Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
У периоду од 05 – 08. августа 2016. у Пребиловцима ће бити обиљежен Празник Светих Пребиловачких и доњохерцеговачких мученика поводом:
– 75 година од страдања Срба из Пребиловаца и Доње Херцеговине у геноциду НДХ
– 25 година од прве сахране жртава геноцида НДХ из јама Доње Херцеговине
– Прве годишњице Храма Васкрсења Христовог у Пребиловцима
Програм:
5. август 2016.
-поклоничко путовање из Новог Сада и Београда за Пребиловце
-Вечерња служба у Храму Васкрсења у Пребиловцима у 19:30 часова
-Промоција књиге Милана Бекана „Очи у очи“, амфитеатар Храма у Пребиловцима у 20:30 часова
6. август 2016.
Света Архијерејска Литургија у Храму Васкрсења у Пребиловцима у 9:00 часова
Послије подне обилазак терена Пребиловаца са историјским часом
7. август 2016.
– 7, 30 часова, повратак аутобуса са поклоницима из Пребиловаца мученичком стазом преко Стоца, Љубиња и Попова поља, са историјским часом о страдању српског народа и задржавањем на успутним јамама и посетом манастиру Завала
8. август 2016.
Отварање изложбе докумената и фотографија „Пребиловци“ у Музеју Херцеговине у Требињу у 19:00 часова
Организатор:
Српско национално Друштво Пребиловци, Београд
О Пребиловцима:
Пребиловци су старо српско село у јужној Херцеговини на ободу долине Неретве, у општини Чапљина, Херцеговачко-неретвански кантон, Федерација БиХ.
Од Чапљине су удаљени пет, од Мостара 35, а од Метковића (Хрватска) 10 километара. Повезани су добрим асфалтним путем са магистралом Жупања-Опузен, од које су удаљени око три километра. Пребиловци се налазе на ниском, брдовитом терену који се граничи са познатим парком природе Хутово блато (мочварни терен, са више језера и ријеком Крупом, станиште великог броја биљних, птичјих и рибљих врста) и долинама ријека Неретве и њене притоке Брегаве.
Претке садашњих становника Пребиловаца затекли су Турци у селу приликом освајања овог краја 1471. године. О томе је сачувано богато предање које је записано и објављено. То потврђују и објављена научна истраживања и бројни материјални споменици. Турски попис из 1474. године изричито потврђује да је ово подручје „српска земља од давнина“.
Становници Пребиловаца остатак су старог српског становништа историјског Хума.
Шира околина Пребиловаца је позната по бројним археолошким локалитетима и споменицима материјалне културе, од предантичких до новијих, као што су Нарона, Могорјело, Габела (Дријева), Ошањићи, Радимља, Почитељ, манастир Житомислић…
Пребиловци су, нажалост, више познати по несрећној судбини у два протекла рата.
У августу 1941. године, у вријеме великог геноцидног покоља Срба у Независној Држави Хрватској, убијено је 826 од укупно 1000 српских житеља Пребиловаца.
Међу страдилима су скоро све жене и дјеца из села. Највише их је убијено у Шурманачкој јами код Међугорја. Жртве рата Пребиловаца до краја рата достигле су цифру од 850, што је 85 % српских становника села. Према истраживању јапанског дневног листа „Асахишимбун“из 1999. године Пребиловци су најстрадалније село у Европи и међу четири су најстрадалнија села у свијету у Другом свјетском рату. За исти лист, геноцид Хрвата над Србима у Другом свјетском рату је једно од обилежја глобалне историје 20. века.
Преживели очеви и браћа жртава одлучили су још у току рата да поново заснивају породице и да сачувају село. Новој дјеци давали су имена убијених у јами. Педесетих и шездестих година 20. вијека Титов режим је преживелим Пребиловчанима одузео највриједнију земљу, историју страдања ставио је под ембарго, а јаме под бетонске плоче не дозволивши сахрану страдалих. У близини Шурманачке и других јама је насеље Међугорје, које посјећују милиони католичких ходочасника, због вјеровања да се ту 1981. указала Госпа.
Српски народ је јаме отворио 1990. године, из њих извадио кости жртава и пренио их у Пребиловце, где су положене у крипту цркве коју је почео да гради.
У јуну 1992. године хрватске снаге су минирањем или спаљивањем уништиле све куће и друге објекте у селу, цркву у изградњи, са костима 4000 жртава усташког терора есхумираних из 13 јама, разориле сеоско гробље и опустошиле сав простор села. Обнова мањег броја кућа у селу почела је у јесен 1999. године, а са њом и повратак предратних становника. Обновљено је или изнова изграђено преко тридесетак кућа.
Пребиловци су сада једино преостало српско насеље у долини Неретве и читавој Доњој Херцеговини које се грчевито бори за свој опстанак, а од кога добрим дијелом зависи и опстанак Срба у долини Неретве, којих има ту око 5000 укупно.
У селу стално живи преко 60 становника, а још двадесетак борави повремено у значајном дијелу године. Међу житељима села има петнаесторо деце.
Прошле године је обновљен и свечано освештан Храм Васкрсења у који су положени преостали дијелићи моштију Светих Пребиловачких мученика који су канонизонани и прослављају се 6. августа. То је свакако велики догађај, сигурно највише што су Срби до сада учинили на плану кулутуре сећања на своје невине жртве страдале у геноциду Независне Државе Хрватске.
Пребиловци се све више препознају као важан симбол страдања српског народа. То отвара перспективу обнове и развоја насеља, као важне тачке на мапи ових простора, значајне за српски идентитет уопште за коју се може везати обнова и опстанак других српских насеља у долини Неретве.
О Српском националном друштву Пребиловци
СНД Пребиловци је удружење Срба из Доње Херцеговине, потомака и поштовалаца српских жртава са овог подручја, убијених у геноциду у НДХ.
Основано је у 19.марта 2006. године на Оснивачкој скупштини у Београду, када је усвојен и Статут удружења.
Оснивачи Друштва су: Павле Булут, Миленко Јахура, Милорад Ђ. Екмечић, Јовица Влачић, Радослав Булут, Гордан Екмечић, Илија Зуровац, Милан Бекан, Миодраг Ружић, Миро Чаваљуга, +Драган Михић и + Ђоко Комад. За предсједника Скупштине друштва изабран је Павле Булут, за предсједника Извршног одбора Илија Зуровац, а за потпредсједника Миленко Јахура. Друштво је уписано у регистар удружења код Министараства за људска и мањинска права Републике Србије 30. марта 2006. године.
Прва редовна Скупштина СНД Пребиловци је одржана је 20. маја исте године у сали београдске општине Вождовац. Скуп је надахнутим говором поздравио Епископ захумско херцеговачки и приморски Григорије.
Због потребе усклађивања са законским промјенама, четврта редовна скупштина Друштва је 19. марта 2011, усвојила нови Статут, на основу кога је пререгистровано у Агенцији за привредне регистре Републике Србије . Друштво има карактер завичајног, меморијалног и националног удружења. Функција предсједника Скупштине је изостављена из Статута, а умјесто Извршног одбора као извршни орган је дефинисан Управни одбор, за чијег је предсједника изабран јеМиленко Јахура, а за потпредсједника Јагода Савић.
СНД Пребиловци је на годишњицу страдања у јами мајки са дјецом из Пребиловаца, организовало комеморације – парастосе у Храму Светог Саве у Београду и поред рушевине Храма у Пребиловцима (као саорганизатор). Непрекидно од 2006. г. водимо поклоничко путовања аутобусима из Београда до Пребиловаца за годишњицу страдања. Извршили смо и истраживање рушевине храма у Пребиловцима ради утврђивања начина његовог уништења и судбине посмртних остатака мученика из јама.
Обновили смо Дом културе у Пребиловцима, у који смо пренијели преостале дjелиће костију мученика. Обезбиједили смо израду пројекта обнове храма и тиме иницирали његову обнову. Заједно са нашом Црквом издејствовали смо грађевинску дозволу за обнову и водили смо акцију прикупљања добровољних прилога за ту сврху.
Урадили смо пројекат обнове и очувања Пребиловаца и заштите његовог простора као културно-историјске и природне вриједности и меморијалног ростора. У Албуму Пребиловаца и Галерији СНД Пребиловци (које су дио овог пројекта), имамо више од хиљаду и по фотографија лоцираних на Гугловој сателитској мапи, у програму Панорамио. Ту jе уз фотографије кућа и других објеката и терена села, написана историја Пребиловаца и других насеља. Посебно је значајно што је ту и историја свих пребиловачких породица, па и оних 57 угашених 1941. са именима свих жртава.
Прикупили смо и обрадили огромну документацију о прошлости нашег завичаја, посебно о геноциду над Србима овог краја. Прикупили смо имена и податке за српске жртава усташког терора из нашег завичаја и урадили Поменик српских жртава Доње Херцеговине у електронској форми. Поменик је штампан у „Видослову“, часопису епархије ЗХиП и преписан је на зидове обновљеног Храма Васкрсења.
Поднијели смо обимну и документовану кривичну пријаву тужилаштвима БиХ и Србије због геноцидног етничког чишћења српског народа у Долини Неретве од 1992. до 1995. године. Нашим радом и залагањем објављен је у штампаној и електронској форми, велики број чланака, докумената, фотографија и више књига о прошлости Пребиловаца и нашег завичаја у цјелини. Уз наше ангажовање реализовано је и више емисија и информативих прилога, на поменуте теме, на радио и ТВ програмима у Србији и Републици Српcкој.
Успоставили смо и плодотворну сарадњу са сродним српским удружењима, посебно са Удружењем „Јадовно 1941.“ из Бањалуке и Удружењем „Огњена Марија Ливањска“ из Београда. Са свима њима смо ступили у асоцијацију „Сабрање удружења потомака и поштовалаца српских жртава ратова у XX вијеку“.
Такође, исту сарадњу имамо и са удружењима и клубовима Херцеговаца у Србији, Српској и дијаспори. Посебно успјешно смо сарађивали са Српском православном црквеном општином у Чапљини, Храмом Светог Саве у Београду, Мјесном заједницом Пребиловци, сајтом „Пребиловци село на интернету“, поједним медијима, многим институцијама и правним лицима у Републици Србији и Републици Српској.
Везане вијести:
One Response
S`postovanjem svih ucesnika u organizaciji oko odlaska u Prebilovce.zao mi je ali iz opravdanihh razloga necu moci putovati iako sam ubrdjena bila da cu to ove godine i ostvariti,Ja licno vam se u ime moje porodice jos jednom zahvaljujem na svim dosadasnjim ostvarenjima i dokazima da su Prebilovci i mnoga donjeneretvanska sela istinit dogadjaj,a da bude ironija da se dosta toga izdogadjalo pored Medjugorja koje na Srpskim zrtvama danas zivi punim plucima ne pokazujuci ni trunke pokajanja za sve ono sto se dogadjalo neposredno pore toga sela.Da je sve to obmana,neke pojedinosti cu licno g-dinu Jahuri preneti,a dogadjalo se dok sam isla u skolu i sedila u klupi sa osobom koja je navodno videla Gospu,Svima vama dragi zemljaci zelim i izrazavam puno postovanjeza pokretanje i dokazivanje ovih zlocina,a sto sam i sama potkrepila istinom i na tome sam ponosna,Poz,