arrow up

Подијелите вијест:

Кукољ: Јасеновац је био логор смрти, а не радни логор

Предсједник бањалучког Удружења логораша Другог свјетског рата Добрила Кукољ рекла је Срни да је крајње неприхватљиво да данашња Хрватска негира злочине у Јасеновцу и да тај логор приказује као радни логор и мјесто забаве, те манипулише бројем жртава.

У Јасеновцу је страдало и много деце
У Јасеновцу је страдало и много деце

Кукољева, која је преживјели затвореник логора у Јасеновцу, сматра да је то био логор смрти у којем су систематски убијани људи за вријеме Независне Државе Хрватске.

“Није истина да је Јасеновац био радни логор и мјесто забаве, како то жели да прикаже дио хрватске јавности нити ће такву тезу прихватити преживјели логораши, чланови њихових породица и цјелокупна домаћа и свјетска јавност”, рекла је Кукољева.

У Хрватској се спроводи кампања којом се негирају злочини у Јасеновцу и једно од највећих стратишта у Другом свјетском рату приказује као радни логор и мјесто забаве, те се манипулише бројем жртава.

Систем концентрационих логора Јасеновац представља највеће стратиште у Другом свјетском рату на територији некадашње Југославије.

На основу првих ексхумација које је урадила државна комисија Федеративне Народне Републике Југославије, а које је потврдио и Центар “Симон Визентал”, закључено је да је у јасеновачким логорима нестало 500.000 Срба, 80.000 Рома, 32.000 Јевреја и неколико десетина хиљада антифашиста различитих националности.

Међутим, у меморијалном комплексу Јасеновац који данас припада Хрватској, као жртве се наводе само они који су идентификовани, односно 83.145 убијених.

Међу страдалима, за 1.337 дана постојања логора Јасеновац, било је више од 20.000 дјеце.

Извор: Срна

Везане вијести:

Крестић: У Хрватској више нема ни трунке морала, нити здравог разума

Јасеновац је „мит“ – логораши су се „забављали“?!

Мој пут кроз Јасеновац

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Резиме

Без обзира на евентуална реаговања на ову књигу, аутор констатује једну трагичну чи­ње­ницу

Василије Каран

Бања Лука Казује: Корачао сам у колони која је водила у Јасе­но­вац. Колона

Бранко Граонић

Рођен 23. новембра 1939. године у селу Велика Жуљевица, Босански Нови Казује: Рођен

Даница Праштало

Рођена 14. марта 1933. године у селу Агинци, Босанска Дубица Свједочи: Давне 1933.

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја сјећања

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Светозар Рубин

Рођен 20. јула 1940. године у селу Горња Омарска, Приједор Свједочи: Мој отац

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​