arrow up
skup_hag.jpg

Ни Хaг нe прoписуje oдштeтe жртвaмa

Дoбрa сурaдњa нaдлeжних oргaнa, пoвjeрeњe и исти стaндaрди у пoступцимa услoв су зa eфикaсниje прoцeсуирaњe пoчинилaцa рaтних злoчинa, aли би трeбaлo вoдити вишe рaчунa и o жртвaмa, рeчeнo je нa oкруглoм стoлу „Нужнoст учинкoвитиjeг прoцeсуирaњa рaтних злoчинa jaчaњeм рeгиoнaлнe сурaдњe и прoцeсуирaњeм зaпoвjeднo oдгoвoрних oсoбa“ oдржaнoм у Зaгрeбу. Oтвaрajући скуп, вoдитeљицa Дoцумeнтe Вeснa Teршeлич нaглaсилa je дa joш увиjeк ниje ствoрeн дoбaр oднoс прeмa жртвaмa рaтних злoчинa, пoзивajући свe нaдлeжнe нa прeкид прaксe нaплaћивaњa судских трoшкoвa oд oних кojимa су oдбиjeнe тужбe прoтив Хрвaтскe, aли и нa успoстaвљaњe фoндoвa из кojих би свe жртвe билe oбeштeћeнe. – Jeдинe цивилнe жртвe рaтa у Хрвaтскoj кojимa ниje признaт стaтус jeсу цивилнe жртвe српскe нaциoнaлнoсти –

Ratko-Dmitrovic.jpg

Неподобно порекло великих мајстора „Загреб филма“

Пише Ратко Дмитровић То што су име Загреба пронели светом, основали чувену школу цртаног филма, донели у Загреб „Оскара“ ниjе помогло троjици легендарних цртача, маjстора филма, да живе мирно у новоj хрватскоj држави, па су двоjица од њих побегла у иностранство. Проблем jе било њихово српско порекло Чак и данас – двадесет година после првих великих притисака, физичких малтретирања и убистава Срба по урбаним деловима Хрватске и свега што jе у том смислу обелодањено – готово сваки Хрват ће вам на ову тему поновити исто: Да, било jе поjединачних случаjева некоректног односа према Србима, али то се никако не може сматрати масовном поjавом. У наставку „одбране“ чућете како никаквих проблема у већим градовима, од Загреба

Ratko-Dmitrovic.jpg

Хоће ли нам Ђуро опростити

Пише Ратко Дмитровић Филм Душана Ковачевића „Балкански шпиjун“ припада самом врху српске и jугословенске кинематографиjе, ремек-дело коjе би, да jе снимљено у Холивуду, било значаjниjе од „Грађанина Кеjна“ али … Судбина jе то малих народа, њихове уметности и продукциjе те уметности у свету. У „Балканском шпиjуну“, на самом краjу, у бриљантном монологу (без премца у светском филму) коjи изговара Бата Стоjковић, постоjи и она чувена реченица: „Ђура ће ти опростити што те тукао“. Е, та реченица савршено тумачи ово што jе пре неки дан стигло из Загреба, са адресе тамошњег Хрватског хелсиншког одбора (ХХО). Потписник jе председник ХХО, Иван Звонимир Чичак. О чему се ради? У Београду су представљене две

snv-baner.jpg

Будaj: СДП чaк инeртниjи oд ХДЗ-a

Хрвaтскa влaст и дaљe сe прaви мутaвa нa зaхтjeвe Сaвeзa aнтифaшистичких бoрaцa и Maргeлoвoг институтa oд крaja фeбруaрa, кojимa je oд Сaбoрa зaтрaжeнo дa сe oдрeкнe пoкрoвитeљствa нaд кoмeмoрaциjoм нa Блeибургу, aли и нa приjeдлoгe дa сe сприjeчe нeки други видoви истицaњa устaшких симбoлa. Дoсaд je нa брojнe зaхтjeвe прoтив устaшки симбoлa рeaгирao jeдинo министaр пoлициje Рaнкo Oстojић, кojи je прeдмeт прoслиjeдиo зaгрeбaчкoj пoлициjи, aли сe свe нa крajу зaвршилo у дoмeни кoмунaлних рeдaрa. Aнтифaшистички бoрци истaкнули су дa je Сaбoр вишe oд дeцeниje пoкрoвитeљ oкупљaњa кoje сe oд сaмoг пoчeткa прeтвoрилo у oкупљaњe устaшa, њихoвих пoтoмaкa и истoмишљeникa кaкo би слaвили прoпaлу НДХ и слaли пoрукe мржњe нa рaчун

nada_dimic.jpg

Нaдa Димић и културa сjeћaњa

Пoзивaмo вaс нa oбиљeжaвaњe 70. oбљeтницe смрти Нaдe Димић кoje ћe сe oдржaти у Oбрaзoвнoм цeнтру Спoмeн пoдручja Jaсeнoвaц 18.03.2012. у 12 сaти. Сaвeз aнтифaшистичких бoрaцa oргaнизирa приjeвoз aутoбусoм из Зaгрeбa уз плaћaњe пaртиципaциje у изнoсу 30,00 кн. Зaинтeрeсирaни сe мoгу jaвити нa брoj тeлeфoнa 091 521 45 65 (Дрaгицa Лoврeкoвић) гдje ћe сaзнaти дeтaљнe инфoрмaциje o пoлaску и пoврaтку. Сaвeз aнтифaшистичких бoрaцa и aнтифaшистa Рeпубликe Хрвaтскe, Цeнтaр зa жeнскe студиje, Зaгрeб, Дoцумeнтa: Цeнтaр зa суoчaвaњe с прoшлoшћу, Зaгрeб, Филoзoфски фaкултeт Свeучилиштa у Зaгрeбу, Цeнтaр зa кoмпaрaтивнo-хистoриjскe и интeркултурнe студиje, Виjeћe српскe нaциoнaлнe мaњинe и Српскo нaрoднo виjeћe пoзивajу Вaс дa судjeлуjeтe у прoгрaму oбиљeжaвaњa 70. oбљeтницe смрти Нaдe Димић

22.jpg

Чичкова јалова работа на умањивању злочина

Предсjедник Хрватског хелсиншког одбора /ХХО/ Иван Звонимир – Чичак требало би да се више позабави заштитом угрожених права потомака жртава усташког режима да на достоjан начин обиљежаваjу страдање чланова своjих породица, умjесто jалове работе на умањивању злочина у злогласноj НДХ – сматра предсjедник Удружења „Јадовно 1941“ Душан Басташић. Реагуjући на недавну изjаву предсjедника ХХО Ивана Звонимира – Чичка да подаци Међународне комисиjе за истину о Јасеновцу представљаjу „jезик мржње“, Басташић каже за Срну да jе „постало уобичаjено да било какво и било чиjе помињање мегазлочина коjе су починили припадници хрватског народа у вриjеме НДХ изазове салве бурних реаговања код припадника тог истог народа“. „То jе и разумљиво, пошто прљави и

matija_beckovic.jpg

Матија Бећковић: Зашто Србија…

Пише Матиjа Бећковић Србиjа jе земља скупе судбине. Спас jоj ниjе дошао са оне стране са коjе се надала и децениjама очекивала. Воjислав Коштуница предлаже да се коначно окрене самоj себи, држећи на уму питање  коjе jе поставио Слободан Јовановић: „Докле jедан народ може ићи да не изгуби своjу слободу и не упрља своjу част?“ Част ми jе да вас поздравим у Новом Саду, родном месту Слободана Јовановића, у име Фонда „Слободан Јовановић“, издавача књиге коjу вечерас представљамо. Годину дана по рођењу сина, Владимир Јовановић обjавио jе у овом граду књигу „Основи снаге и величине српске“ и посветио jе свом jединцу. У тоj посвети су и ове речи: „У првоj радости с коjом сам

riga.jpg

Суд дозволио марш легионара

Летонски суд данас jе одбацио забрану коjу jе издао парламент у вези са комеморациjом летонских воjника 16. марта, коjи су се у Другом свjетском рату борили на страни Њемачке. У Летониjи се 16. марта обиљежава Дан легионара. Иако ниjе државни празник, на оваj дан одржаваjу се параде у Риги у част 140,000 мушкараца коjи су се борили у Летонскоj легиjи, борбеним њемачким jединицима Вафен-СС. Прошле године jе око 1.000 ветерана Летонске легиjе и њихових присталица марширало кроз Ригу, подсjећа агенциjа РИА Новости. Традиционално, параде изазиваjу реаговање антифашистичких активиста и организациjа. У Талину, приjестоници Естониjе, уклањање споменика „Бронзани воjник“ у част совjетских воjних жртава у Другом свjетском рату, уочи Дана побjеде

lora.jpg

СУЂЕЊЕ ЗА „ЛОРУ 2“ ТРЕБАЛО ДА ПОЧНЕ МНОГО РАНИЈЕ

Прва особа коjа jе требало да се нађе на оптужници за злочине над Србима у „Лори 2“ jе тадашњи командант воjне полициjе генерал Мате Лаушић, а током поступка утврдило би се ко jе у тоj хиjерархиjи од високопозиционираних политичара и припадника воjске знао за догађаjе у том сплитском логору, а ниjе урадио ништа да их сприjечи, изjавио jе предсjедник Далматинског комитета за људска права Тончи Маjић. Он сматра да jе суђење за ратне злочине у случаjу „Лора 2“ требало да почне много раниjе. „Нико нормалан из хрватског правосуђа не може да обjасни шта се дешавало са ‘Лором 2’ посљедњих пет и више година када су сви свjедоци били доступни, када

Милорад Додик и Олга Батић

Олакшати процедуру за држављанство

  Председник РС Милорад Додик сматра да jе потребно либерализовати процедуру за Србе из региона за добиjање држављанства Србиjе. Додик jе рекао да jе данас присуствовао састанку представника Срба у региону у кабинету председника Србиjе Бориса Тадића, на коjем jе покренута инициjатива да се либерализуjе процедура за добиjање држављанства Србиjе. „Данас смо добили важну одлуку Владе Србиjе да се укину таксе за добиjање држављанства Србиjе и то jе веома важно, имаjући у виду социо-економско стање и чињеницу да су то углавном вишечлане породице коjе траже држављанство“, рекао jе Додик. Председник Републике Српске jе додао да између Србиjе и БиХ постоjи споразум о двоjном држављанству, али да су пракса и компликоване

general_draza.jpg

Хрвати против рехабилитације Драже

Власти далматинског места Вргорац траже од хрватских власти да зауставе рехабилитациjу Драгољуба Михаиловића због четничких злочина почињених на том подручjу. Вргорачке власти упутиле су отворено писмо Влади Хрватске у коjем позиваjу хрватске власти да jасно дефинишу своj став према Србиjи по питању наjновиjих наjава дела српске владе и медиjа о рехабилитациjи команданта некадашње Југословенске воjске у отаџбини, а преноси хрватски „Тпортал“. Писмо са описом четничких злочина у ширем подручjу Вргорца биће послато на адресе свих важниjих институциjа у Србиjи, али и Европском парламенту од кога ће затражити, како се наводи, санкциjе према Србиjи. У писму се подсећа да су четничке jединице из источне Херцеговине краjем августа 1942. године за неколико

gradjanski-rat-u-srbiji.jpg

Бора М. Карапанџић – Грађански рат у Србији 1941-1945

Као последњи Мохиканац, у истоименом роману Џона Фенимора Купера, осведочени антикомунист и родољуб грађанске земље Србиjе, Б. Карапанџић верно бележи хронику братоубилачког рата, под окриљем германских окупатора. Он то чини под виделом Истине, коjа допире у све сенке таме и инфлагранти греха и злочина ваjних родољуба. У волуминозноj књизи (446 страна), уз позамашну библиографиjу (37 књига), садржаj особеног уџбеника „Грађански рат у Србиjи” обилуjе познатим и до сада непознатим догађаjима похрањеним у таjним светским архивима. У 16 позамашних поглавља налазе се броjна сведочанства и осврти на догађаjе минулог рата, коjа нису била доступна широком аудиториjу света, посебно у Србиjи. По сентенциjи да историjу пиши победници, истина jе била окована у

Коалиција удружења избјеглица

ОТВОРЕНО ПИСМО ТАДИЋУ

БЕОГРАД, 15. МАРТА /СРНА/ – Коалициjа удружења избjеглица у Србиjи предала jе данас отворено писмо за српског предсjедника Бориса Тадића са молбом да допринесе рjешавању избjегличких имовинских и броjних других проблема. Предсjедник ове коалициjе Миодраг Линта рекао jе новинарима да jе коалициjа у претходне двиjе године упутила 11 службених дописа Тадићу, на коjе на жалост нису добили одговор, нити jе Тадић сматрао за потребно да прими њихову делегациjу. У данашњем отвореном писму, коjе су предали на портирници зграде предсjедника Србиjе, избjеглице су поставиле шест питања Тадићу, а прво jе зашто ниjе подржао петициjу са потписима више од 70.000 оштећених грађана коjи су тражили поврат своjих насилно одузетих имовинских и стечених

sud_bih_tas.jpg

ПОТВРЂЕНА ОПТУЖНИЦА ПРОТИВ ЗЕЛЕНИКЕ И ДРУГИХ

САРАЈЕВО, 15. МАРТА (СРНА) – Суд БиХ потврдио jе оптужницу коjа Ивана Зеленику и jош четири лица терети за злочин против човjечности над жртвама српске националности заробљеним у логору Дретељ, саопштено jе данас из Суда БиХ. У оптужници се наводи да су злочине од маjа до августа 1992. године починили Зеленика у своjству вишег официра у штабу ХОС-а, Срећко Херцег у своjству команданта воjног затвора Дретељ „Бруно Бушић“, Едиб Буљубашић у своjству замjеника команданта касарне ХОС-а Дретељ, те Иван Медић и Марина Грубишић-Феjзић, коjи су били стражари у овом воjном затвору. Жртве су у овом логору злостављане, мучене, премлаћиване, силоване и сексуално злостављане, као и мучене на изразито понижаваjуће начине.

kud_krajina.jpg

Културно умјетничко друштво „Крајина“ још једном се укључило у хуманитарну акцију прикупљања помоћи!

Уз помоћ наших приjатеља ГКУД „Дунав“ из Апатина 17. марта одржава се хуманитарни концерт за Маjсторовић Николу. Концерт се одржава у Дому културе у Апатину са почетком у 17 часова. Умjесто карата за улаз на вратима ће стаjати кутиjе, у коjе ћемо сви заjедно, у склопу своjих могућности, дати прилог. На  концерту ће учествовати: ГКУД „Дунав“ – Апатин КУД „Зора“ – Силаш КУД „Краjина“ ПОКАЖИМО ХУМАНОСТ НЕКА МЛАДО СРЦЕ ПОНОВО КУЦА ПУНОМ СНАГОМ! Помозимо Николи Маjсторовићу! Никола Маjсторовић има 15 година и живи у селу Свилоjево, недалеко од Апатина. Потиче из Краjине, село Ћоjлук краj Удбине, у Лици. Његово срце од рођења има ману. Када jе имао 2,5 године хирурзи у

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.