Милош Ковић: Ослобођење и уједињење морају да буду наш главни стратешки циљ

Историчар проф. др Милош Ковић честитао је Дан Републике Српске. Тридесет година у савременој историји, која има изразито убрзан ритам, представља сразмерно дуг период. Толико издржати, па чак и ојачати, под таквим притисцима, огроман је успјех и подвиг. Републици Српској желим да сваки сљедећи рођендан прослави у све већој слободи и снази.

Да ли очекујете наставак притисака или се ради о фарси, с обзиром на отупелу оштрицу западних сила?

Западне силе су, заиста, све слабије, док су Русија и Кина све јаче. То је процес који може брзо да нам донесе слободу, али може и да потраје. Не бих потцијенио ни једну пријетњу западних сила и био бих спреман на повремена тактичка попуштања. Али ми би требало да будемо као вода, која увијек нађе свој пут. Видјели смо и испратили на онај свијет много великих сила током наше дуге историје. Нека царства смо и својеручно срушили. Ми знамо свој циљ и зато нема разлога да одустајемо нити да се предајемо.

Ко руши БиХ – Бакир Изетбеговић, Милорад Додик или страни фактор?

Запад већ дуго покушава да за своје интересе искористи исламисте – од Авганистана, преко Босне и Косова, до Ирака и Сирије. Чак ни катастрофа од 11. септембра 2001, нити недавно понижење у Авганистану нису им били довољни да науче стару лекцију о тиквама које ће им се увек обијати о главу.

Да ли су могуће санкције Републици Српској или би то значило подјелу БиХ?

Како рекох, не бих потцијенио ни једну пријетњу која долази са Запада.

Шта мислите да значи помоћ мађарског премијера Виктора Орбана?

Прагматичну политику од које би и Српска и Србија могле да имају велику корист.

Колико је битно српско јединство и да ли га видите?

Ослобођење и уједињење морају да буду наш главни стратешки циљ. Слично Израелу, окружени смо непријатељским земљама које нас, упркос нашој жељи да живимо у миру, неће оставити на миру. Само наше постојање за неке сусједне земље представља проблем. Потребно је да то схватимо и да научимо да, као историјски народ дугог памћења, планирамо на дуже стазе, које превазилазе животни вијек једног нараштаја.

Каква је тренутно ситуација на Филозофском факултету и вашим избором у звање редовног професора?

Моја судбина, питање да ли ћу бити, упркос научним резултатима, протjеран са Филозофског факултета у Београду, нема превелики значај. Јавност је, уосталом, рекла своје, а и ректорат Универзитета се недавноумешао да би одбранио академска правила и законитост. Овде се, међутим, води много већа борба за историју.

Тржиште школских уџбеника, семинари за наставнике, све је то већ одавно у њемачким рукама. Изненађујући број мојих колега у томе учествује, при чему прихватају хашку интерпретацију српске историје по којој су Срби, народ три  пута подвргнут геноциду само у 20. веку, уствари свесно изазивали ратове и вршили геноциде над другим народима.

Објективну науку заменила је ратна НАТО пропаганда, која има за циљ да оправда уништење српског народа у Крајини, Сарајеву, на Косову и Метохији, али и да припреми нове крсташке походе Запада на Блиски исток и Русију. Томе се треба супротстављати свуда и на сваком месту. Шта су моји судски процеси због деликта мишљења или протеривање са факултета у поређењу са жртвама које је поднео и подноси мој народ у Српској и Федерацији БиХ, Хрватској, на Косову и Метохији? Зашто бих ја кроз ово одсудно вријеме, у коме мој народ страда, прошао неокрзнут?

Извор: НОВОСТИ