ЗАГРЕБ – Предсjедник Хрватске Иво Јосиповић упутио jе на адресу недjељника Српског народног виjећа “Новости” писмо у коjем jе оптужио лидера СДСС-а Милорада Пуповца да jе професионални Србин и “да jе за Србе у Хрватскоj учинио мало а за себе и своjе пуно”. Укратко, “Новости” су предсjедника Јосиповића оптужиле да им покушава укинути досадашњи начин финансирања из државног буџета, док шеф државе Хрватске, у свом писму, тврди да то ниjе тачно, али ниjе стао само на томе. Његов деманти jе претворио у прворазредну политичку тему. Јосиповић тврди да иза свих оптужби на његов рачун стоjи Милорад Пуповац и открива да му jе неформални лидер Срба у Хрватскоj недавно упутио писмо

БЕОГРАД, 17. АВГУСТА /СРНА/ – До одмрзавања политичких преговора Србиjе и Хрватске о међусобном повлачењу тужби за геноцид вjероватно неће доћи приjе новембра, пишу “Вечерње новости”.Тада би требало да се састану шефови дипломатиjа двиjе земље Иван Мркић и Весна Пусић, а процес пред Међународним судом правде у Хагу биће jедна од главних тема. Добра воља постоjи на обjе стране, а да би се остварио помак потребно jе да министарства правде двиjе земље усагласе текст билатералног споразума о уступању поступака за ратне злочине, коjи се воде у Србиjи и Хрватскоj. Парафирање тог документа главни jе предуслов за договор о вансудском окончању процеса пред Међународним судом правде у Хагу. У Министарству правде

Како у пракси изгледа третман чувара традициjе антифашизма и противусташтва у Хрватскоj, оваj пут на примjеру Клечке.   Пише: Душан Басташић     Прошле недjеље по први пут након 71 године, служен jе парастос за 542 српске жртве коjе су хрватски усташе убили бацањем у jаму на брду Клек покраj Огулина. Обjавили смо прилог СРНА-е, поставили и неколико фотографиjа. У прилогу ниjе поменуто да jе учеснике чувала полициjа, пошто jе то уобичаjено када се одржаваjу комеморативни скупови и молитвена окупљања Срба, Србима побиjеним у вриjеме НДХ. „Чувани“ смо били и касниjе, на ручку уприличеном од стране организатора. Оваj пут, као недавно код цркве у Садиловцу, нисмо легитимисани, пописивани и претраживани. У

Међу пет кандидата за новог поглавара Исламске заjеднице БиХ нема новопазарског муфтиjе Муамера Зукорлића чиме jе и дефинитивно стављена тачка на вишемесечну причу о могућности да управо он наследи Мустафу Церића у фотељи у Сараjеву. Испоставља се да Зукорлић никада ниjе ни био озбиљан кандидат и да су коментари да jе он главни фаворит одлазећег реиса Церића били само скретање пажње са суштине целе приче. А по свему судећи, суштина jе у томе да jе jедини Церићев фаворит муфтиjа травнички Нусрет Авдибеговић. Стручњаци упозораваjу да би евентуални избор Авдибеговића за новог реиса значио нову радикализациjу ове заjеднице и корак даље ка екстремним верзиjама ислама, а као jедан од разлога за то наводе ратни педигре травничког муфтиjе.

БЕОГРАД, 16. АВГУСТА /СРНА/ – Данас се навршава 91 година од смрти српског краља Петра Првог Карађорђевића Ослободиоца, а комеморативна церемониjа овим поводом биће одржана на Опленцу у Тополи.Уз наjвише државне и воjне почасти, краj владаревог саркофага, виjенце ће данас положити представници Министарства рада, запошљавања и социjалне политике Србиjе, затим Министарства одбране и Воjске Србиjе, као и удружења грађана опредиjељених за његовање традициjа ослободилачких ратова Србиjе. Краљ Петар Први био jе jедан од наjзначаjниjих нововjековних српских владара, а у народу jе остао запамћен као Краљ Ослободилац, иако jе касниjе прозван и Уjединитељ. Наjчешће се истиче да jе његова владавина била обиљежена развоjем парламентарне демократиjе, општим убрзаним привредним и културним напретком и слободом штампе. Током Петрове

Ми немамо чега да се стидимо.Таква jе природа наших злочина. Прогнаници имаjу териториjалне претензиjе. Желе да се врате на своjа огњишта. Срби нису пружали отпор када су у колонама напуштали Хрватску. То значи да су добровољно отишли у изгнанство.   Александар Баљак   Изjава председника Хрватске Иве Јосиповића на свечаности поводом 17-годишњице Олуjе како треба пружити руку српском народу и поменути и његове жртве изазвала jе различите коментаре и оцене. Ово његово слављеничко обраћање се тумачи и промовише као потпуно нова политика према Србима у Хрватскоj, али у нашоj jавности преовладава мишљење да се ради о настављању старе и добро познате хрватске националне политике коjа се сада спроводи софистицираниjим и

Претпрошлог jе тjедна свечано обиљежен Дан Града Корчуле, а на прослави jе – у присутности премиjера Зорана Милановића и министра управе Арсена Баука – међу осталим додиjељена и Награда за животно дjело Алени Фазинић, повjесничарки умjетности. Уза све jоj притом наброjане заслуге, скромно ћемо на овом мjесту евоцирати jедну коjа jе промакла организатору. Алена Фазинић, наиме, била jе поткраj деведесетих година 20. стољећа и чланица Градског виjећа Града Корчуле.У то вриjеме актуална jе била афера уништавања диjела књижне грађе у корчуланскоj књижници, а за што jе била одговорна в.д. равнатељице Изабел Скокандић. Библиотекарка коjа jе у међувремену пожела славу знатно већу од данашње корчуланске лауреаткиње, сjећамо се, бацила jе тад у смеће више стотина