На Јадовну 26 јуна 2010. – Прво обиљежавање Дана сјећања на Јадовно 1941.

Парастос jадовинским жртвама служио jе Епископ Горњокарловачки Герасим уз саслужење свештенста и монаштва наjсветиjих Епископиjа Далматинске, Захумско-херцеговачке, Браничевске и Горњокарловачке, док jе после парастоса Кадиш, jевреjску молитву за мртве, читао загребачки Рабин Лучано Прелевић.

Парастосом, паљењем свећа и полагањем венаца код Шаранове jаме у кругу девастиранога Спомен обележjа нa Велебиту у Хрватскоj у суботу jе после 22 године одржан парастос а затим и комеморативни скуп jадовинским жртвама комплекса усташких логора у коjима су на наjсвирепи начин убиjено више од 40 хиљада Православних Срба, Јевреjа и незнатан броj неподобних Хрвата.

Парастос jадовинским жртвама служио jе Епископ Горњокарловачки Герасим уз саслужење свештенста и монаштва наjсветиjих Епископиjа Далматинске, Захумско-херцеговачке, Браничевске и Горњокарловачке, док jе после парастоса Кадиш, jевреjску молитву за мртве, читао загребачки Рабин Лучано Прелевић. Венце на Шаранову jаму положили су Председник Хрватске Иво Јосиповић, изасланик Председника Србиjе Бориса Тадића саветник Председника Млађан Ђорђевић са маjком Бориса Тадића Невенком, коjа jе иначе пореклом из Лике и чиjи jе отац, а деда Председника Србиjе Бориса Тадића бачен са осталима Србима у Шаранову jаму. У име председника Владе Републике Српске Милорада Додика, венац jе положио његов саветник Саво Лончар. На Шаранову jаму венце су такође положили и председник Удружења потомака и поштовалаца комплекса усташких логора Јадовно 1941. Из Бања Луке Душан Басташић, са потомцима чиjи су очеви бачени у jаму, и други.

Парастосу су присуствовали многоброjни потомци и поштоваоци jадовинских жртава из Хрватске, Србиjе, Републике Српске, Босне и Херцеговине, Црне Горе и других земаља у региону и шире.Парастос у Спомен подручjу Слана на острву Пагу по први пут од покоља Срба и Јевреjа, одржан jе после парастоса у Јадовну, опело су служили свештеници по благослову Епископа Герасима Горњокарловачког. Јадовно, као и Слана на острву Пагу пре тога, jе био усташки логор у коjи су у три мjесеца његовога рада, 1941 године, одводиле жртве свога терора да би их тамо побили. Налазио се у долине на Велебиту на простору од 1250 метара, ограђен бодљикавом жицом.

ВИДЕО: Дан сjећања – Спомен подручjе Шаранова jама – 26.06.2010.

Заточеници су били Срби уз нешто мало Јевреjа, наj пре би стизали у госпићку казнионицу, где се вршио распоред за логоре, а у логор Јадовно се ишло преко села Трновца.

На пет километара од логора Јадовно налазила се jама названа Шаранова jама, у коjу су бацани заточеници ни криви ни дужни, а само зато што су били Срби Православне вере и сметали до скорашњим комшиjама Хрватима католицима, чиjа су имања и разграбили после убиства своjих комшиjа. О начину ликвидирања жртава у Јадовну постоjе броjна сведочења, па и такво сведочење да су логораше бацали живе у jаму. Наjчешће су их везивали жицом по двадесетак и више у групи, а онда су само неколико првих убиjали кундаком, маљем или неким другим предметом, па их онда гурали у jаму, а они су уа собом неминовно повлачили остале, тако да су многи а сигурно и већина њих отишли живи у jаму. Отуда и постоjе сведочанства да су се неколико дана после затварања логора у августу 1941 године из jаме могли чути крици људи коjи су умирали тешком смрћу гушењем у недостатку ваздуха. Главни злочинци у Госпићу и Јадовну били познати усташе Хрвати Јуцо Рукавина, Јурица Фрковић, Стjепан Рубинић, Томљеновићи и други. Они су били творци и заповjедници логора Јадовно од првих дана Независне Државе Хрватске. У логору Слана на пагу и Јадовну убиjено jе више од 45 000 хиљада људи. Многи историчари говоре да jе логор радио три мjесеца, а да jе сваки дан довођено у логор хиљаду људи онда броjка износи 90 000 и нешто хиљада. Броjку од 81 000 спомиње и Епископ Атанасиjе Јевтић у своjоj књизи „Од Косова до Јадовна“ допуњено издање.

ВИДЕО: Дан
сjећања – Спомен подручjе логора Слана на Пагу – 26.06.2010.

У шаранову jаму jе бачено и 73 свештеника Српске православне цркве, већином из горњокарловачке епископиjе, међу свештеницима су се налазили и Епископ Сава Горњокарловачки и Митрополит Сараjевски и Дабро-босански Петар Зимонић.Захваљуjући Епископу Атанасиjу Јевтићу овим свештенослужитељима Цркве Божиjе, 1988 године постављена jе и спомен плоча да су пострадали за Христа на челу свога богољубивога народа у Јадовну 1941.

Душан Басташић: Истина о Jадовну се прикрива до данас

Председник Удружења потомака и поштовалаца жртава комплекса усташких логора Јадовно 1941 из Бања Луке Душан Басташић рекао jе да прикривање истине о Јадовну , где jе убиjено на десетине хиљада људи, већином Срба, траjе у континуитету од НДХ до данашњих дана. Басташић jе рекао да су власти НДХ и усташе настоjали да прикриjу своjа недела убиjања, масовних покоља и масакрирања цивилног становништва. „Извршиоци злочина су у августу 1941 године, неке од безданих jама на Велебиту натрпали камењем и гранама замаскиравши их, а неке су и бетонирали“, рекао jе Басташић и додао да су многа стратишта недужних људи Срба до данас остала прекривена велом таjне. Он jе рекао да jе за потомке жртава подручjе комплекса усташких логора Јадовно место за „тиховање, помињање, праштање, и молитву“, а за потомке оних коjи су чинили злочине 1941 године и девастирали спомен-обележjе 1971 и 1991 године место за стид покаjање и молитву за спас душа. „Јадовно jе, као што му и само име говори, jад чемер и велика туга и оваj комплекс jе помно планиран за ликвидациjу неподобних грађана Павелићеве Независне Државе Хрватске, а само место jе пажљиво одабрано jош пре почетка рата“. Рекао jе Басташић и додао да jе само болестан ум могао слику комплекса Јадовно поставити на тадашњим новчаницама од хиљаду куна. Он jе оценио да се прикривање истине, и омаловажавања жртава и понижавање њихових потомака у континуитету наставља до данас.Ништа мању одговорност не сносе и комунисти коjи су такође ради браства и jединства прикривали усташки злочин у Јадовну и широм Хрватске. „ ко прикрива злочине сам учествуjе у злочину“, (прим. Аут. Текста).“Да се уважаваjу жртве не би се између jадовинских jама возило бициклом, шетало и купало на спомен подручjу Слана на острву Пагу“, рекао jе Басташић.

Председник Хрватске Јосиповић изразио саосjећање са породицама усташких жртава

Председник Хрвватске Иво Јосиповић jе код Шаранове jаме на Велебиту одао почаст жртвама усташког логора Јадовно и изразио саосjећање са свима коjи су на том страшном месту изгубили своjе наjмилиjе. Он jе навео да jе у кратком периоду, од априла до септембра 1941 године, у Јадовну страдало 30 000 и 40 000 хиљада људи, истакавши да су се чак окупатори згражавали над злочинима. „ Кости убиjених jош су расуте по Велебиту, немо чуваjући таjну злочина, и само мали броj преживелих могао jе сведочити о размерама овога злочина“, рекао jе Иво Јосиповић и додао да jе Јадовно, иако сматрало логором, било пуно горе и опасниjе место коjе jе „дословно гутало своjе жртве и повлачило их у дубине велебитских jама“.

СВЕШТЕНА ЕПИСКОПИЈА ГОРЊОКАРЛОВАЧКА