Љиљана Никшић: И данас постоје они који се залажу за релативизацију злочина у Јасеновцу зарад помирења

Парадигма страдалништва у Другом светском рату је Јасеновац, а пример затирања читавих породица су две светски познате, Тесла и Херцл.

Култура сећања на жртве је питање националне безбедности и биолошког опстанка српског народа. У условима ревизије историје, више него икада. То се доказало током акције „Олуја“ и погрома на Космету. Јевреји имају изреку: „Народи морају да се сећају своје историје и жртава да им се трагична прошлост не би поновила.“ Зато је важно што је од 2014. дошло до промене државне политике и што је један од високо постављених циљева ове владе заштита сећања на жртве, на војнички стоицизам и хероизам српског народа.

У разговору, за „Новости“, др Љиљана Никшић, амбасадор у МСП, додаје да и данас постоје одређене структуре и групације које се залажу за договорну историју, релативизацију бруталних злочина у Јасеновцу зарад помирења, али без суочавања са историјском истином.

– Јасеновац није мит, Јасеновац се десио. Јасеновачке жртве заслужују место у колективној меморији човечанства. Истина је једна и универзална – каже др Никшић.

* Са ревизијом историјских података о Другом светском рату суочавамо се широм света?

– У Другом светском рату настрадало је око 60 милиона људи, само Руса око 20 милиона, Јевреја око шест. То је наратив који стоји постојано до данас, упркос покушајима ревизије, релативизације злочина и рехабилитације злочинаца. Ми треба да учимо од Израела, о томе шта значи државни став о жртвама, који је непроменљив упркос изазовима. Треба учити од Руса који сваке године обележавају 9. мај војном парадом и „Бесмртним пуком“ у част жртава. Треба учити од ЕУ на чијем тлу су започета оба светска рата и која је одабрала да Дан победе над фашизмом прогласи Даном Европе.

* У „рату“ против ревизије савезници Србије су Јевреји?

– У протеклих пет година успели смо да подигнемо српско-јеврејски бедем пред ревизијом историје од најтврђег гранита, што није било лако. Али, сарадња Министарства просвете и Филолошког факултета са професором Гидеоном Грајфом, као и десетогодишњи неуморни рад Мајкла Фројнда на писању чланака о Јасеновцу у водећем дневном листу „Јерусалим пост“, томе су много допринели. Не треба заборавити ни ангажовање декана Филолошког факултета, проф. др Љиљане Марковић, успостављање Српског центра у Јерусалиму, са делегацијом коју је предводио доајен наше дипломатије проф. др Дарко Танасковић. Ту је и уметнички допринос скулптора Катарине Трипковић, Љубише Манчића, сликара Драгана Јеловца, примадоне Јадранке Јовановић, амбасадора Уницефа Ане Софреновић, др Вјере Мујовић, преживеле деце логораша и многих других који су у бедем истине о Јасеновцу уградили свој гранитни камен. Уосталом наш народ има 572 меморијала у 44 земље света.

* Везе два страдалничка народа су очигледно ојачане. Шта бисте ви издвојили?

– Као координатор за српско-јеврејску сарадњу сматрам да су кључне тачке биле: изложба у УН о Јасеновцу, коју је отворио шеф дипломатије Ивица Дачић, научна студија о Јасеновцу, НДХ и Степинцу на 2.500 страна проф. Грајфа, подршка амбасадорке Алоне Фишер Кам, сарадња са Удружењем логораша Јасеновац, Савезом јеврејских општина и председником Израелско-српског пријатељства Мајклом Фројндом. Направили смо и академски мост Београд – Јерусалим и успешно реализовали дипломатску мисију „Повратак Светог Саве у Свету земљу“. Кулминација је био гест председника Вучића који је окачио заставу са натписом „Јуде“ и Давидовом звездом поред српске тробојке, његово учешће на Петом светском форуму у Јад Вашему и на америчкој-израелској конференцији AIPAC у Вашингтону.

* Недавно је у Хрватској први пут од 2016. на високом државном нивоу, уз представнике Срба, Јевреја и Рома, обележено 75 година пробоја Јасеновца. Како то коментаришете?

– У Јасеновцу је 2016. постављена спомен-плоча са усташким поздравом „За дом спремни“, што је произвело бојкот државне церемоније јеврејских, српских, ромских и антифашистичких организација. Светски јеврејски конгрес је 2017. од хрватске владе затражио да је уклоне и осуде режим НДХ. Можда ту треба тражити одговоре.

* Како бисте ви дефинисали идентитет српског народа?

– Један од кључних стубова нашег идентитета представља наше страдалништво, војнички стоицизам и хероизам у Великом рату који су славили САД, Велика Британија, Француска, када је готово сваки десети погинули био Србин. Парадигма страдалништва у Другом светском рату је Јасеновац, а пример затирања читавих породица су две светски познате, Тесла и Херцл. У Јасеновцу је убијено 14 Тесли од укупно 91, колико је страдало у НДХ, и 13 припадника породице Херцл.

* Који је то кључни тренутак у промени српске политике према прошлости?

– Кључно је било постављање државног врха према обележавању историјских датума из прошлости. Председник Вучић и тадашњи председник РС Милорад Додик започели су редовно обележавање страдања у Јасеновцу у Меморијалу Доња Градина, а њихова посвећеност није изостала ни ове године, упркос вирусу корона.

Престижна одликовања

* Ви сте прва жена амбасадор носилац сретењског одликовања, Златне медаље за заслуге.

– Мени је запала та част да будем одликована у активној служби, прва после великог песника Јована Дучића, са паузом од 100 година. Одликовање председника Републике доживела сам као чин поштовања према српској дипломатији и подстрек свим женама и колегама у каријерној служби.

* Имате и титулу витеза реда змаја српске дипломатије?

– Повељу Министарства спољних послова и ову титулу добила сам одлуком потпредседника Владе и министра Дачића, за допринос очувању српске дипломатске службе која баштини традицију Немањића и светосавски пацифизам.

Драган Вујичић

Наслов и опрема: Стање ствари

(Вечерње новости, 10. 5. 2020)