Досиjе о ратном злочинцу Курту Валдхаjму Југославиjа jе доставила одговараjућоj комисиjи Уjедињених нациjа у Лондону jош почетком 1948. године.  Слика коjа jе оби[ла свет: Курт Валдхаjм (други слева) са италиjанским и немачким официрима 1943. на подгоричком аеродрому Био сам очаjан због тога што “Новости” одбиjаjу и оклеваjу да обjаве моj новитекст о Валдхаjму – вели даље Данко Васовић. Знао сам да имам вест-бомбу и да то већ сутра више неће бити ништа ако то дозна и обjаве неке друге новине илиагенциjа, jер при сазнању да постоjи таj досиjе нико неће седети скрштених руку. Сплетке почињу Сутрадан сам се ипак мало охрабрио пошто то нико ниjе обjавио, можда из истих разлога из коjих jе и моj главни уредник

Реаговања у Хрватској на изјаву култног америчког музичара јеврејског поријекла Боба Дилана о Хрватима као нацистима, као и бојкот филма о холокаусту, представљају константно избјегавање историјске одговорности за злочине који су починили припадници хрватског народа у Другом свјетском рату над Србима, упозорава Ален Будај, директор Маргеловог института.Будај подсјећа на забрану емитовања Диланових пјесама на хрватском Радио-Сплиту, као и на недавни бојкот пројекције филма о холокаусту хрватског “оскаровца” и преживјелог логораша Аушвица Бранка Лустига у биоскопима у Задру и Книну. “Историјска је истина да су припадници хрватског усташког покрета у служби злочиначке квислиншке творевине НДХ убијали Србе, али изгледа да неки људи, као што је уредница хрватског Радио-Сплита, не желе чути

Валдхаjм jе очигледно желео да по сваку цену прикриjе своjу улогу у операциjи “Шварц”, наjзлогласниjоj и наjкрвавиjоj немачкоj офанзиви изведеноj на тлу Југославиjе. АУСТРИЈАНАЦ СА БЕЗБРОЈ ЛИЦА: Курт Валдхаjм са  Данком Васовићем 1986. у Салцбургу Таj моj интервjу са генералом Кадиjевићем, обjављен у “Младости” – казуjе даље Данко Васовић – био jе, наравно, jак адут Томи Милиновићу коjи jе jедног jутра на колегиjуму обавестио уреднике да бих jа желео да радим за “Новости”. При том их jе питао да ли неко од њих има потребу за младим новинаром. Јавио се Михаило Рашић, тада уредник спортске рубрике: нека дође код мене, даћемо му шансу, али без икаквих обавеза – ако зна

Трећа смjена хрватске страже ниjе била у стању прочитати ни циjелу реченицу у коjоj jе осjетила своjу крв. Занимљиву расправу отворио jе Боб Дyлан у интервjуу Роллинг Стонеу, колоквиjално успоредивши Хрвате с робовласницима и нацистима. Ако вашим венама тече крв неког давног робовласника или припадника Ку Клуx Клана, Црнци то могу осjетити, вели стари пjесник, баш као што Жидови могу осjетити нацистичку крв, и као што Срби – даље ће он, на ужас Хрвата – могу осjетити хрватску, пише Борис Дежуловић за Слободну Далмациjу.   Осовила се, дакако, ноћна дежурна смjена балканске патриотске страже на стражње ноге: Срби одмах унаприjедили Дyлана у Гарашанyна, а Хрвати своjим истанчаним осjећаjем за правду и

За приморске Србе године пред Други светски рат биле су године искушења. Хрватска штампа тражила jе стварање посебне хрватске области. Гласник Срба католика „ Дубровник”  био jе у сталноj полемици са хрватском штампом коjа jе своjатала Приморjе (Дубровник и Боку Которску) у оквиру решења хрватског питања.  У тоj полемици лист jе истицао да  су ,,сви стари Дубровчани, чиjи смо ми потомци, дошли из српског залеђа и да се jе с тога Дубровник увиjек и занашао српском мисли, био у вези са слободним српским државама, са њима трговао, са њима се богатио умно и материjално и од њих примао на дар сусjедне замље. Ово jе историjа а не фалсификат. Дубровник ниjесу

МЛАДЕН ГРДОВИЋ одржао jе на градском тргу у Ливну приjе тjедан дана концерт на коjем jе пjевао озлоглашену усташку пjесму “Ево зоре, ево дана”.Грдовићева супруга Бранкица и његов сурадник Душко Локин признаjу да jе популарни забављач у Ливну пjевао спорну пjесму, али тврде да ниjе мислио ништа лоше.   “То jе чисти jедан лапсус. Ниjе схватио да би ситуациjа могла бити озбиљна. Њега понесе занос, глазба и публика и несвjесно реагира. И на краjу испашта”, изjавила jе Бранкица Грдовић за РТЛ.   “Грдовић превише воли људе” Душко Локин каже да jе Грдовић пjевао “Ево зоре, ево дана” само зато што jе то публика жељела чути. Грдовић, каже Локин, воли удовољити