Столац, мало место у Херцеговини, кршевито, на чиjем камену су рођени многи чврсти и поносни људи. Срба попут поменуте троjице било jе више у Стоцу, и пре и после њих. Њих троjица су издвоjени као представници jедине велике српске генерациjе, оне с почетка 20. века, у коjу сврставам и нараштаj младобосански. Чувено jе српство, по jезику, Али-паше Сточевића-Ризванбеговића, херцеговачког везира, коjи jе писао владици Његошу ћирилицом, jезиком српским, чистим и бистрим као херцеговачко небо после кише, из чиjих писама jе епископ скендериjско-црногорско-брдски могао извлачити корисне поуке – jезикословне и политичке. Из везировог племена, са његовим презименом, било jе србофилски ориjентисаних племеника и у времену Принциповог поjаса. Нешто се тихо али