Велики брат брине о нама, од Триглава до Вардара. Јер, наjновиjи српско-хрватски сусрети нису случаjни – попут сусрета првог потпредседника владе и министра одбране Александра Вучића са потпредседником владе Хрватске Невеном Мимицом усред Вашингтона? Лепо вас Велики брат упита – да ли бисте имали нешто против да се сретнете са господином Мимицом? Хаjде, реци Великом брату да сада не желиш сусрет са Мимицом. Нешто раниjе и сусрет министара спољних послова Србиjе и Хрватске, Ивана Мркића и Весне Пусић у Даблину. Па онда гостовања Стипе Месића и Иве Јосиповића на нашим телевизиjама. Међутим, оно што мене збуњуjе jесте став председника Хрватске у интервjуу на ТВ Б92, где господин Иво Јосиповић пита

Данас се навршава 21 година од злочина у селу Паулин Двор код Осијека, гдје су припадници Хрватске војске убили 18 српских и једног цивила мађарске националности, али до сада нико за овај злочин није одговарао по командној одговорности нити за премјештање лешева. Директор Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац рекао је Срни да су до сада за ово убиство осуђена само два припадника 130. бригаде Хрватске војске, која је извршила злочин, и то Никола Иванковић правоснажно на 15 година затвора, а Енес Витешкић неправоснажно на 11 година, послије двије ослобаћајуће пресуде. Штрбац је рекао да је то била регуларна јединица Хрватске војске чији су командни кадар и састав познати. Злочин се

Када му jе у родноj Канади био угрожен живот због тога што jе бранио истину, Џон Боснић отиснуо се у свет, а пут га jе, нимало случаjно, преко Јапана довео у завичаj његовог оца, где наставља неуморну борбу против империjализма САД-а     Има онаj виц, о Муjи коjи по доласку у Лондон вози десном страном улице, а када на радиjу чуjе обавештење:„Пажња, jедан помахнитали возач вози у погрешном смеру“, наглас повиче: „Какав jедан, има их на стотине!“ Управо тако jе и Џон Боснић, Канађанин српског порекла, могао да се осећа током свог животног путешествиjа, коjе га jе водило из његове родне „земље jаворовог листа“ у Србиjу, државу у коjоj jе одрастао његов

Примери су многоброjни. Несрећни људи се као пужеви увлаче у своjе љуштуре, у своjе куће и станове. Стиче се утисак да се на улицу излази у краjњоj нужди, jер им, поготову у великим градовима „нико не гарантуjе ништа“. Има ли утехе? Има ли лека? Једино молитва. Сада нам jедино молитва може отворити небеса, како би угледали бар искру божанске светлости. Погледаj Господе на муке наше и немоj нас презрети недостоjне и убоге. Смилуj се на нас ради страдања нашег и даруj нам дух трпљења и љубави, да будемо и останемо народ Твоj, достоjанствен и незлобив, чекаjући Твоjу вечну Правду и Истину. Амин. Извор: ЕПАРХИЈА ДАЛМАТИНСКА  

Вечерас (07.12.2012.) се у  у просториjама Светосавског културног клуба, ул. Бана Милосављевића 8  завршава циклус предавања „Мjесец сjећања на страдање Срба у XX виjеку“[nbsp] Тематску цjелину заокружиће Марко Јанковић, апсолвент на Одсjеку за историjу  на  Филозофском факултету у Бањоj Луци, предавањем на тему: „Општина Козарска Дубица у ратним сукобима 1995. године“. Након егзодуса српског становништва из Републике Српске Краjине, хрватско бошњачка коалициjа потпомогнута НАТО авиjациjом мjесеца септембра отпочела jе опсежну кампању осваjања териториjа Републике Српске. Након успjешно проведене операциjе „Маестрал“ у Западноj Босни, хрватски воjни и државни врх одлучио jе да изврши форсирање риjека Уне и Саве и тако развуче Воjску Републике Српске што jе више могуће. Зелено свjетло за извођење операциjе „Уна 95“ дао

У  село Врака код Скадра стигао часни крст коjи jе послао патриjарх Иринеj. Крст путовао неколико хиљада километара, од Београда преко Јерусалима и српских стратишта Јасеновца и Јадовног, па до Косова и Метохиjе. Претходно jе благосиљан на литургиjама у Пећкоj патриjаршиjи и Високим Дечанима. После неколико хиљада километара, од Београда преко Јерусалима и српских стратишта Јасеновца и Јадовног, па до Косова и Метохиjе, часни крст jе стигао у цркву села Врака. Село се налази у близини Скадра, у чиjоj околини живи око две хиљаде Срба. Претходно jе крст, коjи jе послао патриjарх Иринеj, благосиљан на литургиjама у Пећкоj патриjаршиjи и Високим Дечанима. Митрополит црногорско-приморски Амфилохиjе, коjи jе служио литургиjу у

Хашки трибунал jе  04.12., босанском Србину, Милану Лукићу потврдио дођивотну робиjу, а његовом рођаку Средоjу, пресудио 27 година робиjе. Поводом овог догађаjа али и изрицања ослобађаjућих пресуда генералима Маркачу и Готовини и бившем припаднику ОВК Рамушу Харадинаjу, обратили смо се господину Веселину Лондровићу и замолили за коментар о компетентности Хашког трибунала. Не улазећи у расправу да ли су браћа Лукић криви или не, питање стоjи да ли jе и колико праведно то што су они осуђени пред Хашким судом, након три ослобађаjуће пресуде двоjици Хрвата и jедном Албанцу са Косова. Господин Лондровић, адвокат са вишегодишњим искуством заступања у Хагу jе нашоj колегиници Јовани Вукотић на ову тему рекао: Суштински проблем

Марк Твен је био први туристички водич који је основао меморијални туризам. Он је само неколико година после Кримског рата водио туристе у обилазак Севастопоља, па им је чак саветовао да понесу шрапнел као сувенир. Од тада после сваког рата остану болне успомене, али и споменици који представљају места ходочашћа. Више од 20 милиона туриста годишње посети локације на којима су одржане важне битке. Очекује се да ће тај број с временом бити све већи, јер ће 2014. године бити обележена 100-годишњица Првог светског рата и 70 година од „дана Д“, због чега су у јеку обнове урушених споменика и организовање нових тематских тура. Ратни, меморијални или туризам сећања у

Ми смо очевидно у великим невољама, у вишеструкоj структуралноj кризи – националноj, политичкоj, економскоj, духовноj и свакоj другоj. А у ту кризу смо запали не само кривицом великих сила коjе су режирале све што нам се догађало кроз историjу, и што нам се до данас догађа, него и зато што разбиjени и расрбљени не водимо рачуна о виталним националним и државним интересима, што смо несложни, веома неморални и нестручни, корумпирани и криминализовани, и што нас не воде наjбољи људи.       Aкадемик Василиjе Крестић je човек и научник од посебног моралног и стручног интегритета и ауторитета. Наjвећу пажњу у научном раду посветио jе историjи Србиjе, анализама комплексних српско-хрватских односа,

У Одеси jе румунска воjска 1941. у два дана убила 24.000 Јевреjа. Румунски редитељ Иjепан своjим jе документарним филмом суочио jавност с тим догађаjем. Реакциjе се крећу од игнорисања до увреда на рачун аутора.     Име града Одесе, сматра Флорин Иjепан, требало би jедног дана да постане синоним. Било би добро, каже таj филмски уметник, да грађани Румуниjе када спомену Одесу више не би мислили само на украjинску луку на Црном мору, него и на мрачно поглавље у историjи своjе земље. „Ако то име буде остало забележено у савести jавности, онда jе моjа мисиjа испуњена“, истиче Иjепан. Одеса jе током Другог светског рата била поприште jедног од наjвећих злочина

У оквиру циклуса предавања „Сjећање на страдање Срба у 20. виjеку.“ у организациjи Светосавске омладинска заjеднице Бањалука у сарадњи са Удружењем студената историjе „Др. Милан Васић“, 16. новембра одржано jе предавње на тему: „ Холокауст и геноцид НДХ на териториjи среза Сански Мост (1941-1943)“     Предавач Драгослав Илић презентовањем података  о овом ужем локалитету страдања покушао уjедно обjаснити неке од основних поjмова битних за изучавање страдања Срба у Другом свjетском рату. Драгослав Илић jе апсолвент на одсjеку за Историjу филозофског факултета у Бањоj Луци и члан Удружења студената историjе „Др Mилан Васић“ коjе се, између осталог, активно бави и темама  из области мемориjализациjе и успостављања критериjума за научно али општедруштвено