arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Убojицe joш нису прoнaђeнe

4. октобар 2011.

Oбрaћajући сe присутнимa нa кoмeмoрaтивнoм скупу у Вaривoдaмa, Mилoрaд Пупoвaц je првo прoчитao имeнa пoбиjeних oд кojих je нajмлaђa жртвa, Шпирo Бeрић имaлa 55 гoдинa, a нajстaриja, Mиркo Пoкрajaц, 84 гoдинe.- Oни су убиjeни мjeсeц и пoл дaнa нaкoн Oлуje, aли ни зa тaj злoчин, кao ни зa убojствa у Гoшићимa, Moкрoпoљу, Бискупиjи и Гoлубићу и брojним другим мjeстимa ни нaкoн 16 гoдинa нису утврђeни и кaжњeни кривци, jeр зa тo ниje билo вoљe, истaкao je Пупoвaц. Српскo нaрoднo виjeћe и oпћинa Kистaњe oргaнизирaли су првoг дaнa oктoбрa пaрaстoсe и кoмeмoрaтивнe скупoвe oдржaнe у Вaривoдaмa и Гoшићимa, сeлимa измeђу Kнинa и Шибeникa. Прeд дрвeним крстoм пoстaвљeним приje нeкoликo гoдинa у

ОБНОВА ТУЖБЕ ЧИСТА УТОПИЈА

4. октобар 2011.

БЕОГРАД, 4. ОКТОБРА (СРНА) – Обнова тужбе БиХ против Србиjе и Црне Горе за геноцид jе, бар засад, чиста утопиjа, сматра Сакиб Софтић, коjи jе заступао БиХ у процесу пред Међународним судом правде. Поборницима тезе о могућоj обнови поступка Софтић скреће пажњу на непостоjање два кључна елемента коjи су, наглашава, предуслов да би се о ревизиjи уопште могло размишљати, а камоли jе представљати као “могућу мисиjу”. Софтић jе за београдску “Политику” рекао да су то на jедноj страни недостатак “политичке воље” у владаjућим бошњачким круговима, а на другоj недостатак “нових доказа” коjи би били релевантни за суд. “На бошњачкоj страни нема искрене политичке воље за покретање ревизиjе”, каже Софтић и наглашава да jе то сасвим ирелевантно пред далеко важниjом

ПРЕДМЕТ КАТЕГОРИСАН ОЗНАКОМ “А” ПРИЈЕ ЈЕДАНАЕСТ ГОДИНА

4. октобар 2011.

БAЊAЛУКA, 4. ОКТОБРА (СРНА) – Главни тужилац Хашког трибунала предмет ратног предсjедника општина Коњиц и Јабланица Сафета Ћибе категорисао jе ознаком “A”, чиме jе одобрио вођење кривичног поступка против њега у БиХ, након што jе тужилаштво Трибунала изразило увjерење да jе починио тешка кршења међународног хуманитарног права, наводи се у допису Хашког трибунала од 11. октобра 2000. године. Допис jе упућен предсjеднику Кантоналног суда у Мостару Вjекославу Ловрићу, а потписао га jе замjеник тужиоца Грем Блуит, пише “Глас Српске”. Та сагласност за истрагу против Ћибе прослиjеђена jе Тужилаштву БиХ, коjе ни 11 година послиjе ниjе процесуирало “предмет Сафет Ћибо”. Хашки трибунал “предмет Сафет Ћибо” категорисао jе ознаком “A”, што потврђуjе

vladimir-lukic.jpg

ДАН СЈЕЋАЊА НА СВЕ СРПСКЕ ЖРТВЕ НЕ МОЖЕ БИТИ 21. ОКТОБАР

4. октобар 2011.

БАЊАЛУКА, 3. ОКТОБРА /СРНА/ – Извршни одбор Удружења “Јасеновац – Доња Градина” има низ примjедби на инициjативу дневног листа “Прес” да се 21. октобар, датум њемачког злочина у Крагуjевцу, обиљежава као дан сjећања на жртве фашизма у Другом свjетском рату,  изjавио jе предсjедник овог одбора Владимир Лукић. “Инициjатори овакве идеjе требали су прво размислити о наjвећим жртвама, о мjесту страдања и о злочинцима коjи су то починили, jер jе сигурно да Ниjемци нису чинили наjвеће злочине у бившоj Југославиjи, већ да jе то урадила  НДХ за вриjеме Другог свjетског рата”,  рекао jе Лукић новинарима након сjеднице Извршног одбора овог удружења. Лукић jе истакао  да то питање треба повjерити научним институциjама,

ДАЛЕКО ЈЕ ВИШЕ ПРОБЛЕМАТИЧНИХ ХРВАТСКИХ ОПТУЖНИЦА

3. октобар 2011.

БЕОГРАД, 3. ОКТОБРА (СРНА) – Државни секретар Министарства правде Србиjе Слободан Хомен рекао jе да jе закон о ништавности српских оптужница, коjи предлаже хрватска Влада, противан свим конвенциjама Савjета Европе, оциjенио да jе далеко више приблематичних хрватских оптужница. Хомен jе навео примjер пресуде Србину у Хрватскоj, jер jе “ударио хрватског коња”, те оциjенио да Хрватска неће моћи да усвоjи такав правни акт и да остане на снази у овоj фази интеграциjа. Он jе за РТС рекао да су у Србиjи ревидиране ратне оптужнице и поновио да jе идеjа хрватске Владе да донесе закон, према коjем у тоj земљи неће важити ниjедан српски правни акт, проблематична са становишта људских права и добросусjедских односа. “Тако нешто се ниjе десило

ЗАБРАЊЕН КОМЕМОРАТИВНИ СКУП У ГОЛУБИЋУ

3. октобар 2011.

ЗАГРЕБ, 1. ОКТОБРА (СРНА) – Хрватски министар унутрашњих послова Томислав Карамарко забранио jе комеморативни скуп у Голубићу код Книна, гдjе jе сутра требало да буде откривен споменик српским жртвама. Хрватски медиjи преносе да jе инициjатор подизања споменика Удружење породица погинулих и несталих из Краjине, коjе jе на таj начин хтjело да обиљежи страдање 115 породица коjе су у рату изгубиле неког свог, било да су убиjени или нестали. Хрватска удружења ветерана оштро су се успротивила подизању споменика, jер, како тврде, међу жртвама у чиjу jе част споменик требало да буде откривен има припадника “краjинске паравоjске коjи су борили против Хрватске”, а и Голубић jе био познато упороште Драгана Васиљковића, познатиjег као Капетан Драган. “Одржавање скупа узнемирило jе

Двор

Рафал у срце

30. септембар 2011.

Још увијек се не зна точан број српских цивила страдалих у избјегличкој колони у Двору 7., 8. и 9. аугуста 1995. Једна од прешућених прича тога 8. аугуста прича је о убиству 62-годишњег Милоша Батала из Топуског. Пред очима супруге Јане Батало још је слика Милошева тијела крај цесте у Двору. – Било је поподне и велика врућина. Колона се споро кретала. Како смо прилазили Двору, мој је Милош говорио да нам треба још само 15 минута до унског моста. У Двору смо заустављени. Хрватска војска извела нас је из колоне рекавши да ће се пуцати и да се макнемо у једну од кућа. Чувала су нас двојица маскираних с

Угљевик - сјећање

Обиљежен дан повратка бораца заробљених на Лисачи

30. септембар 2011.

У Доњем Забрђу у општини Угљевик обиљежен је Дан мјесне заједнице и дан повратка бораца Војске Републике Српске који су 11 мјесеци били заточени након заробљавања на ратишту на Лисачи. Муслиманске јединице заробиле су 8. октобра 1994. године на Лисачи 62 борца ВРС, а 13 је изгубило животе. Заробљени су у заточеништву били до 29. септембра 1995. године. Предсједник Савјета мјесне заједнице Доње Забрђе Лазо Милошевић рекао је да је тадашњи Савјет мјесне заједнице одлучио да се слава мјесне заједнице помјери за 29. септембар, пошто је то најзначајнији и најрадоснији датум за ово село и мјесну заједницу. “Ми ћемо га обиљежавати и славити док смо живи, а млађим генерацијама ћемо

Тајип Ердоган

Опасно поређење Сарајева са Једреном

30. септембар 2011.

Изјаве турског премијера Реџепа Тајипа Ердогана о томе да је судбина Сарајева као и судбина Једрена, некадашње пријестонице Османлијског царства, само потпаљују ватру на Балкану и никоме, па ни БиХ, не иду у прилог, сматрају српски и хрватски стручњаци и политичари. С друге стране, Бошњаци истичу да не виде ништа лоше у турском утицају на Балкану, те да то треба искористити јер је ријеч о земљи која је економски све јача и која своје утицаје шири не само на Балкан него и на друге дијелове свијета, пишу данашње “Независне новине”. Ердоган је прошле седмице на Балканском форуму у Њујорку, којем су присуствовале све земље осим Србије и Грчке, рекао да

Парада поноса

Парада поноса: Ако је ово понос, шта ли је онда стид?

30. септембар 2011.

Пише Наташа Јоавновић Требало би отворено рећи да је, када је у питању Парада поноса, реч о природном отпору већине на терор мањине која хоће своју сексуалност да прикаже као нешто ексклузивно. У случају српске милитантне педерастије, реч је о мањини која тежи да своју идеологију наметне као обавезу другима. И у свом науму не одустаје. Док Србији не сломи кичму… Свака од великих епоха људске цивилизације доживела је потпуни слом када су државе и друштва западали у неизлечиву декаденцију. Пошаст хомосексуалности, педерастије која је из субкултурног миљеа, из забране и изопштења прешла у контранапад и постала политички манифест, дошла је главе и римском цару. Али та гуја у недрима

Игор Рашула

Игор Рашула: Млада Србија није успавана!

30. септембар 2011.

Разговарала Биљана Живковић Организација „Срби за Србе“ помаже најугроженије породице по свим српским земљама. „До сада  смо на простору бивше СРЈ збринули у преко 180 акција  на стотине српских породица са петоро и више деце. Мала смо искра у препуној чаши националног сиромаштва и несреће“, каже председник овог хуманитарног удружења Откако постоје, а пуних је пет година, нижу озбиљне акције помоћи свом народу. Истинска посвећеност роду, тако би се могла у најкраћем сагледати досадашња мисија хуманитарне организације „Срби за Србе“. Сви су млади, образовани људи, и не припадају, како кажу, ниједној политичкој опцији. Мисле да је сасвим довољно радити, окупљати племените, предане, људе хуманисте и онда рачвати мрежу доброчинства према

Капетан Драган

Подржана екстрадиција капетана Драгана

30. септембар 2011.

Суд у Аустралиjи подржао jе одлуку нижег суда донесену у новембру прошле године да Драган Васиљковић познатиjи као “капетан Драган” може бити изручен Хрватскоj, гдjе jе оптужен за ратне злочине. “Нема очигледне основе по коjоj би требало сматрати да jе нижи суд погриjешио у своjоj одлуци”, наводи се у данашњоj одлуци Савезног суда, преносе аустралиjски медиjи. Коначна одлука о Васиљковићевом испоручењу сада jе у рукама аустралиjског министра унутрашњих послова Брендона О`Конора, мада капетан Драган има рок од 28 дана да упути жалбу Врховном суду. Васиљковић, познат и као Даниjел Снеден, ухапшен jе у Аустралиjи 12. маjа 2010. године на основу потjернице коjу jе 2006. године издао суд у Шибенику. У вриjеме када jе ухапшен радио jе као инструктор голфа у Перту. Капетан

И Срби бришу Јасеновац (4): Уз благослов Ватикана

29. септембар 2011.

Један од многих доказа да jе Католичка црква подржавала злочине над Јевреjима, Србима и Ромима jе и чињеница да су троjица команданата Јасеновцаб или католички свештеници. Логора и злочина, клања и прекрштавања широм Независне Државе Хрватске било jе на све стране. И кад год би се повела научна расправа о настанку и наjсвирепиjим злочинима почињеним од руке Хрвата, целокупан “хрватски тисак” jеднодушно би ио како су те расправе последице “старе великосрпске идеологиjе”. Ту флоскулу одмах би следили и српски политички сатрапи, па би покушаjи откривања истине били од почетка угушени. Да би се избегла та могућност, овде ћу понудити и податке из наjновиjе књиге познатог публицисте, Јевреjина Јаше Алмулиjа коjа jе заснована на казивању

И Срби бришу Јасеновац (3): Сачувала их света Петка

29. септембар 2011.

Да ли српски политичари имаjу право да само зарад добросуседских односа плански гуше сећања на Јасеновац – нека извуку закључак и поуку из приче коjа следи. То jе прича тада деветоипогодишње логорашице коjа jе прошла чак пет хрватских кољачких логора. Девоjчица коjоj су Хрвати погубили седамнаесторо чланова породице и то само зато што су били Срби. – Трчале смо 19. маjа 1941. моjа млађа сестра и jа сатима према Бjеловару не знаjући да у ствари на таj начин трчимо ка логору Јасеновац – почиње своjу исповест 78-годишња београдска пензионерка Смиља Тишма. За “Вести” први пут прича о породичноj трагедиjи. Са своjе две сестре и братом, од 1941. до 1944. године прошла jе чак пет хрватских

Рош Хашана

Јеврејска Нова година – Рош Хашана

29. септембар 2011.

Јевреjи данас славе своjу 5772. Нову годину – Рош Хашана. Ова година за Јевреjе, коjи употребљаваjу лунарни календар, почела jе у четвртак, 9. септембра прошле године, а завршава се данас, када на престанку дана, почиње нова 5772. година. Рош Хашана, заjедно са Јом кипуром, разликуjе се од осталих празника по озбиљности. Десет дана између та два празника називаjу се “jамим нораим” (страшни дани) на коjе, према вjеровању, људска заjедница излази пред “небески суд”. На празник Рош Хашана човjек жели да се ослободи душевних тегоба како би у нову годину ушао очишћен од гриjеха. Отуда обичаj да се на први дан празника иде на обалу риjеке или мора и да се

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА