На данашњи дан 1944. године авиjациjа западних савезника jе у Другом светском рату разорно бомбардовала Лесковац – на рођендан краља Петра II. Углавном су разарани цивилни циљеви, школе, породилишта, болнице, библиотеке, стамбене зграде, што су правдали великим висинама са коjих су бомбардовали српске градове. Ипак, чињеница jе да су српски градови углавном бомбардовани на празнике, попут Ускрса 1944. (када jе Београд био разорен и том приликом jе страдало више од 30.000 људи) или на краљев рођендан као што jе случаj са Лесковцем. Током тог бомбардовања погинуло jе више од 1.600 цивила, а центар – старо jезгро града – jе потпуно разорен.   Извор: СРБЕЛ.НЕТ

БИЈЕЉИНА, 6. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – Предсjедник “Историjског проjекта Сребреница” Стефан Каргановић упутио jе отворено писмо некадашњем предсjеднику Републике Српске Драгану Чавићу, у коjем га jе оптужио да jе стављањем потписа на Извjештаj Комисиjе Владе Републике Српске о Сребреници 2004. године нанио непроцjењиву моралну штету српском народу и Српскоj.   “Господине Чавићу, у Народноj скупштини Српске рекли сте да Историjски проjекат Сребреница не даje никакве резултате и да ништа корисно не ради. Да то искрено мислите, Ви не би имали потребу ни да нас помињете. Ви нас нападате управо зато што су резултати нашега рада позамашни и што Вас компромитуjу”, навео jе Каргановић у писму. Он jе додао да “Историjски проjекат

У своjоj jеткоj одбрани – оптужби, Слободан Милошевић jе у Хагу више пута поновио оцену да се пред очима целог света догађа jедна неправедна, злочиначка “инверзиjа”, да моћни кривци и злочинци упорно покушаваjу да оперу руке тако што своjе немоћне жртве проглашаваjу кривцима: – Подстрекачи рата оптужуjу заступнике мира за рат – каже он – а захваљуjући своjоj моћноj међународноj позициjи играjу улогу и тужиоца и судиjе. Када сам jа у питању они ме оптужуjу и унапред осуђуjу управо за ту њихову ратнохушкачку политику и последице те политике коjу су сами водили, а коjоj сам се jа супротстављао наjвише што сам могао залажући се за мир. Ту jедноставну истину могу

Ћуприjа – Игуман манастира Режевићи код Петровца на мору, у Црноj Гори, архимандрит Хризостом, дошао jе на идеjу да у свом родном граду Ћуприjи сагради цркву са спомен-костурницом свих погинулих руских добровољаца у ратовима на подручjу бивше Југославиjе 90-тих година прошлог века.   Проjекат jе jош на нивоу идеjног решења чиjи jе аутор београдски архитекта Драган Антониjевић. Предложили смо да се црква подигне у Ћуприjи у коjоj се налазе мошти Светог Цара Лазара, а у римско време на том простору у граду Хореум Марги налазила се jедна од првих епископиjа,чиjи jе епископ учествовао на првом Васељенском Сабору. Предвидели смо да се у том граду сагради храм, а у поду храма

Полагањем венаца и одавањем државних и воjних почасти у Спомен цркви на Делиграду код Алексинца данас ће бити обележена 206. годишњица Боjа на Делиграду. Манифестациjа ће бити одржана са почетком у 11 часова у Спомен-цркви на Делиграду код Алексинца у организациjи Владе Србиjе. Венце ће положити представници Министарства рада, запошљавања и социjалне политике, Министарства одбране и Воjске Србиjе, општине Алексинац и невладиних организациjа опредељених за неговање традициjа ослободилачких ратова Србиjе. У Боjу на Делиграду извоjевана jе jедна од наjзначаjниjих и наjвећих српских победа над Турцима у Првом српском устанку. За време турске офанзиве против устаника 1806. румелиjски валиjа Ибрахим-паша са око 50.000 пешака, многоброjном коњицом и 14 топова и кумбара

У прољеће 1990. године Вељко Џакула jе постао члан главног и извршног одбора СДС-а Јована Рашковића за подручjе Западне Славониjе и био jе организатор митинга СДС-а краjем jуна 1990. године у Пакрацу на коjем jе доминирала четничка иконографиjа. У jануару 1991. године Џакула jе постао предсjедник регионалног одбора СДС-а за подручjе читаве Славониjе и Барање.   Џакула jе 2. марта 1991. године био организатор масовне побуне полицаjаца српске националности у Пакрацу, због коjе су из Загреба у Пакрац стигли хрватски специjалци, да би се у цjелокупан случаj умиjешала ЈНА, а након тога се скривао у Београду, кад jе успоставио везу са америчким амбасадором у Београду Вореном Цимерманом. Џакула jе 12.

Нико се ниjе тако лако, безболно, jедноставно, напрасно, страсно, одрицао себе, свог бића, корена, имена, идетитета, своjих предака, дедова и очева, своjе културе и историjске прошлости као што су се одрицали људи овог тла и овог времена. Само се нама може догодити да нам заблуда буде ближа од стварности, загонетка од решења, слепило од jасног вида, магла од чистог хоризонта; само нама могу бити ближи људи незнаног корена и неиспитане прошлости од људи са именом, презименом и средњим словом оца и маjке, само се нама може догодити да дамо веру за неверу, умље за безумље. Ако jе у нама остало jош мало поштења, загледаjмо се, бар за тренутак, у –

Лист дубровачких Срба ,,Дубровник” писао jе о свим догађаjима везаним за борбе за ослобођење и уjедињење и личностима коjе су у њима учествовали.  Поводом смрти Павла Поповића лист ,,Дубровник” jе истакао да се у Дубровнику  упознао са интелигенциjом дубровачког стариjег и млађег нараштаjа.  У своjим сjећањима у листу ,,Дубровнику” В. М. Вукмировић jе истакао : ,,Давно, jош пре Балканских ратова, обичавали су долазити Дубровнику у посjету многи угледни Србиjанци. Ми, ондашњи дjечаци, у њима смо гледали Србиjу Краља Петра, коjа има да поведе крваво коло ослобођења. … Међутим Павле ниjе долазио у Дубровник jедино због нашег Архива. … Долазио jе он к нама и тражио живе људе. Дум Иван каноник

Прослава 25-годишњице ослобођења Старе Србиjе 1937. почела jе соколским слетом у Скопљу, чиjи jе покровитељ био Кнез Намjесник Павле.  У прогласу слетског одбора истиче се : „Риjетко коjе мjесто осим Београда, тако изразито оличава судбину Балкана, колико наше Скопље. Упркос невољама робовања, у њему се никад ниjе гасила национална мисао и културна снага нашег народа, чак ни онда, када су под туђинским ударцем исчезле драгоцjене творевине Немањића…“.   Прослава ослобођења траjала jе три дана, а завршила се поворком кроз Скопље, дугом три километра.(1) На V покраjинском слету у Скопљу учествовали су соколи из целе Југославиjе. Наjвеће заслуге за успех слета имао jе Велимир Поповић, старешина Соколске жупе Скопље и председник слетског одбора. (2) Краjем октобра