Прослава 25-годишњице ослобођења Старе Србиjе 1937. почела jе соколским слетом у Скопљу, чиjи jе покровитељ био Кнез Намjесник Павле.  У прогласу слетског одбора истиче се : „Риjетко коjе мjесто осим Београда, тако изразито оличава судбину Балкана, колико наше Скопље. Упркос невољама робовања, у њему се никад ниjе гасила национална мисао и културна снага нашег народа, чак ни онда, када су под туђинским ударцем исчезле драгоцjене творевине Немањића…“.   Прослава ослобођења траjала jе три дана, а завршила се поворком кроз Скопље, дугом три километра.(1) На V покраjинском слету у Скопљу учествовали су соколи из целе Југославиjе. Наjвеће заслуге за успех слета имао jе Велимир Поповић, старешина Соколске жупе Скопље и председник слетског одбора. (2) Краjем октобра

Приликом обиљежавања 16. годишњице хрватске воjне операциjе “Олуjа” 5. августа 2011. године у Книну, Иво Јосиповић jе изjавио да неће проћи дуго времена када ће Срби из Краjине заjедно са Хрватима славити “Олуjу”, односно 5. август као дан побjеде у домовинском рату, након што прихвате историjске чињенице везане за Други свjетски рат коjе су на страни хрватског народа и хрватске државе.   Да би бар донекле потврдио своjу оцjену дату 5. августа 2011. године у Книну Јосиповић jе на перфидан начин наставио да у своjоj државничкоj активности понижава у првом реду краjишке Србе кроз величање хрватске злочиначке воjне операциjе “Олуjа”, па jе у Книн 5. августа 2012. године на обиљежавање

Поводом изjаве премиjера Ивице Дачића да “хоће да води реалну политику, а не небеску Србиjу”, његово преосвештенство умировљени епископ захумско-херцеговачки и приморски Атанасиjе поручио му jе да земаљске Србиjе нема без небеске.     Епсикоп Атанасиjе jе у отвореном писму упитао Дачића да ли зна да за Србе Светога Саве и косовског Великомученика Лазара нема земаљске Србиjе без небеске, као што нема ни људског бића само земаљског, без небоземног.   У писму се наглашава да православна вера и Црква Божjа живе живот коjи започиње на Земљи, а наставља у Царству небеском по српском светокосовском Завjету и не прихвата такозвано “цивилизациjско” располућење и деградирање човjека и народа свођених на овоземну хоризонталу гроба и смрти.   Умировљени

Поводом текста „Не удварам се публици”, недеља, 19. августа 2012. У сазнавању прошлости jедино jе легитимна и пожељна научна ревизиjа (дограђивање). Но, она понаjмање утичена друштвену свест. Медиjи и слика предњаче. Интервjуи поводом претпремиjере филма „Кад сване дан”, са режисером Паскаљевићем, глумцима Еjдусом и Надаревићем, те Филипом Давидом косценаристом, у садржаjу имаjу произвољности коjезамућуjу слику jедне од наjосетљивиjих тема Другог светског рата – холокауста. Неколико тврдњи завређуjе коментар: да jе уништено 30.000 Јевреjа у Београду; да jе само место логора Саjмиште било и стратише („где jе страдало …”); да jе „Недићева полициjа (jе) послала седам хиљада људи у Топовске шупе и да ниjе било његове сарадње са колаборационистима (?) логор Саjмиште

Међународна инициjатива за праћење антисрбизма позива донаторе и активисте да помогну у сузбиjању антисрбизма у свету и код нас. Циљ jе да у следећоj децениjи антисрбизам постане глобално неприхватљив. “Имоба” jе нови начин специфичног српског деловања коjи су омогућили Интернет, друштвене мреже и нови медиjи. Међународна инициjатива за праћење антисрбизма – МИПА (IAM – International Initiative for Antiserbism Monitoring) обjавила je почетак кампање за сакупљање средстава за будуће акциjе ове организациjе.     Под слоганом „Док се не супротставимо…” Међународна инициjатива за праћење антисрбизма jе публиковала детаљну брошуру коjа позива на организовану и професионалну акциjу усмерену ка сузбиjању антисрбизма у свету. Брошура jе намењена донаторима и активистима широм света, а

Лист Срба Дубровчана ,,Дубровник” пратио jе сарадњу Матице српске из Дубровника са српским установама и друштвима у другим краjевима Југославиjе. Краjем 1937. одржана jе у Београду претходна конференциjа за оснивање Савеза српских културних и просветних друштава. Изабран jе акциони одбор, а шира конференциjа, на коjоj jе требало да се изабере извршни одбор планирана jе 27. фебруара 1938. на Светог Саву. Конференциjу jе отворио претпредседник главног одбора ,,Просвjете” из Сараjева др. Воjа Бесаровић. Из његовог говора о циљевима Савеза ,,Дубровник” пренео jе: ,,Животни интереси циjелог нашег народа … су тражили и траже да се просвjећеност као битни услов сваког народног, духовног и кулурног напретка у свима слоjевима народа што више и

У свом првом сучељавању са тужиоцима хашког суда, Слободан Милошевић је посебну пажњу посветио збивањима на Косову и Метохији, како пре, тако и током саме агресије НАТО-а на Југославију, а нарочито ономе што се тамо догађало касније кад је тај део Србије стављен под контролу међународних снага. “Из целог овог прегледа” – рекао је он после набрајања оних најдрастичнијих примера почињених злочина – “види се да се ради о продуженом злочину који и данас траје и ради се о злочиначком удруживању сила које су извршиле агресију на Југославију са терористима, убицама, паликућама и нарко-мафијом косовских Албанаца, који данас поред Срба убијају и Албанце. Двоструки аршини Можда ви немате те податке,

Нико никада ниjе обjаснио зашто партизанске jединице никада нису ни покушале да ослободе логор Јасеновац   Холокауст остаjе централни елеменат новиjе немачке историjе и jевреjског идентитета. Немци и Јевреjи у целом свету холокаустом су међусобно нераскидиво повезани. Је ли Немцима и Јевреjима то заjедништво довољно и за будућност заjедничког настоjања да се прошлост више никада не понови? Могу ли Срби и Хрвати функционисати на сличан начин, при чему не мислим да су Хрвати Немци, а Срби Јевреjи. Иако су Срби jедини народ, уз Јевреjе и Роме, коjи jе у Другом светском рату био жртва геноцида. Нико нема право ни морални ауторитет да коначно подвуче црту испод сваког разрачунавања са прошлошћу,

Како се ових дана поjавила вест о „великом критичару Ратка Младића коjи jе стао у одбрану Срба“, Маjклу Добсу, и како jе та вест изазвала одушевљење на родољубивим форумима, ваљало би да добро погледамо како то  дотични господин „брани Србе“. Добс jе на свом блогу написао да су „Срби имали оправдане разлоге за забринутост… и да jе главни разлог за забринутост било питање безбедности и права око два милиона Срба коjи су живели у отцепљеним републикама Хрватскоj и Босни. Ужасни злочини коjе су током Другог светског рата хрватске усташе починиле над Србима, како у Хрватскоj, тако и у Босни, jош су свежи у сећању многих Срба и оживели су под утицаjем