Коментар: Милова брука

Пише: Јадовно 1941.

Одлука Подгорице да гласа за приjем Косова у Унеско наjбоље оцртава карактер режима кога многи виде као мафиjашки, батинашки, што су уосталом осетили недавно грађани на протестима

Осам година Црна Гора подрива темеље државе Србиjе! Од признавања лажне државе Косово 2008. па до ових дана и подршке кандидатури те скаламериjе у Унеску, званична Подгорица забиjа нож у леђа Београду. Мило Ђукановић и његов тим чине нешто што пре њих ниjе нико и никад! Заиста jе тешко прихватити чињеницу да се некадашња српска Спарта сврстала у ред наjвећих неприjатеља Србиjе, коjи су на Космету ударили на српску и светску баштину. Можда другачиjе и ниjе могло, jер та одлука Подгорице наjбоље оцртава карактер режима кога многи виде као мафиjашки, батинашки, што су уосталом осетили недавно грађани на протестима Демократског фронта у Подгорици.

Нико ниjе утекао од суда Господњег, па неће ни они. Ту jе и вечита Лазарева клетва коjа jе већ закуцала на врата многих коjи су дали абер Тачиjу, Харадинаjу и осталоj братиjи да отимаjу, пале, скрнаве српске светиње на распетом Косову. У Црноj Гори, обогаљеноj, слепоj, погуреноj и бескичменоj наjтеже jе данас бити частан човек, Црногорац или Србин, свеjедно.

Ниjе ово први пут да у новиjоj историjи Мило Ђукановић заплиће ноге Београду. У време НАТО агресиjе, док су бомбе ударале по Црноj Гори и Србиjи, он jе летео „на крилима Алиjансе“. Никада ниjе осудио НАТО због погибиjе деце у несрећноj варошици Мурино, или прве жртве воjника из Србиjе у даниловградскоj касарни. Данас он лети на jедрилицама Хашима Тачиjа, покушаваjући да побегне од себе самог са почетка кариjере када се заклињао у свето српско Косово.

Деведесетих jе замрзео да игра чак и шах због хрватске шаховнице. Наjбољу поруку за све ове работе давно jе послао Раде Томов:

„Свак jе рођен да по jедном умре, част и брука живе довиjека.“

Извор: НОВОСТИ

Везане виjести:

Заборавили заветни камен

Др Андреj Фаjгељ: Не пита се Унеско већ небеско

Лавров о Косову: Неприхватљиво политизовати Унеско