Моjе шиканирање у „Новостима“ краjем осамдесетих и почетком деведесетих година – вели даље Данко Васовић – ниjе ме, ипак, поколебало нити присилило да одустанем и од свега дигнем руке, да се баталим истраге о „заслугама“ Курта Валдхаjма и крвавим траговима коjе jе током Другог светског рата оставио на тлу Југославиjе. Сачувале га комшиjе: Данко Васовић са италиjанским песником Дантеом Мафиjом током изгнанства у Италиjи Једног дана, добро сам упамтио, било jе то 5. децембра 1991. године, зове ме Вук Браjовић, син Радета Браjовића, да идемо да играмо кошарку. Срели смо се у редакциjи, он се као случаjно задесио код тате. Никада раниjе ме ниjе звао нити смо ми били неки

Графити непримереног садржаjа, са фашистичким и деструктивним порукама упућени српском народу, осванули су на згради дома културе у Пачетину. Убиj Србина, Винковачке усташе, велико латинично слово „У“, Ултрас Винковци узнемирили су мештане Пачетина, села насељеног православним Србима. У самом центру места, на згради Дома културе у склопу коjег се налази приватна трговина (чиjи jе власник Хрват) осванули су натписи коjи вређаjу не само оне коjима су упућени, него и сваког нормалног човека. Поjава оваквих графита ниjе ништа ново на истоку Хрватске ако се узме у обзир да се сличне поруке jављаjу готово свакодневно у местима на овом подручjу, без обзира да ли су она насељена српским, хрватским или неким другим

Централна манифестациjа поводом 100 година од Кумановске битке одржана на брду Зебрњак у Македониjи. Председник Томислав Николић поручио jе да jе обележавање Кумановске битке порука мира и сећање на цивилизациjски преокрет Балкана, Европе и света. На брду Зебрњак у Македониjи одржана je централна манифестациjа поводом обележавања 100 година од Кумановске битке. Државну делегациjу предводио jе председник Србиjе Томислав Николић. Председник Томислав Николић поручио jе, обраћаjући се окупљенима, да jе обележавање Кумановске битке порука мира и сећање на цивилизациjски преокрет Балкана, Европе и света. Николић jе рекао да данас са Зебрњака, места коjе нас спаjа, Србиjа и Македониjа шаљу поруку мира, сарадње и разумевања региону и целом свету. „Испуњени поносом, потомци весника слободе,

Прослава 25-годишњице ослобођења Старе Србиjе 1937. почела jе соколским слетом у Скопљу, чиjи jе покровитељ био Кнез Намjесник Павле.  У прогласу слетског одбора истиче се : „Риjетко коjе мjесто осим Београда, тако изразито оличава судбину Балкана, колико наше Скопље. Упркос невољама робовања, у њему се никад ниjе гасила национална мисао и културна снага нашег народа, чак ни онда, када су под туђинским ударцем исчезле драгоцjене творевине Немањића…“. Прослава ослобођења траjала jе три дана, а завршила се поворком кроз Скопље, дугом трикилометра. (1) На V покраjинском слету у Скопљу учествовали су соколи из целе Југославиjе. Наjвеће заслуге за успех слета имао jе Велимир Поповић, старешина Соколске жупе Скопље и председник слетског

Зашто веруjем да су у колони у среду до Новог гробља шетали нови Милован Миловановић, нови Милан Ракић и нови Апис.     1. Приближаваjући се Новом гробљу, момци, готово деца, на челу колоне, коjи су у рукама носили главни транспарент Шетње захвалности („1912-2012 – Србиjо, сећаш ли се Слободе“), почели су да певаjу песму о Србиjи коjа jе „трипут ратовала“. Први део колоне прихватио jе песму. У Рузвелтовоj, на последњоj раскрсници пре гробља, песма jе наjедном, као по команди, jедновремено престала. Нико из колоне их ниjе опоменуо, нико ниjе рекао ни реч. Једноставно jе престала. Један стариjи човек jе рекао: „Знаjу деца да се на гробље не улази певаjући!“.

Глумац за Новости о власти и пљачки, Косову и Европи, костима предака и небескоj Србиjи, руским ракетама… ДАВНО jе патриjархалне Црногорце на великом платну уводио у натуризам, а не баш тако давно прешао jе у аскетизам. Тамо му нису тражили да исцепа чланску карту хедониста, а и карта пића остала му jе иста. Док у прстима врти чашицу домаће шљивовице на тераси „Мадере“, глумачка легенда и горостас нежног срца – Петар Божовић, присећа се сцене из „Љепоте порока“: сналажљивом кицошу Жоржу, коjем се на краjу усана оклембесила цигара, конобар снисходљиво честита на избору за директора: – Реално, jа сам то и очекива. Ђе би вам био краj да сте ме

„За шта jе ЕУ добила награду? За бомбардовање цивила у Србиjи 1999. године? За фактичку легализациjу трговине наркотицима из Албаниjе? За 25% незапосленост у Шпаниjи и Грчкоj? За признање персона и организациjа коjе живе људе сецкаjу на органе? Коначно, за идеjно одустаjање од библиjских вредности и разорене породице? Москва – Као што се зна, ове године Нобелова награда за мир била jе додељена ЕУ. За дорпинос jачању мира и демократиjе. На таj начин били су истакнути напори ЕУ на обjедињавању Европе и њеном претварању из континента рата у континент мира. Окрет у страну Брисела jе изазвао радост европских политичара, сарказам европских грађана и недоумицу експерата и правобранилаца у читавом свету. По

Прави и потпуни шок jе, ипак, уследио дан по обjављивању извештаjа међународне комисиjе историчара о Курту Валдхаjму – сећа се Данко Васовић – кад ми jе колега из „Шпигла“ Улрих Волклеjн jавио да jе Криминолошки институт из Штутгарта непобитно утврдио да jе докуменат, „брзоjавка“, коjу jе у Воjноисториjском институту у Београду пронашао историчар Душан Пленча – фалсификат! Оригиналан jе и папир и печат и потпис извесног Драгоjлова, али jе текст откуцан на машини чешке производње коjа се ниjе могла наћи у продаjи пре 1949, дакле седам година пошто се догодила козарачка трагедиjа на коjу се телеграм односи. Издале га и колеге „Тањуг сазнаjе – гласила jе прва вест у вечерњем