fbpx
Pretraga
Close this search box.
Ж | Ž

Podijelite vijest:

Muke po Hristijanu

Šta da radi prosečan srpski pravoslavni hrišćanin sa višedecenijskim liturgijskim stažom kada čuje svog arhijereja kako ga okrivljuje za ono za šta ne može da bude kriv?

Episkop Jovan Ćulibrk/Foto: Požeška biskupija
Episkop Jovan Ćulibrk/Foto: Požeška biskupija

Šta da misli kada vidi jasenovačko mučeništvo svojih predaka upoređeno i objašnjenjo narko-leptičkim i LSD vizijama u nekom arhijerejevom predavanju održanom negde u belom svetu, pred stranim auditorijumom? Čemu da se siroti vernik nada kada čuje svog arhijereja kako huli?

Da li da vernik tada ispovedi svom duhovnom ocu nastale sumnje u vezi sa tim pastirom? Da li da ipak prihvati pastirsku optužbu i prizna pred sobom i celom srpskom zajednicom nepostojeću krivicu? Da li da usvoji arhijerejevu očinsku pouku o jasenovačkom stradanju dobijenu od bivšeg jevrejskog logoraša lečenog poznatim halucinogenom poznatim kao LSD? Da li da se pretvara da nije čuo hulu, da na nju ne reaguje, jer vladičina se ne poriče?

O čemu se radi? O stalnim neprimerenim, nepotrebnim i nesuvislim izjavama episkopa slavonskog.

Godinama slušamo i gledamo preosvećenog vladiku slavonskog kako u svojim izjavama i predavanjima spaja nespojive stvari. On na jedan vešt, dobro „upakovan“ način provlači veoma kontradiktorne i prosečnom srpskom verniku zbunjujuće stvari, ubacujući ih u niz onih ispravnih, tačnih, potrebnih i poželjnih da se čuju, tako da taj prosečni srpski hrišćanin za sebe prvo pomisli da nije dobro čuo, zatim da nije dobro razumeo, potom da mu je nejasno jer svakako nije dovoljno upućen, i, konačno, sablažnjen i sve snebivajući se i stideći pred samim sobom, da preosvećeni vladika – bogohuli.

Velike optužbe. Veliki greh. Epitimija u najavi. Da li je?

Na osnovu čega prosečan srpski vernik može da izvede ovakav zaključak? Primera je bezbroj, evo nekoliko.

Pre godinu dana preosvećeni vladika slavonski održao je predavanje „Novomučenici i nova paradigma mučeništva: Jasenovac”  u Londonu na engleskom jeziku ( http://spclondon.org.uk/images/pdf/jovan_culibrk-jasenovac-nov_2018.pdf  ). Nešto kasnije, pojavio se prevod na srpski : ( http://teologija.net/novomucenici-i-nova-paradigma-mucenistva-jasenovac/ )

Pre nekih četiri ili pet godina, vladika slavonski je javno govorio u Bijeljini u vezi sa brojem žrtava Jasenovca i njihovog popisa.

Konfuzan spoj istorijskih činjenica, LSD-indukovanih vizija, snova i magnovenja, hrišćanskih svetitelja i mislilaca, stvaralaca i izvođača rokenrol poezije i muzike, bez pravog objašnjenja, razrade i zaključka. Premnogo i za prosečnog Srbina i za prosečnog Engleza, kome je predavanje izvorno namenjeno, hrišćanina ili ne, naročito kada se u obzir uzme lista citiranih ličnosti u predavanju. Prosečni srpski pravoslavni vernik ne zna šta da misli ni o predavanju, ni o preosvećenom, očajnički pokušavajući da sebi objasni neobjašnjivo – kakve veze mučeništvo njegovih članova porodice pobijenih u Jasenovcu ima sa Bobom Dilanom, Peti Smit ili narkoleptičkim vizijama?!

Da li da sa ovakvim pojmovima i slikama idemo u svet i objašnjavamo najveće srpsko satiranje ikada?! Zar se ovako osamstogodišnje srpsko pravoslavlje predstavlja svetu?!

Srećom, predavanje je bilo slabo posećeno, od prisutnih niko ništa nije shvatio sem nešto malo o tom američkom rokenrolu i Bobu Dilanu što im se učinilo poznatim, a trud preosvećenog vladike slavonskog i jedinstvena prilika da jedno srpsko svešteno lice prvi put posle sv. vladike Nikolaja govori u nekom anglikanskom hramu – protraćena prilika, kako za pojašnjenje o srpskom stradanju, tako i kao predstavljanje srpske duhovnosti.

Takođe, pre nekih četiri ili pet godina, vladika slavonski je javno govorio u Bijeljini u vezi sa brojem žrtava Jasenovca i njihovog popisa.

Započeo je svoje izlaganje napadom na nas potomke jasenovačkih i drugih žrtava hrvatskog i  ustaškog terora, i prisutne i odsutne, optužujući nas kao direktno odgovorne za činjenicu da kompletan poimenični spisak žrtava ne postoji. Po preosvećenom, krivi su i naši pretekli preci koji su bili toliko nesavesni i nezainteresovani da se, eto nisu setili da svoje stradale popišu, tj. prijave kod tadašnjih nadležnih organa kao žrtve tada neodređeno nazvanog „fašističkog terora“, ali i sve nas, rođene posle pogroma koji smo  o pogubljenim precima znali malo ili ništa, iz različitih razloga.

Uzdignu vladika starozavetne proroke i krvne žrtve iznad Stradanja i Vaskrsenja Onoga po kom se zovemo hrišćani, netrepnuvši!

Zaboravlja preosvećeni vladika ili, da bi efekat izgovorenog u inače specifičnoj, povišenoj intonaciji koja rečenom daje posebnu važnost, možda namerno izostavlja da pomene da bi u ta poratna vremena ljude „pojeo mrak“ i za mnogo manje od optužbe bratskog hrvatskog naroda u obliku ustaša za desetkovanje i satiranje sopstvene (srpske) porodice. Ljudi su bili preplašeni, nepoverljivi, izbegavali su da mnogo talasaju, a najbolje je bilo da ne talasaju nikako, da bi se sačuvale preostale žive glave i retka nejač u međuvremenu pristigla.

To je tako trajalo decenijama sa izuzecima – verovatno određenim brojem vojnih lica ili učesnika rata, kao i onih majki, očeva, supruga, koji više nisu imali šta da izgube, prethodono u NDH izgubivši sve i svja – koji su učinili i taj poslednji korak da se zapišu imena onih koji su na najmonstruozniji način otišli zauvek, samo zato što su Srbi. Istina, moralo je biti i onih koji su hteli da sve što pre zaborave, i mrtve i sebe, još žive, skupa sa njima. I onih koji zarad nekih drugih, viših ciljeva, bratstva i jedinstva, nisu smatrali za važno to što su ostali siročići, i sami jedva pretekavši ustašku kamu, jamu i logor, ili su zbog ideologije koja je mutila pamet, sebe dobrovoljno pretvorili u tikve bez korena.

Ipak, strah od mraka u sred boljeg sutra koje je stiglo, bio je jači, znam pouzdano.

Ne reče, preosvećeni vladika, ni reči o tome. Ali zato nastavi svoje izlaganje pominjući sv. vladiku Nikolaja, negde pred kraj i patrijarha Pavla, a u sredini, protkano kroz nekoliko važnih i tačnih podataka, i jednu hulu.

Zanimljivo bi bilo čuti genezu misli vladike slavonskog koje su dovele do zaključka izgovorenog pred publikom, još jednim vladikom, potonjim mitropolitom dabro-bosanskim i nekolicinom kolega sveštenika, da Jerusalim nije sveti grad zato što je Gospod u njemu stradao i vaskrsao, već zato što je taj grad nikao oko hrama podignutog na mestu gde je Avram poveo Isaka na žrtvu i jer je prorok Jakov na tom mestu usnio san o lestvici koja povezuje nebo i zemlju (15:00 – 26:00).

Uzdignu vladika starozavetne proroke i krvne žrtve iznad Stradanja i Vaskrsenja Onoga po kom se zovemo hrišćani, netrepnuvši! Pridade važnost Starom Zavetu, potpuno odbacivši Novi Zavet, Hristovu Žrtvu i činjenicu da Blagodatni Oganj već vekovima silazi na Veliku Subotu, najavljujući tako Praznik nad praznicima – Vaskrsenje.

Sa sigurnošću mogu potvrditi da prosečnom srpskom pravoslavnom hrišćaninu Hristovo Stradanje i Vaskrsenje znače sve, a starozavetni proroci neuporedivo manje i da samim tim uopšte ne mogu da pojme kako bi i zašto bilo čemu iz Starog Zaveta mogla biti data takva prednost koja konačnu potvrdu Hrista, tj. Hristovo Vaskrsenje, stavlja u drugi plan.

Veoma bi me zanimalo da čujem šta sami Jevreji misle o ovoj sjajnoj novoj ulozi koju im je preosvećeni dodelio – da su stradali zbog Isusa Hrista. Zbog Njega i radi Njega.

(Da li je i za muslimane Jerusalim sveti grad zbog Avramove odlučnosti da ispoštuje reč i zapovest Božiju ili pak zbog nečeg drugog, njima važnijeg? Možda bi preosvećeni vladika mogao da pojasni.)

Odjekuje hula Bijeljinom, niko ne reaguje. Ni budući mitropolit, ni sveštenici, ni teolozi, ni Srbi potomci. Niko.

Zatim, nakon opsežnog narativa o Holokaustu, 6 miliona jevrejskih žrtava, njihovoj preduzetnosti, sposobnosti i impresivnom radu na sećanju, Jad Vašemu i ostalim obligatnim pojmovima, napominje preosvećeni vladika slavonski da je Hitler mrzeo Jevreje zato što su izmislili Boga i zaključuje da ih je ubijao samo zato što je od njihovog, jevrejskog roda, kroz Bogomajku, ovaploćen On, Hristos (37:06 – 40:00).

Zaključuje, dakle, preosvećeni vladika, da su Jevreji stradali zbog Hrista. I da su Srbi nastavak tog izabranog (jevrejskog) naroda.

Pouzdano znam da sam nastavak, tj. naslednik samo svojih pravoslvanih predaka postradalih širom NDH i da sa Jevrejima nemam nikakve veze, ni krvne, ni duhovne. Kako smo onda mi, Srbi, nastavak izabranog jevrejskog naroda? Možda je preosvećeni hteo da kaže da smo nastavak starozavetnog naroda Izrailja? Zanimljivo.

Veoma bi me zanimalo da čujem šta sami Jevreji misle o ovoj sjajnoj novoj ulozi koju im je preosvećeni dodelio – da su stradali zbog Isusa Hrista. Zbog Njega i radi Njega.

Šta da radi prosečan srpski pravoslavni hrišćanin nakon toliko novog i do sad mu sasvim skrivenog i nepoznatog što mu je vladika slavonski znalački predočio? Kako da reaguje, ovako teološki potkovan i nacionalno učvršćen, sa punim poverenjem u sve što je od preosvećenog čuo i naučio, ali još nepokajan za nedelo prema svojim precima, jasenovačkim mučenicima, i nepričešćen Krvlju i Telom koje za koje je do sada verovao da su posvetili ne samo Jerusalim već celu vaseljenu?

Posmatrač i aktivni učesnik crkvenog života,

S. P. Hristijan

Podijelite vijest:

Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani bez upozorenja.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pratite nas na društvenim mrežama: