Милош Ковић: Опрезно и стрпљиво у НАТО окружењу – уз заштиту Русије и Кине

У том сукобу међу Германима – англосаксонским и немачким – не би требало да будемо наивни, па да настрадамо. Ту је опет круцијална позиција Руске Федерације, рекао проф. Ковић.

У време нових геополитичких превирања велике силе неће поштедети ни Србију. Професор Филозофског факултета у Београду Милош Ковић каже и да треба да будемо свесни империјалне политике западних држава, да смо опкољени НАТО земљама али да не заборавимо да нас чува православна Русија.

Србија је, подсећа историчар, и у време Миловановића, Ристића, Гарашанина и Пашића, тражила савезнике и у томе је била врло прагматична. Ипак, у кључном времену стварања државе, Србију је, каже Ковић, помогла Русија, и добро је позната чињеница да је без Москве не бисмо имали.

Наш саговорник наглашава да је Србија умела да тражи подршку и на другим странама. Ми данас, наводи, видимо дисонантне тонове западних земаља према Србији. Традиционално је то Немачка која покушава да води неку своју политику, покушавала је то и на Косову и у Црној Гори, па су их одатле англосаксонци истерали.

„Немачка наступа врло непомирљиво у Босни и Херцеговини и на КиМ, а с друге стране су ту англосаксонци. Ми морамо да видимо где су разлике између њих, али не можемо да дођемо у ситуацију као 1941. кад смо ослоњени на Енглезе имали то што смо имали са Немцима, да би нас Британци на крају рата и бомбардовали. Дакле, у том сукобу међу Германима – англосаксонским и немачким не би требало да будемо наивни, па да настрадамо. Ту је опет круцијална позиција Руске Федерације,” рекао је Ковић.

Србија опкољена НАТО земљама

Он подсећа да је наша земља у сличној позицији као у 19. веку иако су се ствари умногоме промениле. Данашња Русија је опет она традицијска и православна судећи по ономе ко води руску политику.

„То су те копче и не треба потценити ту врсту веза. Сви причају о економији и политици али увек постоји и овај емоционални пакет који у неким тренуцима буде и примаран,” рекао је наш саговорник.

Србија је и географско и културно и политички данас део евроазијског света али смо од њега одсечени појасом држава Алијансе – Румунијом, Бугарском, Грчком и Турском. Ковић каже да можемо да кажемо да смо опкољени земљама НАТО и то су највећим делом државе које нису пријатељи територијалном интегритету Србије.

„Те државе су биле директни учесници разбијања Југославије и ту сада треба наћи нашу позицију. Много тога зависи од руског става али пре свега од става Србије који би требало да буде још отворенији и кооперативнији према Москви водећи рачуна о сопственом интересу. У томе не би требало да доносимо невоље Русији и Кини, не би требало да ми мали будемо изазивачи невоља али ту је негде наша позиција. Ако је Русија показала интересовање за Републику Српску и за Косово, ако је то учинила Кина, од три суперсиле су то две, онда заиста треба бити слеп на једно око и не настојати да у политичком смислу капитализујемо тако нешто”, децидиран је Ковић.

Западни јуриш на Русију преко Украјине

Професор Филозофског факултета каже да су Сједињене Државе истрошиле своје ресурсе, Европска унија не зна шта ће са својим невољама, а сви они и даље воде стару империјалну политику из 90-их година прошлог века и у томе је главна опасност.

„То више није разумно, ово је њихов јуриш на Русију преко Украјине, притисак на Белорусију, а у исто време угрожавање Кине. То нико разуман не ради и ми онда имамо утисак да се у Бриселу и у Вашингтону, Лондону и Берлину не доносе рационалне одлуке. Чему сада тај јуриш на Евроазију, како ће се то завршити? Ми смо само део тог простора и важно је да реално трезвено сагледамо наше националне интересе, да не будемо исхитрени, да будемо опрезни. Не смемо бити нестрпљиви, уколико у овом тренутку нешто не можемо, треба да одложимо циљ, а спремимо ресурсе за тако нешто,” закључио је Милош Ковић.

Опрема: Стање ствари

(Спутњик/Покрет за одбрану Косова и Метохије, 24. 11. 2021)