Војни вјештак одбране Митар Ковач изјавио је на суђењу генералу Ратку Младићу да је рат у БиХ изазвала тежња Странке демократске акције (СДА) ка унитарној и исламској БиХ са муслиманском доминацијом и негирао да је Војска Републике Српске одговорна за гађање цивила у Сарајеву.
Ковач је нагласио да се деведесетих година прошлог вијека водио грађански рат „са доминантном вјерском димензијом“ који је теоретски утемељен на „Исламској декларацији“ Алије Изетбеговића.
„Декларација је подразумијевала државно уређење на основу ислама и искључивост према другим народима и вјерама и њиховој умјешаности у власт. То је био окидач за супростављање друга два народа – Срба и Хрвата“, рекао је Ковач, преносе београдски медији.
Он је подсјетио да је управо са тим циљем СДА већ у мају 1991. године формирала паравојске „Патриотску лигу“ и њено екстремно крило „Зелене беретке“.
„Почетком рата, 6. априла 1992, Патриотска лига бројала је 120.000 чланова у низу бригада“, указао је Ковач и нагласио да се рат на територији БиХ не може оквалификовати као међудржавни, јер у тај рат нису дошле снаге са стране, осим у неким периодима Хрватска војска.
Осврћући се на навод оптужнице против генерала Младића за терорисање становништва Сарајева дуготрајним гранатирањем и снајперисањем, Ковач је негирао да је Војска Републике Српске држала град под опсадом.
„Сарајево је било град под војном окупацијом зато што је у њему било 40.000 до 50.000 припадника такозване Армије БиХ, а тај број је до краја рата нарастао на 70.000 војника“, рекао је Ковач.
За експлозију на сарајевској пијаци Маркале, у којој је 5. фебруара 1994. погинуло 66 грађана, док је 140 било рањено, Ковач је констатовао да толики број страдалих није могла изазавати једна минобацачка граната од 120 милиметара, како тврди оптужба.
Коментаришући навод оптужнице који генерала Младића терети за геноцид у Сребреници, вјештак одбране је изјавио да, упркос споразуму о заштићеној зони УН, та енклава није била демилитаризована и да је у њој остала 28. дивизија такозване АБиХ са 10.000-12.000 бораца.
„Присуство генерала Младића у Сребреници, на дан њеног пада 11. јула 1995. и сутрадан, не значи да је он командовао непосредно трупама на терену зато што би тиме били прекршени прописи Војске Републике Српске“, рекао је Ковач.
Он је нагласио да генерал Младић није обављао командну дужност док је био у Београду, од 14. до 17. јула 1995, те да је ту дужност тада „обављао неко на терену“.
Ковача ће тужиоци унакрсно испитивати сутра након што свој исказ да други свједок одбране посредством раније заказане видео везе.
Везане вијести:
Канадски генерал на суђењу Младићу: Граната на Маркале испаљена са положаја Армије БиХ
Ратко Младић и Си-ен-ен, 1995. године
Рајко Долечек: Посета генералу Младићу у Хагу