МУП поднио 968 кривичних пријава

У Извјештају о истраживању и процесуирању ратних злочина и тражењу несталих лица, који ће сутра разматрати Народна скупштина Републике Српске, наводи се да је Министарство унутрашњих послова Српске од 1992. године закључно са 30. јуном 2011. године, надлежним тужилаштвима поднијело 968 кривичних пријава, односно извјештаја или допуна кривичних пријава.

МУП је поднио и 362 извјештаја о предузетим мјерама и поступању по наредбама тужилаштава против 7 416 лица због основа сумње да су починили једно или више кривичних дјела ратног злочина над више од 22 760 жртве.

У извјештају Владе Републике Српске из новембра прошле године додаје се да је, према расположивим подацима, Тужилаштво БиХ отворило истраге у 121 предмету у којима је осумњичено више стотина лица против којих се води истрага.

“У досадашњем раду и на основу подигнутих оптужница Тужилаштва БиХ видљиво је да су, када је у питању злочин над припадницима српске националности, процесуирана лица по непосредној одговорности и за индивидуални злочин. За предмете гдје је евидентно да се ради о удруженом злочиначком подухвату, организованом злочину и командној одговорности пријављених лица, и даље се само проводи истрага и до сада још није подигнута ниједна оптужница”, наводи се у Извјештају.

Завршетком одбрамбено-отаџбинског рата, крајем 1995. године, у Српској је било евидентирано 5 280 несталих лица, од којих 2 735 цивила, 2 515 војника и 30 дјеце. Од 1995. до почетка 2008. године разрјешена је судбина 3 454 нестала лица у евиденцији Канцеларије за нестала лица Српске (у просјеку 320 случајева годишње). Остало је још 1 826 неријешених случајева.

Почетком рада Института за нестала лица БиХ 2008. године, додаје се у Извјештају, долази до застоја у процесу тражења и идентификовања несталих лица српске националности. За првих пет мјесеци рада, Институт је идентификовао 600 несталих Бошњака и осам несталих Срба.

Овакви резултати тражења несталих Срба настављени су и 2008., 2009. и 2010. године. Мали број ексхумираних и идентификованих Срба, Институт је правдао недостатком информација о Србима, наводећи да није битан национални предзнак, већ да су све то грађани БиХ, а овај став је у потпуности неприхватљив за породице несталих и институције из Републике Српске.

У Извјештају се наводи да је недовољна сарадња Оперативног тима Српске и Института за нестала лица који је одбијао све понуде и споразуме о заједничкој сарадњи Оперативног тима Српске. Такође, истиче се и спорост у раду Суда и Тужилаштва БиХ.

 Извор: