arrow up

Подијелите вијест:

Љути због заставе

Негодовање због промена на тврђави градина изнад Добоја. Након протеста грађана, одговорни уклонили обележје

Непозната застава (десно) на добојској тврђави пре уклањања Фото Љ. Ђ.
Непозната застава (десно) на добојској тврђави пре уклањања Фото Љ. Ђ.

Јуче, од раног јутра, стизала су негодовања, па и пријаве полицији због, у први мах, неидентификоване заставе на добојској средњовековној тврђави Градина, а која је грађане, према тим пријавама, подсећала на ратну заставу АБиХ.

– Примили смо примедбе грађана и удружења проистеклих из отаџбинских ратова са тим наводима, проверићемо о чему се ради – одговорили су из Полицијске управе Добој на наш упит.

Према тумачењима које су касније ПУ дали из Туристичке организације града Добој, осим заставе Републике Српске и БиХ трећа застава је из периода када је тврђава грађена, односно из периода краља Твртка Котроманића.

Међутим, негодовали су грађани и обратили се нашем листу из Удружења ветерана РС, тврдњама да су та образложења неутемељена, јер кажу да прво појављивање Добоја и Градине датира од 28. јуна 1415. године у Дубровачкој повељи, а тај датум се обележава и као Дан града. Односно период владавине Стјепана Твртка Првог Котроманића као бана Босне је од 1353. до 1377. године, а затим као самопроглашеног краља Срба, Босне, Далмације, Хрватске и Приморја до 1391. године.

– Тражићемо да се овај инцидент истера на чистац и кривци казне – револтирани су у Удружењу ветерана.

Током дана, након што су настављена противљења о истакнутој трећој застави на Градини, уследило је обећање да ће она бити уклоњена, што се и десило па је непозната застава “нестала” са тврђаве изнад Добоја.

ОБЈАШЊЕЊЕ

– Не стоје критике због тога што смо истакли и ту трећу заставу, јер је реч о средњовековном обележју, али смо га ипак уклонили да избегнемо полемике. Жеља нам је да у овој години значајним захватима и у сарадњи са ресорним министарством и Заводом за заштиту националних споменика БиХ отворимо тврђаву за посетиоце у пуном капацитету – каже за “Новости” директор ТО Добоја Адријана Ристић.

Аутор: Љ. ЂУРИЋ

Извор: ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Василије Каран

Бања Лука Казује: Корачао сам у колони која је водила у Јасе­но­вац. Колона

Бранко Граонић

Рођен 23. новембра 1939. године у селу Велика Жуљевица, Босански Нови Казује: Рођен

Даница Праштало

Рођена 14. марта 1933. године у селу Агинци, Босанска Дубица Свједочи: Давне 1933.

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја сјећања

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Светозар Рубин

Рођен 20. јула 1940. године у селу Горња Омарска, Приједор Свједочи: Мој отац

Јово Шаровић

Приједор, Аеродромско насеље Свједочи: Рођен сам 7. јануара 1937. године у околини Фоче.

Раде Гавриловић

Рођен 10. маја 1933. године у селу Кадин Јеловац, општина Дубица Свједочи: Моји

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​