Једина точка коjа може угрозити милениjски мир у Еуропи jест наше подручjе. Хрватска jе у ЕУ примљена с мисиjом да смируjе таj канцерогени пункт. Овим догађаjима ставља под сумњу своjу способност да постане битни фактор мира за циjелу запаљиву региjу  Књига Славка Голдштаjна »1941 – година коjа се враћа«, након што jе доживjела два хрватска и jедно српско издање, те након пет освоjених награда, доживjела jе и – за хрватске прилике – незабиљежено међународно признање: почетком студенога обjављен jе њезин енглески приjевод у издању наjпознатиjега свjетског књижевног часописа New York Review of Books. Тако jе Славко Голдштаjн постао првим хрватским писцем чиjа jе књига обjављена код тог свjетски угледног издавача. (Готово истовремено,

На црном тржишту поверљивих документа поjавила се архива Крунослава Драгановића, злочинца и великодостоjника из НДХ. У Хрватскоj припремаjу терен да, поред Степинца, буде уведен у ред посвећених. Документи из хрватске СДБ НА црном тржишту поверљиве документациjе поjавио се после 36 година шифровани дневник, преписка и записници са саслушања Крунослава Драгановића, jедног од наjзначаjниjих римокатоличких великодостоjника Независне Државе Хрватске. Реч jе о злочинцу коjи jе, парадоксално, као слободан човек мирно умро у СФРЈ, наглашава историчар проф. др Вељко Ђурић Мишина. – Сад jе откривена Драгановићева бележница у коjу jе од 1941. записивао битне ствари и прилагао поверљиву преписку. Један део бележака писан jе на латинском, а део jе у шифрама –

С обзиром на околности са коjима jе почео оваj есеj, неопходно jе да се у поjединостима размотре оне три завере, у коjима jе историjска наука решавала питање одговорности за светски рат и одговорности за убиство престолонаследника Франца Фердинанда у Сараjеву 1914.     Научна истраживања су у свакоj од те три завере открила нешто ново коjе раниjе ниjе било познато, па jе лакше да истраживачи упласте оно што jе покошено. Само по себи се разуме да таj задатак задуго неће бити завршен, jер jе ова наука о рату и атентату 1914. толико оптерећена предрасудама, стариjим него што су догађаjи 1914. Оне се наjспориjе растачу и ишчезаваjу, ако jе уопште данас

Српске владе, по правилу странчарске, понекад су чак наступале против Демократске партиjе Срба у Македониjи. У региону jе стање идеално. Сви су у Европскоj униjи или надомак ње, а Србиjа jе „фактор стабилности”. У Хрватскоj већина грађана веруjе да jе српска култура извор злочина. Усташки фашисти, према томе, били су борци за слободу и правду, истина на погрешноj страни, али нико ниjе савршен. У савременоj Хрватскоj, међутим, има и грађана и политичара коjи не желе да разуларена руља разних фашисоидних и верски затуцаних фанатика одређуjе како ће бити тумачен закон. Да улица и разни потомци „државотворних” „jасеновачких месара” замене државни сабор. Међутим, разлика у односу према Србима, рецимо вођства владаjућег СДП

U ratu sam učestvovao tako što sam Hrvatsku branio od Hrvata a Srbe iz Hrvatske od Hrvata, Muslimana i Srba. SFRJ više nije vrijedilo braniti jer su je svi do tada izdali MINISTARSTVO ODBRANE RH Z A G R E B, Sarajevska cesta br. 7 n/r Ministra  Štovani g. Ministre,   Ja, dolje potpisani Nikola Kobac, rođen 09.03.1954 godine u selu Trepča pod kućnim brojem 28, općina Vrginmost, sada privremeno smješten u Banja Luci, molim da mi:   MINISTARSTVO ODBRANE RH IZDA POTVRDU O UČEŠĆU U RATU OD 03.07.1991 do 06.08.1995 g. RADI REGULISANJA OSPORENIH GRAĐANSKIH PRAVA U BiH, ODNOSNO REPUBLICI SRPSKOJ. Svoju molbu obrazlažem slijedećim:  1. Bio sam i ostao građanin Hrvatske koji je

Питања о стварним узроцима Првог светског рата ни после jедног века нису разрешена. У сусрет стотоj годишњици од избиjања великог сукоба коjи jе заувек променио свет, узавреле су расправе у окриљу науке и псеудонауке, а њихово посебно обележjе jе дубока политизациjа и идеолошки обоjено тумачење чињеница. „Гледамо ли како се оно што се догодило пре jедног века, поново покушава обновити“, и шта jе истина о узроцима избиjања катаклизме 1914. – питања су на коjа одговара наш водећи историчар, чиjе драгоцено промишљање обjављуjемо у овом и наредном броjу „Печата“   Милорад Екмечић Да ли данас нешто славимо, или у духу покушавамо да обновимо jедну трагедиjу коjа нас jе опет снашла? Нити

Последњу сте годину често у Хрватскоj, где контактирате с представницима државе, али и Срба: какви су вам утисци и шта мислите о положаjу српске заjеднице? Стекла сам утисак да се стање погоршава. Када сам пре годину дана дошла на ову позициjу, била сам изненађена колико jе тежак положаj Срба у региону, посебно у Хрватскоj, као и тиме да постоjи низ питања коjа се не решаваjу. Имала сам више разговора са хрватским званичницима, одржано jе и више састанака хрватских и српских власти на наjвишем нивоу но, нажалост, нисмо ближе решавању нити jедног нерешеног питања. Напротив, десила се ескалациjа проблема око двоjезичности, односно српског jезика и писма. Испада да са неким правима