БАЊАЛУКА, 27. ЈУЛА /СРНА/ – Предсjедник Организациjе породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Недељко Митровић сматра да су представници Института за нестала лица БиХ долазак генералног секретара УН Бан Ки Муна у Сребреницу намjерно искористили за откривање гробнице у Поточарима, како би свиjету jош jедном послали поруку да су Бошњаци jедине жртве рата у БиХ.     „Представници Института за нестала лица БиХ морали су знати за ту гробницу, jер су информациjу о њеном постоjању добили од холандског батаљона УН“, рекао jе Митровић Срни. Митровић каже да би било добро да jе Бан посjетио тек ексхумирану гробницу на Озрену да би се увjерио и у српско страдање

Док су хрватски родољуби, – с малим изузетком, – сматрали да се Велика Хрватска може остварити само у оквиру Аустриjе, дотле су српски политичари, – готово без изузетака, – веровали да се Велика Србиjа може створити само по цену распада Аустроугарске. Отуда сукоб између Срба и Хрвата у питању Анексиjе: док су Срби Анексиjу схватили као jедан пораз своjе националне идеjе, као удар за Српство и цело Словенство, дотле су Хрвати оваj чин аустроугарске дипломатиjе глорификовали као jедан успех хрватске националне идеjе, као jедан корак ка остварењу Велике Хрватске, и као такав, врло користан и са општесловенског гледишта, па да би за Анексиjу придобио саму Русиjу, тадашњи хрватски национални идеолог Стjепан

УГЉЕВИК /СРНА/ – Традиционално обиљежавање 27. jула – Дана устанка народа БиХ против фашизма и ове године jе у Доњоj Трнови код Угљевика окупило многоброjне поштоваоце и потомке учесника НОР-а из Сембериjе, Маjевице, Посавине и осталих краjева Републике Српске и сусjедних општина Федерациjе БиХ, али и градова Шумадиjе и Воjводине.Испред Одбора Владе Републике Српске за његовање и чување традициjе народноослободилачких ратова, цвиjеће и виjенце на спомен-костурницу положили су министар рада и борачко – инвалидске заштите Републике Српске Петар Ђокић и министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Српске Мирослав Миловановић. Ђокић jе напоменуо да Влада Српске датуме коjи су везани за историjу српског народа, за ослободилачке ратове, обиљежава широм Српске. „Желимо да

„Оштро негодуjемо што генерални секретар УН ниjе посетио наjвећи концентрациони логор коjи се данас простире на подручjу обе државе коjе jе посетио – Републике Хрватске и БиХ. Реч jе о логорском локалитету Јасеновац-Доња Градина, познатом и као балкански Аушвиц“, изjавио jе директор „Маргеловог института“ Ален Будаj. Он каже да „нема нациjе са простора бивше Југославиjе коjа у Јасеновцу ниjе убиjена“. „Јасеновац jе симбол страдања свих народа са подручjа бивше Југославиjе. Јасеновац jе место са коjег се шири универзална порука мира – порука НЕ расизму, НЕ антисемитизму, НЕ ксенофобиjи! Јасеновац jе место где учимо да поново будемо људи“, нагласио jе Будаj. Он jе као потпуно непримерену осудио и изjаву Бан Ки Муна у коjоj повезуjе садашње стање

Економско уређење у Србиjи почива на догми о отвореном и слободном тржишту, али jе после децениjе такве политике сада очигледно да су поjедине државе, посебно Словениjа и Хрватска, искористиле заблуде српских либерала и циљно усмериле своj капитал на улагања и откуп компаниjа у стратешким гранама српске привреде. У исто време, ове две државе су на све начине настоjале да спрече реципрочна улагања, и компаниjама из Србиjе омогуће равноправан третман на свом тржишту. Економска офанзива Хрватска jе наишла у Србиjи на добар приjем и потпуно отворена врата, али су 13 година узаjамних односа довеле до изразите несразмере у привредним односима. У периоду од 1999. до краjа 2010. хрватске инвестициjе у Србиjи

Гласник Срба католика „Дубровник” извештавао jе како о  збивањима у Боки Которскоj, тако и о историjи Боке Которске. Јовица Перовић писао jе у ,,Дубровнику” о Бокељима коjи су учествовали у Првом српском устанку. У свом чланку ,,Бокељи у Карађорђевом устанку” истакао jе : ,, … Без сумње било jе и повише синова Боке у редовима Карађорђевих бораца и jунака, коjи су као мање чувени, временом прешли у заборав. Ја ћу навести оне, коjи су оставили траjан спомен након себе  …“. Првог коjег jе навео био jе Јоко Гаврилов Суботић из Рисна. Он jе заjедно са 37 своjих другова стигао 1808. у Србиjу. Карађорђе га jе заjедно са његовом дружином из

Мистерија смрти српског патриjарха Варнаве траjе тачно 75 година, од ноћи између 23. и 24. jула 1937. кад jе тадашњи поглавар СПЦ преминуо док jе jугословенска скупштина доносила одлуку о конкордату с Ватиканом, ком се он противио.  Документациjа СПЦ из међуратног периода, коjа би могла да разреши ову енигму jош од 1944, недоступна jе, каже проф др Вељко Ђурић, аутор капиталног дела о патриjарху Варнави. – Документи су jош увек под ембаргом у архиви БИА – тврди проф. др Ђурић. – Они би могли да расветле многе историjске недоумице, пре свега да ли jе патриjарх Варнава отрован или jе преминуо од последица болести. Саговорник “Новости” подсећа да jе патриjарх за

На интернетскоj страници Министарства бранитеља Владе РХ – Управе за заточене и нестале ових дана се поjавио летак са позивом грађанима да помогну у расвjетљавању судбине несталих особа, са навођењем организациjа и институциjа коjе га подржаваjу а то су: Предсjедник РХ, Савез удруга обитељи заточених и несталих хрватских бранитеља, Удружење српских породица убиjених и погинулих, несталих, насилно одведених особа „Против заборава“, Самостална демократска српска странка (СДСС), Католичка црква у Хрватскоj, Српска православна црква. На летку се налази и цитат из саопштења са сусрета патриjарха Српске православне Цркве Иринеjа (Гавриловића) са загребачким надбискупом кардиналом Јосипом Бозанићем: “….бискупи двиjу цркава упућуjу позив одговорнима у политичкоме и друштвеноме животу, али и свакому човjеку