Miloš Ković: Film „Zaveštanje“ – poreklo zla i smisao patnje

Jeste li konačno odlučili da saslušate starce, pre nego što napuste ovaj svet? Hoćete li da saznate istinu, ma kako bila strašna? Jeste li spremni za put u srce istorije? Imate li snage i hrabrosti da, posle suočavanja sa činjenicama, u njima potražite skriveni, dublji smisao   

Film Zaveštanje Ivana Jovića posvećen je najvažnijoj temi savremene srpske istorije, o kojoj u engleskim, francuskim, nemačkim, pa ni ruskim udžbenicima istorije nećete pronaći skoro ni jednu reč – genocidu nad Srbima, Jevrejima i Romima u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj. U ovom crno-belom dokumentarcu pedeset petoro Srba i Jevreja, naime, svedoče o tome kako su, kao deca, preživeli ustaške pokolje, koncentracione logore, promene identiteta kroz otimanja od roditelja, prevođenja u rimokatoličku veru i odrastanja u hrvatskim porodicama, bez ikakve svesti o svom istinskom poreklu. Starci vam govore o svom detinjstvu. Ovde je, dakle, reč o stradanju dece.

Gledate smene svetlosti i senki na tim mučeničkim, milim licima, slušate njihove ispovesti i shvatate da su vas poveli na put ka nečemu što, ma kako bilo strašno, više ne možete i ne želite da izbegnete. Takav utisak pojačavaju scene proticanja reke Save, mreškanja vode na njenoj površini, kao u Stalkeru Andreja Tarkovskog.

O genocidu nad Srbima u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj mi ni danas ne umemo, i ne smemo da govorimo. Za priče svojih pokojnih dedova i baka po pravilu nismo imali dovoljno strpljenja. Nešto u nama odbija da poveruje u klanja dece, u bacanja žive dece i njihovih majki u kraške jame, u puštanje dece da umiru od gladi po koncentracionim logorima. Je li to zaista moguće? Zašto se to dogodilo? Ima li u tome, ipak, i naše, srpske odgovornosti? Kako da o takvom, neželjenom zaveštanju razgovaramo sa svojim potomcima? Da li da ga sakrijemo? Zašto da na svoju decu prebacujemo tako težak teret? Sami starci, pripovedači u Zaveštanjupriznaju da ne vole da govore o onome što su videli i preživeli. Ko hoće da se seća strahota iz svoje prošlosti? Ko zaista želi da sluša o tuđoj muci?

Jeste li ikada pokušali da o genocidu u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj razgovarate sa nekim prosečno obrazovanim Francuzom, Rusom, Kinezom, Egipćaninom, Meksikancem ili Australijancem? Prvo im pomenite Aušvic, Hitlera i naciste. Vašem sagovorniku te tri reči neće zazvučati ni strano, ni nepoznato. Brzo ćete se zbližiti u zajedničkom sećanju i, možda, emociji. Potom ih pitajte za Jasenovac, Pavelića i ustaše. Naići ćete na zbunjenost i nelagodnost. Obrazovani ljudi ne vole da budu uhvaćeni u neznanju. Ako svome sagovorniku kažete da je ovaj genocid izvršen na načine od kojih se samim nacistima i fašistima ledila krv u žilama, i da su čak i italijanski fašisti, užasnuti, pokušavali da od hrvatskih ustaša izbave Srbe i Jevreje, on će možda početi da sumnja u vaša znanja i dobre namere. Ako bude, recimo, Francuz, a vi mu saopštite da je rimokatolička crkva prećutkivala ove zločine, da su u njima neki prelati neposredno učestvovali, i da je Vatikan spasavao njihove počinioce, možda će izgubiti strpljenje i ljubazno se udaljiti. To će, možda učiniti i Egipćanin, ukoliko mu pomenete da su u ovim pokoljima, u redovima ustaša, masovno učestvovali i muslimani iz Bosne i Hercegovine.

Meksikanac ili Australijanac starosedelačkog porekla, Rus, Jevrejin ili Jermenin, makar i bez predznanja, brzo će, ipak, shvatiti o čemu govorite. Oni će vas, međutim, pitati kako je moguće da se o genocidu hrvatskih ustaša nad Srbima, za razliku od Holokausta ili genocida nad Jermenima iz 1915, zna tako malo?

Tada ćete morati da priznate i njima i sebi da prosečno obrazovani stanovnik Srbije o Jasenovcu i Paveliću ne zna gotovo ništa. Koliko Banjalučana zna da se na periferiji njihovog grada, u selima Šargovac, Drakulić i Motike, nalazi masovno stratište iz Drugog svetskog rata? Tu su hrvatske ustaše, predvođene franjevcima, 7. februara 1942. hladnim oružjem pobile oko 2300 srpskih civila, uključujući 551 dete. Šta će stanovnik Trebinja umeti da vam kaže o preko 800 srpskih civila, među kojima je bilo skoro 300 dece, iz obližnjih Prebilovaca, ubijenih tokom leta 1941. u selu, ili živih bačenih u jamu Golubinka u selu Šurmanci?

Jeste li konačno odlučili da saslušate starce, pre nego što napuste ovaj svet? Hoćete li da saznate istinu, ma kako bila strašna? Jeste li spremni za put u srce istorije? Imate li snage i hrabrosti da, posle suočavanja sa činjenicama, u njima potražite skriveni, dublji smisao? Razmišljate li o poreklu zla, značenju stradanja i putevima spasenja? Ako su vaši odgovori na ova pitanja potvrdni – pogledajte Zaveštanje.

Izvor: Stanje stvari

Vezane vijesti:

Miloš Ković: Kosovski zavet (video) | Jadovno 1941.

VIDEO – Miloš Ković: Sretenjska besjeda u Banjaluci …

Miloš Ković: Veliki i mali | Jadovno 1941.

Prikazan film „Zaveštanje“ o strahotama u ustaškim logorima

Prikazan film „Zaveštanje“ o ustaškim zvjerstvima | Jadovno …