Четири милиона људи српског пориjекла живи широм планете, у 90 земаља свиjета, рекао jе државни секретар у Министарству за диjаспору Миодраг Јакшић. Срба jе наjвише у Америци, око 560 000, гдjе постоjи и око 30 000 топонима српског пориjекла, од тога 11 насеља са именом Београд. “Наши људи су нарочито добро распоређени на академским местима. Нема универзитетског центра где нису или професори или асистенти”, рекао jе Јакшић београдским “Вечерњим новостим”. На другом мjесту jе Њемачка гдjе живи 390 000 Срба, затим Аустриjа са 190 000, док их jе у Канади 180 000. Више од 100 000 људи броjе и српске заjеднице у Францускоj, Шваjцарскоj и Аустралиjи. У Шведскоj их jе

Kрajeм гoдинe истичe рoк зa пoднoшeњe зaхтjeвa зa oткуп стaнoвa извaн пoдручja oд пoсeбнe држaвнe скрби кoрисницимa кojи су склoпили угoвoр o нajму стaнa с Mинистaрствoм рeгиoнaлнoг рaзвoja дo крaja jулa oвe гoдинe. Нaкoн прoтeкa тoг рoкa, кoрисници нeћe бити у мoгућнoсти дa пoднeсу зaхтjeв зa oткуп. Дa би сe испунилa фoрмa и пoдниo зaхтjeв, дoвoљнo je испунити и пoтписaти oбрaзaц зaхтjeвa кojи je мoгућe скинути с weб-стрaницa Mинистaрствa – Сви кoрисници прoгрaмa стaмбeнoг збрињaвaњa извaн пoдручja oд пoсeбнe држaвнe скрби кojи су склoпили угoвoр o нajму стaнa с Mинистaрствoм дo 28. jулa oвe гoдинe, нужнo je дa пoднeсу зaхтjeв зa oткуп стaнa дo крaja oвe гoдинe, oднoснo дo 31.

ПАРАЋИН – Избегличко удружење Правда из Параћина оптужило jе Коалициjу избегличких удружења коjу предводи Миодраг Линта да се лажно представља као кровна избегличка асоциjациjа у Србиjи. “Нема кровне избегличке организациjе у Србиjи. Постоjе многе избегличке организациjе коjе су високо релевантне али маргинализоване само због тога што у свом префиксу немаjу име ‘Коалициjа’”, навела jе Правда. То удружења наjавило jе да ће поднети кривичну приjаву против Линте због “лажног представљања”. Извор: kurir-info.rs

Дана, 08.12.2011. године Општина Плитвичка језера испред Храма св. ап. Петра и Павла у Личком Петровом Селу поставила је асфалт у вриједности 40.000 кн. Асфалт је постављен од главног магистралног пута па све до порте Храма, те је уређен и паркинг за десетак аутомобила. Ову прилику користимо да се најискреније захвалимо Општини Плитвичка Језера за све до сада учињено. Протојереј, Далибор Танасић пр. парох коренички Личко Петрово Село – Храм Св. Петра и Павла Извор: eparhija-gornjokarlovacka  

Члан Управног одбора покрета “Двери – за живот Србиjе” Бошко Обрадовић изjавио jе данас у Бањалуци да jе Република Српска наjвећа историjска српска побjеда у посљедњих 20 година, те да су “Двери” формиране и у Српскоj /РС/ с циљем уjедињења духовних, културних, економских и политичких веза Срба са обjе стране Дрине. “Републику Српску видимо као наjвећу историjску српску побjеду у посљедњих 20 година”, рекао jе Обрадовић новинарима. Он jе нагласио да ће “Двери” изаћи на изборе у Србиjи, али да ће стати и уз Републику Српску, jер jе, како jе рекао, Београд посљедњих година повукао више штетних политичких потеза по Српску. Обрадовић сматра да jе беогадском режиму “тренутно важниjа Турска,

Виши суд у Београду рехабилитовао jе кнеза Павла Карађорђевића, некадашњег намjесника Краљевине Југославиjе, кога су комунистичке власти послиjе Другог свjетског рата прогласиле ратним злочинцем и одузеле му сва грађанска права и имовину у земљи. Овом судским рjешењем поништена jе одлука Државне комисиjе из септембра 1945. године, као и све правне посљедице, укључуjући и казну конфискациjе имовине. Комунистичке власти теретиле су намjесника да jе “по преузимању власти погазио Устав, да jе узео цjелокупну власт у своjе руке и игнорисао народне представнике”. Кнез Павле оптужен jе “за закључивање Троjног пакта чиме jе допринео агресивном рату сила осовине”, а на душу му jе стављено да jе “био задоjен неодољивом мржњом према СССР”. Кћерка

Центар Симон Визентал покренуо jе 11-сатну акциjу проналажења и процесуирања преосталих нацистичких ратних злочинаца док су jош увиjек живи. Главни “ловац” центра Ефраим Зуроф покренуо jе данас у Берлину “Операциjу посљедња шанса 2” и наjавио нове награде за информациjе или доjаве о осумњиченима за ратне злочине, jавља агенциjа АП. Ова акциjа jе услиjедила након што су њемачки тужиоци рекли у октобру да jе успjешна пресуда бившем механичару из Охаjа Џону Демjањуку поставила преседан коjи jе омогућио поновно отварање стотина истрага. Демjањук (91) jе осуђен по хиљадама тачака оптужнице саучесништва у убиству након што jе суд у Минхену утврдио да jе био стражар у логору смрти, што jе први пут да