Миленко Јахура: Први злочини усташа у Клепцима

Изјава на саслушању 1944, године, Мајић Љубе из Дриноваца, срез Љубушки, који је сваког љета долазио код Думилије, као син његове сестре:

Мој ујак дум Илија Томас био је заклети усташа од 1932, године, и увијек је настојао да и мене одгоји усташки… Ноћу 22.јуна 1941, године у десет сати дошли су у Клепца усташе у 8 аута, и то из Љубушког, Чапљине и Стоца.

Мене су нашли код гробља гдје сам чекао ујака дон Илију Томаса, кога нисам нашао код куће. Двојица усташа су ме одмах ухватили и одвели Фрањи Веги, који ме је питао да ли знам које су православне куће у Клепцима. Ја сам им казао да имају 4 католичке и да су све остале православне. Једна група усташа пошла је у село, а ја сам са другом остао на цести.

Потом смо чули да је запуцано иза једне куће на њих, на то су усташе осуле ватру на ту кућу. Мало затим довели су двојицу православних (не сјећам им се имена), оба јака живота, стари око 30 година. Један усташа је питао Вегу шта ће са њима, а он је одговорио да их треба убити. Ставили су их уза зид гдје је био соколски дом и ја сам их из митраљеза побио. То сам учинио по наређењу Фрање Веге и неколико жандара који су ту били присутни.

Затим су по наређењу истих бацили италијанску бомбу у кућу Мандрапе, не знам тачно да ли Јове или Угљеше. Чули су се пуцњава и плач. По поноћи је дошао дон Илија кући и казао да је био близу када сам пуцао у Мандрапе, али ми се није хтио показати да види како ћу се понијети, да ће ми рука задрхтати, као младом, кад будем пуцао у Србе.

Међутим, ја сам био устрашен и ујутру сам пошао код гостионичара Николе Видића у Чапљину.

Извор: Државни архив Сарајева, свеска „Б“, стр. 456. Преузето из: Божидар Н. Чучковић, Злочини у Херцеговини у другом свјетском рату, књига 2, стр. 31.

Преузето са: Фејсбук страница Миленко Јахура