Da li vam je ikada palo na pamet da je Gavrilo Princip suđen za veleizdaju, a da za to nije bilo pravne osnove? Da li biste u najsmelijim snovima mogli pretpostaviti da je jedna od najvećih carevina vodila montirani proces?! Zašto da ne, kada nam je današnjica krcata sličnim pojavama! Mlada Bosna je bio jedini multietnički projekat Južnih Slovena koji nastaje samo voljom pojedinaca i komšijskih naroda u jugoistočnoj Evropi. Ova ideja nije rođena i ispečatirana u kancelariji neke od obaveštajnih službi velikih sila. Nastao na razvalinama dveju umirućih carevina, ovaj pokret je ostao svetla tačka u istoriji srpskog, hrvatskog i bošnjačkog naroda. Snaga te ideje nije skrivena u pukoj

Stoja N. Kašiković bila je 1920. odlikovana zlatnom medaljom za hrabrost, zbog njenog junačkog držanja na sudu, gde je bila osuđena na smrt vešanjem. U dubrovačkom listu „Rad” istaknuto je da je ona jedna od malenog broja žena koje su dobile ovaj visoki orden. U članku se ističe : „Zbilja nije samo junaštvo i hrabrost na fronti, nego ga je trebalo pokazati i u tamnici, pred sudom i pred vješalima. A to je gđa Kašiković i pokazala.” (1) Na Saboru talaca, interniraca i zarobljenika održanom u Beogradu 26 i 27 septembra 1937. Dubrovnik su zastupali Božo Hope, Stijepo Kobasica, Andriko Svilokos, Antun Vujnović i Đorđo Vuletić. Na sabor je došlo oko 1.500 ljudi iz cele zemlje.   Avala

Ured za istraživanje nacionalsocijalističkih zločina traga za više od 50 bivših čuvara koncentracionih logora. Reč je o trci sa vremenom jer su oni u dubokoj starosti. Hans Lipšiz stanuje u jednom malom mestu na jugu Nemačke. Taj 93-godišnji Ukrajinac nerado govori o svojoj prošlosti. Eksperti veruju da je moguće da je on tokom Drugog svetskog rata učestvovao u neverovatno zastrašujućim delima. Naime Lipšiz je od 1941. do 1945. godine radio u koncentracionom logoru Aušvic, pretpostavlja se kao čuvar, i time je suodgovoran za smrt hiljada osoba. Lipšiz tvrdi da je bio samo kuvar i da nije učestvovao u ubistvima. Prema navodima Ureda za istraživanje nacionalsocijalističkih zločina, još uvek je živo više od

Nerešena pitanja prava Srba u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, i onih koji su iz bivših jugoslovenskih republika izbegli u Srbiju, treba rešavati sinhronizovanim naporima državnih organa i predstavnika srpskih organizacija, pri čemu će važan putokaz biti rezolucija koju će doneti Skupština Srbije. To je jedna od osnovnih poruka sa sastanka direktorke Kancelarije za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu dr Slavke Drašković i predstavnika izbegličkih udruženja sa teritorije Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Direktorka Kancelarije Vlade Srbije za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Slavka Drašković obavestila je prisutne predstavnike srpskih udruženja, koji su u izuzetno velikom broju došli na sastanak, o dosadašnjim aktivnostima Kancelarije na rešavanju