Да ли вам jе икада пало на памет да jе Гаврило Принцип суђен за велеиздаjу, а да за то ниjе било правне основе? Да ли бисте у наjсмелиjим сновима могли претпоставити да jе jедна од наjвећих царевина водила монтирани процес?! Зашто да не, када нам jе данашњица крцата сличним поjавама! Млада Босна jе био jедини мултиетнички проjекат Јужних Словена коjи настаjе само вољом поjединаца и комшиjских народа у jугоисточноj Европи. Ова идеjа ниjе рођена и испечатирана у канцелариjи неке од обавештаjних служби великих сила. Настао на развалинама двеjу умирућих царевина, оваj покрет jе остао светла тачка у историjи српског, хрватског и бошњачког народа. Снага те идеjе ниjе скривена у пукоj

Стоjа Н. Кашиковић била jе 1920. одликована златном медаљом за храброст, због њеног jуначког држања на суду, где jе била осуђена на смрт вешањем. У дубровачком листу „Рад” истакнуто jе да jе она jедна од маленог броjа жена коjе су добиле оваj високи орден. У чланку се истиче : „Збиља ниjе само jунаштво и храброст на фронти, него га jе требало показати и у тамници, пред судом и пред вjешалима. А то jе гђа Кашиковић и показала.” (1) На Сабору талаца, интернираца и заробљеника одржаном у Београду 26 и 27 септембра 1937. Дубровник су заступали Божо Хопе, Стиjепо Кобасица, Андрико Свилокос, Антун Вуjновић и Ђорђо Вулетић. На сабор jе дошло око 1.500 људи из целе земље.   Авала

Уред за истраживање националсоциjалистичких злочина трага за више од 50 бивших чувара концентрационих логора. Реч jе о трци са временом jер су они у дубокоj старости. Ханс Липшиз станује у једном малом месту на југу Немачке. Тај 93-годишњи Украјинац нерадо говори о својој прошлости. Експерти верују да је могуће да је он током Другог светског рата учествовао у невероватно застрашујућим делима. Наиме Липшиз је од 1941. до 1945. године радио у концентрационом логору Аушвиц, претпоставља се као чувар, и тиме је суодговоран за смрт хиљада особа. Липшиз тврди да је био само кувар и да није учествовао у убиствима. Према наводима Уреда за истраживање националсоцијалистичких злочина, још увек је живо више од

Нерешена питања права Срба у Хрватској и Босни и Херцеговини, и оних који су из бивших југословенских република избегли у Србију, треба решавати синхронизованим напорима државних органа и представника српских организација, при чему ће важан путоказ бити резолуција коју ће донети Скупштина Србије. То је једна од основних порука са састанка директорке Канцеларије за сарадњу са дијаспором и Србима у региону др Славке Драшковић и представника избегличких удружења са територије Хрватске и Босне и Херцеговине. Директорка Канцеларије Владе Србије за сарадњу с дијаспором и Србима у региону Славка Драшковић обавестила је присутне представнике српских удружења, који су у изузетно великом броју дошли на састанак, о досадашњим активностима Канцеларије на решавању