Институт за нестала лица БиХ и предсjедаваjући Колегиjума директора ове институциjе Амор Машовић главни су кочничари процеса проналаска несталих Срба, изjавио jе предсjедник Организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Недељко Митровић. Он jе навео да податак да jе идентификовано више од 800 Бошњака, а око 25 Срба показуjе праве намjере Машовића и Института, истичући да jе сваки коментар на то сувишан. “Броj ексхумираних и идентификованих лица у БиХ показао jе да Институт ниjе испунио очекивања и да су резултати његовог рада слабиjи од резултата некадашњих ентитетских комисиjа. Очито jе риjеч о промашеном проjекту коjи jе у функциjи само jедног народа – бошњачког”, рекао jе Митровић

Након што их jе Месић умировио, кариjере некадашњих субораца кренуле су различитим путовима: Котромановићева према СДП-у и министарскоj позициjи, Крстичевићева у високи бизнис, па накратко на изборну листу ХДЗ-а Међународни комитет за људска права нашу jе построjбу оциjенио као наjбољу у поступању према заробљеницима, одликовани смо свим одличjима коjа постоjе у овоj држави, а 12 наших субораца оптужено jе за ратне злочине. Кажу да jе Лора била мучилиште, а од тога ништа. Вриjеме ће показати да неке оптужнице нису онакве какве би требале бити… Ово jе у Сплиту, на прослави двадесетогодишњице 72. боjне Воjне полициjе, изjавио њен ратни заповjедник Михаел Будимир. Риjеч jе о човjеку коjи би се – да

Републичка организациjа породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила подржава активирање Српског покрета невладиних организациjа “Спона”, чиjи ће глас бити вjетар, снага и подршка здравим патриотским снагама у Републици Српскоj, изjавио jе предсjедник ове организациjе Недељко Митровић. “Наjважниjи задатак `Споне` биће очување Републике Српске и достоjанствен однос према учесницима одбрамбено-отаџбинског рата у Републици Српскоj”, рекао jе Митровић Срни. Савез логораша Републике Српске покренуће почетком jануара инициjативу за активирање рад “Споне”, наjавио jе данас предсjедник овог савеза Бранислав Дукић. Он jе рекао Срни да су међусобну сагласност за активирање “Споне” постигли представници Савеза логораша Републике Српске, Републичке организациjе породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила, Савеза ратннх воjних инвалида и Студентске

Тиме би исправили грешке коjе су чиниле претходне владе коjе су због своjе пасивности, жртвама злочина и њиховим породицама ускратили право на истину, правду и одштету, изjавио jе директор АИ за Европу и централну Азиjу Никола Дакворт, а пренели су хрватски електронски медиjи. У извештаjу АИ посебно jе споменут потпредседник донедавно владаjуће Хрватске демократске заjеднице (ХДЗ) Владимир Шекс о чиjоj се командноj одговорности за злочине у Славониjи говорило за време суђење Бранимиру Главашу, осуђеном за ратне злочине над српским цивилима у Осиjеку. Као и у раниjим извештаjима те међународне организациjе наведено jе и име бившег воjног функицонера, пензионисаног адмирала Давора Домазета, у вези са коjим су се поjавиле информациjе о

Нови хрватски министар одбране Анте Котромановић осумњичен jе за ратни злочин над српским цивилима, почињен у jесен 1995. године на подручjу општине Мркоњић Град – пише данашњи “Фокус”. Директор Републичког центра за истраживање ратних злочина Јанко Велимировић потврдио jе овом листу да се Котромановићево име налази у неколико кривичних приjава против осумњичених за смрт 181 цивила на подручjу општине Мркоњић Град. Велимировић jе подсjетио да jе Анте Котромановић у вриjеме агресиjе Хрватске воjске на Републику Српску, тачниjе у jесен 1995. године, обављао дужност замjеника команданта злогласне Четврте гардиjске бригаде, познате под именом “Паук”. Његов шеф и командант бригаде jе доскорашњи савjетник хрватске премиjерке Јадранке Косор, Дамир Крстичевић, коjи jе прошле

Коалициjа удружења избjеглица апелуjе да нови премиjер Хрватске Зоран Милановић подржи инициjативу овог удружења да се отвори диjалог између Србиjе и Хрватске о повратку имовине и стечених права избjеглим и прогнаним Србима и грађанима Србиjе коjи су оштећени у своjим имовинским и другим правима у Хрватскоj. У отвореном писму Милановићу, коjе ће представници Коалициjе данас предати Амбасади Хрватске у Београду, наводи се да темељ диjалога треба да буде Анекс Г Бечког споразума о сукцесиjи у коме се наводи да ће свим грађанима бити заштићена и враћена права коjа су имали на дан 31. децембра 1990. године. “Бечки споразум има карактер међудржавног споразума и по међународном праву и члану 140 Устава