arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Коридор живота битка свих битака

Бањалука – Акција „Коридор живота“ из јуна 1992. године једна је од најзначајнијих у Одбрамбено-отаџбинском рату, јер је његовим пробојем прекинута 42 дана дуга копнено-ваздушна блокада западног дијела РС и Републике Српске Крајине.

Министар рада и борачко-инвалидске заштите РС Миленко Савановић нагласио је да је захваљујући храбром руководству Војске РС и војницима одблокиран живот.

– Са поносом се сјећамо тог времена и извођења прве акције Војске РС чији је циљ спајање територије Српске, јер се 1992. године српски народ налазио у врло неповољном, не само политичком већ и војном положају – навео је предсједник Борачке организације РС Миломир Савчић у Ристића Гају у добојском мјесту Опсине гдје је јуче обиљежен почетак пробоја „коридора живота“.

Командант једне од чета 16. моторизоване бригаде Војске РС Ђорђе Рогић каже да је „Коридор живота“ била часна и тешка борба, што потврђује и податак да су непријатељске снаге имале три пута више војника. Замјеник команданта Тактичке групе два и командант одреда из западне Славоније Крста Жарковић је истакао да је западни простор био практично политички и животно нестао, о чему свједочи и губитак 12 бањалучких беба.

– Том акцијом смо донијели кисеоник. Та акција је значила живот – истакао је Жарковић.

Основни разлог због којег је Генералштаб Војске РС донио одлуку о пробијању коридора била је смрт 12 беба и умирање бубрежних болесника у бањалучком Клиничком центру због немогућности допремања кисеоника, јер је на снази била ваздушна блокада коју је увео Савјет безбједности УН. Наредбом команданта Првог крајишког корпуса Војске РС генерала Момира Талића покренута је операција „Коридор живота“.

(Срна)

Извор: Глас Српске

 

Везане вијести:

Савчић: Захвалност борцима и народу крњинског краја

ОПЕРАЦИЈА КОРИДОР – Битка за пут живота, I део | Јадовно …

ОПЕРАЦИЈА КОРИДОР – Битка за пут живота, II део | Јадовно …

 

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Резиме

Без обзира на евентуална реаговања на ову књигу, аутор констатује једну трагичну чи­ње­ницу

Василије Каран

Бања Лука Казује: Корачао сам у колони која је водила у Јасе­но­вац. Колона

Бранко Граонић

Рођен 23. новембра 1939. године у селу Велика Жуљевица, Босански Нови Казује: Рођен

Даница Праштало

Рођена 14. марта 1933. године у селу Агинци, Босанска Дубица Свједочи: Давне 1933.

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја сјећања

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Светозар Рубин

Рођен 20. јула 1940. године у селу Горња Омарска, Приједор Свједочи: Мој отац

Јово Шаровић

Приједор, Аеродромско насеље Свједочи: Рођен сам 7. јануара 1937. године у околини Фоче.

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​