БАЊАЛУКА, 5. МАРТА /СРНА/ – Генерал Новица Симић, коjи jе преминуо 2. марта у Београду, биће сахрањен данас на гробљу Свети Пантелиjа у Бањалуци. Посмртни остаци генерала Симића биће изложени у Храму Христа Спаситеља, а за 11.00 часова у Банском двору заказана jе комеморациjа и уписивање у књигу жалости. У храму Христа Спаситеља у 12.30 биће служено опиjело, а у 13.00 часова генерал Симић биће сахрањен на гробљу Свети Пантелиjа. Генерал-пуковник Воjске Републике Српске у пензиjи Новица Симић преминуо jе 2. марта на Воjно-медицинскоj академиjи у Београду након тешке болести. Новица Симић рођен jе 1948. године у Милићима. Као диjете са родитељима се преселио у Сараjево, гдjе jе завршио основну

Кула — И поред тога што се видно нормализуjу односи између Србиjе и Хрватске, све су мањи изгледи да ће Фабрици кожа Етерна бити враћено радничко одмаралиште. Оваj обjекат, опремљен по стандардима хотела „Б“ категориjе, присвоjио jе Фонд за приватизациjу Хрватске и потом га, пре петнаест година, продао jедноj загребачкоj фирми за 450.000 немачких марака. Пре шест година Етерна jе у Окружном суду у Шибенику поднела тужбу против државе Хрватске, али jош нема никаквог одговора. У међувремену, краjем 2010. године, у овом предузећу отворен jе стечаjни поступак, па jе поново покренуто то питање, како би се продаjом одмаралишта обезбедио део новца за намирење обавеза према повериоцима. Али, како каже стечаjни

БАЊАЛУКА, /СРНА/ – Генерал Новица Симић, коjи jе преминуо jуче на Воjно-медицинскоj академиjи /ВМА/ у Београду, биће сахрањен у понедjељак, 5. марта, на гробљу Свети Пантелиjа у Бањалуци, саопштила jе Борачка организациjа Републике Српске. Сахрана генерала Симића заказана jе за 13.00 часова. Генерал-пуковник Воjске Републике Српске /ВРС/ у пензиjи Новица Симић преминуо jе данас на ВМА у Београду након тешке болести. Новица Симић рођен jе 1948. године у Милићима. Као диjете са родитељима се преселио у Сараjево, гдjе jе завршио основну школу и гимназиjу. У Београду jе завршио четворогодишњу Воjну академиjу Копнене воjске ЈНА, двогодишњу Командно-штабну школу тактике и jедногодишњу Школу националне одбране. Приjе одбрамбено-отаџбинског рата службовао jе у гарнизонима

БАЊАЛУКА, (СРНА) – Директор Републичког центра за истраживање ратних злочина Јанко Велимировић очекуjе да ће, након изношења доказа, проширеном оптужницом бити обухваћена лица по командноj одговорности коjа су омогућила формирање логора “Дретељ” и наредили мучење и убиjање заробљених српских воjника и цивила. “Републички центар поздравља подизање оптужнице против пет лица за `Дретељ`, иако jе она доста закашњела, ако се узме у обзир броjни доказни материjал коjи jе достављен Тужилаштву БиХ”, истакао jе Велимировић. Велимировић jе закључио да jе од велике важности да се у доказном поступку утврди присуство Хрватске воjске у Херцеговини на почетку рата у БиХ, посебно паравоjних формациjа попут ХОС-а коjе су тада шириле панику и страх подсjећаjући

БАЊАЛУКА, /СРНА/ – Генерал-пуковник Воjске Републике Српске /ВРС/ у пензиjи Новица Симић преминуо jе jуче на Воjно-медицинскоj академиjи /ВМА/ у Београду након тешке болести, а вриjеме комеморациjе и мjесто сахране биће накнадно саопштени, потврђено jе Срни у Одбору за сахрану. Новица Симић рођен jе 1948. године у Милићима. Као диjете са родитељима се преселио у Сараjево, гдjе jе завршио основну школу и гимназиjу. У Београду jе завршио четворогодишњу Воjну академиjу Копнене воjске ЈНА, двогодишњу Командно-штабну школу тактике и jедногодишњу Школу националне одбране. Приjе одбрамбено-отаџбинског рата службовао jе у гарнизонима ЈНА у Бањалуци и Сараjеву гдjе jе обављао дужности командира вода, команданта батаљона и помоћника начелника штаба бригаде за оперативно-наставне послове.

“МЕЂУНАРОДНИ монетарни фонд сноси своj дио кривице за рат у бившоj Југославиjи”, стоjи у таjном интерном меморандуму америчког института за стратешке анализе Стратфор из 2009. године коjи jе обjављен на WикиЛеаксу. У меморандуму се налазе упутства аналитичарима на терену са сугестиjама на коjи начин да прикупљаjу информациjе с подручjа бивше Југославиjе те их се упозорава како су мjере штедње коjе jе ММФ наметнуо Југославиjи у предратном раздобљу изазвале друштвене немире коjи се диjелом криви за рат. “Због глобалне рецесиjе било коjи економски показатељи из региjе су врло важни. Пазите на било какве нереде услиjед кризе у коjима судjелуjу радници и синдикати. Немоjте заборавити да су мjере штедње ММФ-а наметнуте Југославиjи

Случaj Taтjaнe Рућaндo из Kaрлoвцa eклaтaнтaн je примjeр кaкo Хрвaтскa eскивирa мeђунaрoднe oбaвeзe, кoje je изглeдa прeузeлa сaмo кaкo би сe дoдвoрилa Eврoпскoj униjи и пoлoжилa испит из прeгoвaрaчкoг пoглaвљa 23 o тeмeљним људским прaвимa. Пoслиje брojних пoкушaja oствaривaњa свojих прaвa у Хрвaтскoj, Taтjaнa истичe дa oвaквo стaњe вишe нe мoжe издржaти тe дa ћe нaпустити дoдиjeљeни стaн у Kaрлoвцу и oтићи у Зрeњaнин Oд 1982. дo 1991. гoдинe Taтjaнa Рућaндo je сa супругoм и двojицoм синoвa живjeлa у Kaрлoвцу, у нaсeљу Швaрчa, гдje су дoбили стaн oд Jугoтурбининe твoрницe пумпи, у кojoj je њeн супруг, инaчe пoриjeклoм из Дaлмaциje, рaдиo. У љeтo 1991. Taтjaнa, инaчe Српкињa из Зрeњaнинa, сa