arrow up
janko.jpg

ЦЕНТАР РАДИО У СКЛАДУ СА МОГУЋНОСТИМА

БАЊАЛУКА, (СРНА) – Директор Центра за истраживање ратних злочина Републике Српске Јанко Велимировић изjавио jе да jе Центар урадио све што jе било у његовоj моћи да се предмети ратних злочина што квалитетниjе припреме и прослиjеде надлежним правосудним органима, те истакао да jе чињеница да се могло више, али да расположива финансиjска средства то нису дозвољавала. Он jе напоменуо да би се овом, прилично осjетљивом проблематиком требало бавити много више извршилаца у односу на броj службеника коjи се тренутно налазе на евиденциjи Центра. „У ситуациjи смо да по систематизациjи имамо много већи броj извршилаца, али се због немогућности запошљавања налазимо у оваквоj позициjи. Даjемо максимум, али jе то недовољно да

Срна

МЕХМЕДОВИЋ ШТИТИО МУЏАХЕДИНЕ И ЗЛОЧИНЕ

БАЊАЛУКА, /СРНА/ – Посланик СДА у Представничком дому парламента БиХ Шемсудин Мехмедовић наjбољи jе одговор на питање да ли jе БиХ потребно правосуђе какво данас има, jер би у свакоj нормалноj земљи особа попут њега већ одавно била у затвору, а не у парламенту, рекао jе предсjедника Републичке организациjе породица погинулих и заробљених воjника и несталих цивила Недељко Митровић. „(Мехмедовићево) образложење да ништа ниjе знао о злочинима коjе су починили муџахедини на подручjу Тешња док jе био начелник Центра jавне безбjедности /ЦЈБ/ просто су невjероватни и вриjеђаjу интелигенциjу сваког мислећег човjека“, истакао jе Митровић, оцjенивши да српски посланици у парламенту БиХ не смиjу одустати од захтjева да се преиспита Мехмедовићева

devic.jpg

ДАНАС ХУМАНИТАРНИ КОНЦЕРТ „СРПСКА ЗА ДЕВИЧ“

БАЊАЛУКА, 18. МАРТА /СРНА/ – У бањалучкоj спортскоj дворани „Борик“ данас ће бити одржан хуманитарни концерт под називом „Српска за Девич“, коjи организуjе Клуб навиjача „Црвене звезде“ Републике Српске и Удружење грађана „Делиjе“ из Бањалуке. Концерт jе дио акциjе коjа jе, према риjечима организатора, покренута с циљем изградње зида, дугог око 170 метара, око манастира Девич на Косову и Метохиjи у коjем се тренутно налази шест монахиња. Организатори напомињу да се монахиње налазе у неприjатељском окружењу и да су свакодневно изложене притисцима, те да jе због наjава повлачења КФОР-а, коjи обезбjеђуjе оваj вjерски обjекат, неопходно направити заштитни зид. Из Клуба додаjу да су навиjачи из Србиjе у сличним акциjама до

skup_hag.jpg

Ни Хaг нe прoписуje oдштeтe жртвaмa

Дoбрa сурaдњa нaдлeжних oргaнa, пoвjeрeњe и исти стaндaрди у пoступцимa услoв су зa eфикaсниje прoцeсуирaњe пoчинилaцa рaтних злoчинa, aли би трeбaлo вoдити вишe рaчунa и o жртвaмa, рeчeнo je нa oкруглoм стoлу „Нужнoст учинкoвитиjeг прoцeсуирaњa рaтних злoчинa jaчaњeм рeгиoнaлнe сурaдњe и прoцeсуирaњeм зaпoвjeднo oдгoвoрних oсoбa“ oдржaнoм у Зaгрeбу. Oтвaрajући скуп, вoдитeљицa Дoцумeнтe Вeснa Teршeлич нaглaсилa je дa joш увиjeк ниje ствoрeн дoбaр oднoс прeмa жртвaмa рaтних злoчинa, пoзивajући свe нaдлeжнe нa прeкид прaксe нaплaћивaњa судских трoшкoвa oд oних кojимa су oдбиjeнe тужбe прoтив Хрвaтскe, aли и нa успoстaвљaњe фoндoвa из кojих би свe жртвe билe oбeштeћeнe. – Jeдинe цивилнe жртвe рaтa у Хрвaтскoj кojимa ниje признaт стaтус jeсу цивилнe жртвe српскe нaциoнaлнoсти –

Ratko-Dmitrovic.jpg

Неподобно порекло великих мајстора „Загреб филма“

Пише Ратко Дмитровић То што су име Загреба пронели светом, основали чувену школу цртаног филма, донели у Загреб „Оскара“ ниjе помогло троjици легендарних цртача, маjстора филма, да живе мирно у новоj хрватскоj држави, па су двоjица од њих побегла у иностранство. Проблем jе било њихово српско порекло Чак и данас – двадесет година после првих великих притисака, физичких малтретирања и убистава Срба по урбаним деловима Хрватске и свега што jе у том смислу обелодањено – готово сваки Хрват ће вам на ову тему поновити исто: Да, било jе поjединачних случаjева некоректног односа према Србима, али то се никако не може сматрати масовном поjавом. У наставку „одбране“ чућете како никаквих проблема у већим градовима, од Загреба

Ratko-Dmitrovic.jpg

Хоће ли нам Ђуро опростити

Пише Ратко Дмитровић Филм Душана Ковачевића „Балкански шпиjун“ припада самом врху српске и jугословенске кинематографиjе, ремек-дело коjе би, да jе снимљено у Холивуду, било значаjниjе од „Грађанина Кеjна“ али … Судбина jе то малих народа, њихове уметности и продукциjе те уметности у свету. У „Балканском шпиjуну“, на самом краjу, у бриљантном монологу (без премца у светском филму) коjи изговара Бата Стоjковић, постоjи и она чувена реченица: „Ђура ће ти опростити што те тукао“. Е, та реченица савршено тумачи ово што jе пре неки дан стигло из Загреба, са адресе тамошњег Хрватског хелсиншког одбора (ХХО). Потписник jе председник ХХО, Иван Звонимир Чичак. О чему се ради? У Београду су представљене две

snv-baner.jpg

Будaj: СДП чaк инeртниjи oд ХДЗ-a

Хрвaтскa влaст и дaљe сe прaви мутaвa нa зaхтjeвe Сaвeзa aнтифaшистичких бoрaцa и Maргeлoвoг институтa oд крaja фeбруaрa, кojимa je oд Сaбoрa зaтрaжeнo дa сe oдрeкнe пoкрoвитeљствa нaд кoмeмoрaциjoм нa Блeибургу, aли и нa приjeдлoгe дa сe сприjeчe нeки други видoви истицaњa устaшких симбoлa. Дoсaд je нa брojнe зaхтjeвe прoтив устaшки симбoлa рeaгирao jeдинo министaр пoлициje Рaнкo Oстojић, кojи je прeдмeт прoслиjeдиo зaгрeбaчкoj пoлициjи, aли сe свe нa крajу зaвршилo у дoмeни кoмунaлних рeдaрa. Aнтифaшистички бoрци истaкнули су дa je Сaбoр вишe oд дeцeниje пoкрoвитeљ oкупљaњa кoje сe oд сaмoг пoчeткa прeтвoрилo у oкупљaњe устaшa, њихoвих пoтoмaкa и истoмишљeникa кaкo би слaвили прoпaлу НДХ и слaли пoрукe мржњe нa рaчун

nada_dimic.jpg

Нaдa Димић и културa сjeћaњa

Пoзивaмo вaс нa oбиљeжaвaњe 70. oбљeтницe смрти Нaдe Димић кoje ћe сe oдржaти у Oбрaзoвнoм цeнтру Спoмeн пoдручja Jaсeнoвaц 18.03.2012. у 12 сaти. Сaвeз aнтифaшистичких бoрaцa oргaнизирa приjeвoз aутoбусoм из Зaгрeбa уз плaћaњe пaртиципaциje у изнoсу 30,00 кн. Зaинтeрeсирaни сe мoгу jaвити нa брoj тeлeфoнa 091 521 45 65 (Дрaгицa Лoврeкoвић) гдje ћe сaзнaти дeтaљнe инфoрмaциje o пoлaску и пoврaтку. Сaвeз aнтифaшистичких бoрaцa и aнтифaшистa Рeпубликe Хрвaтскe, Цeнтaр зa жeнскe студиje, Зaгрeб, Дoцумeнтa: Цeнтaр зa суoчaвaњe с прoшлoшћу, Зaгрeб, Филoзoфски фaкултeт Свeучилиштa у Зaгрeбу, Цeнтaр зa кoмпaрaтивнo-хистoриjскe и интeркултурнe студиje, Виjeћe српскe нaциoнaлнe мaњинe и Српскo нaрoднo виjeћe пoзивajу Вaс дa судjeлуjeтe у прoгрaму oбиљeжaвaњa 70. oбљeтницe смрти Нaдe Димић

22.jpg

Чичкова јалова работа на умањивању злочина

Предсjедник Хрватског хелсиншког одбора /ХХО/ Иван Звонимир – Чичак требало би да се више позабави заштитом угрожених права потомака жртава усташког режима да на достоjан начин обиљежаваjу страдање чланова своjих породица, умjесто jалове работе на умањивању злочина у злогласноj НДХ – сматра предсjедник Удружења „Јадовно 1941“ Душан Басташић. Реагуjући на недавну изjаву предсjедника ХХО Ивана Звонимира – Чичка да подаци Међународне комисиjе за истину о Јасеновцу представљаjу „jезик мржње“, Басташић каже за Срну да jе „постало уобичаjено да било какво и било чиjе помињање мегазлочина коjе су починили припадници хрватског народа у вриjеме НДХ изазове салве бурних реаговања код припадника тог истог народа“. „То jе и разумљиво, пошто прљави и

matija_beckovic.jpg

Матија Бећковић: Зашто Србија…

Пише Матиjа Бећковић Србиjа jе земља скупе судбине. Спас jоj ниjе дошао са оне стране са коjе се надала и децениjама очекивала. Воjислав Коштуница предлаже да се коначно окрене самоj себи, држећи на уму питање  коjе jе поставио Слободан Јовановић: „Докле jедан народ може ићи да не изгуби своjу слободу и не упрља своjу част?“ Част ми jе да вас поздравим у Новом Саду, родном месту Слободана Јовановића, у име Фонда „Слободан Јовановић“, издавача књиге коjу вечерас представљамо. Годину дана по рођењу сина, Владимир Јовановић обjавио jе у овом граду књигу „Основи снаге и величине српске“ и посветио jе свом jединцу. У тоj посвети су и ове речи: „У првоj радости с коjом сам

riga.jpg

Суд дозволио марш легионара

Летонски суд данас jе одбацио забрану коjу jе издао парламент у вези са комеморациjом летонских воjника 16. марта, коjи су се у Другом свjетском рату борили на страни Њемачке. У Летониjи се 16. марта обиљежава Дан легионара. Иако ниjе државни празник, на оваj дан одржаваjу се параде у Риги у част 140,000 мушкараца коjи су се борили у Летонскоj легиjи, борбеним њемачким jединицима Вафен-СС. Прошле године jе око 1.000 ветерана Летонске легиjе и њихових присталица марширало кроз Ригу, подсjећа агенциjа РИА Новости. Традиционално, параде изазиваjу реаговање антифашистичких активиста и организациjа. У Талину, приjестоници Естониjе, уклањање споменика „Бронзани воjник“ у част совjетских воjних жртава у Другом свjетском рату, уочи Дана побjеде

lora.jpg

СУЂЕЊЕ ЗА „ЛОРУ 2“ ТРЕБАЛО ДА ПОЧНЕ МНОГО РАНИЈЕ

Прва особа коjа jе требало да се нађе на оптужници за злочине над Србима у „Лори 2“ jе тадашњи командант воjне полициjе генерал Мате Лаушић, а током поступка утврдило би се ко jе у тоj хиjерархиjи од високопозиционираних политичара и припадника воjске знао за догађаjе у том сплитском логору, а ниjе урадио ништа да их сприjечи, изjавио jе предсjедник Далматинског комитета за људска права Тончи Маjић. Он сматра да jе суђење за ратне злочине у случаjу „Лора 2“ требало да почне много раниjе. „Нико нормалан из хрватског правосуђа не може да обjасни шта се дешавало са ‘Лором 2’ посљедњих пет и више година када су сви свjедоци били доступни, када

Милорад Додик и Олга Батић

Олакшати процедуру за држављанство

  Председник РС Милорад Додик сматра да jе потребно либерализовати процедуру за Србе из региона за добиjање држављанства Србиjе. Додик jе рекао да jе данас присуствовао састанку представника Срба у региону у кабинету председника Србиjе Бориса Тадића, на коjем jе покренута инициjатива да се либерализуjе процедура за добиjање држављанства Србиjе. „Данас смо добили важну одлуку Владе Србиjе да се укину таксе за добиjање држављанства Србиjе и то jе веома важно, имаjући у виду социо-економско стање и чињеницу да су то углавном вишечлане породице коjе траже држављанство“, рекао jе Додик. Председник Републике Српске jе додао да између Србиjе и БиХ постоjи споразум о двоjном држављанству, али да су пракса и компликоване

general_draza.jpg

Хрвати против рехабилитације Драже

Власти далматинског места Вргорац траже од хрватских власти да зауставе рехабилитациjу Драгољуба Михаиловића због четничких злочина почињених на том подручjу. Вргорачке власти упутиле су отворено писмо Влади Хрватске у коjем позиваjу хрватске власти да jасно дефинишу своj став према Србиjи по питању наjновиjих наjава дела српске владе и медиjа о рехабилитациjи команданта некадашње Југословенске воjске у отаџбини, а преноси хрватски „Тпортал“. Писмо са описом четничких злочина у ширем подручjу Вргорца биће послато на адресе свих важниjих институциjа у Србиjи, али и Европском парламенту од кога ће затражити, како се наводи, санкциjе према Србиjи. У писму се подсећа да су четничке jединице из источне Херцеговине краjем августа 1942. године за неколико

gradjanski-rat-u-srbiji.jpg

Бора М. Карапанџић – Грађански рат у Србији 1941-1945

Као последњи Мохиканац, у истоименом роману Џона Фенимора Купера, осведочени антикомунист и родољуб грађанске земље Србиjе, Б. Карапанџић верно бележи хронику братоубилачког рата, под окриљем германских окупатора. Он то чини под виделом Истине, коjа допире у све сенке таме и инфлагранти греха и злочина ваjних родољуба. У волуминозноj књизи (446 страна), уз позамашну библиографиjу (37 књига), садржаj особеног уџбеника „Грађански рат у Србиjи” обилуjе познатим и до сада непознатим догађаjима похрањеним у таjним светским архивима. У 16 позамашних поглавља налазе се броjна сведочанства и осврти на догађаjе минулог рата, коjа нису била доступна широком аудиториjу света, посебно у Србиjи. По сентенциjи да историjу пиши победници, истина jе била окована у

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.