Zaboravili zavetni kamen

Datum objave: utorak, 15 jula, 2014
Veličina slova: A- A+

Oko Njegoševog mauzoleja na Lovćenu ni posle 40 godina ne prestaju rasprave i podele. Da bi mauzolej „zaseo“ na lovćenski vrh, „žrtvovana“ Njegoševa zavetna crkva, od koje je ostao samo pusti kamen položen na ledini

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/preporucujemo/2014/lovcen.jpg
Njegošev mauzoleja na Lovćenu

BAŠ ovoga 13. jula, na dan ustanka crnogorskog naroda, koji je u nezavisnoj Crnoj Gori proglašen za dan državnosti (tog datuma je na Berlinskom kongresu Crna Gora 1878. međunarodno priznata država), navršilo se četrdeset godina od kako je otvoren Njegošev mauzolej na vrhu Lovćena.

Taj jubilej u medijima gotovo i da nije pomenut, pa tako i dalje mlađe generacije ne znaju kako je vrh Lovćena bivao rušen i građen, dobivši današnji izgled.

A da bi mauzolej, rad velikog vajara Ivana Meštrovića, „zaseo“ na lovćenski vrh, „žrtvovana“ je Njegoševa zavetna crkva, u kojoj su bile sahranjeni njegovi posmrtni ostaci.

A kako je i kada stradala Njegoševa crkva, koja se nalazila i na grbu NR Crne Gore, u vreme SFRJ, i gde su njeni „ostaci“, kao i kako je i po čijoj volji sagrađen mauzolej?

Gomila kamenja, lepo tesanog, zarasla u travu „ukrašava“ već dugo prostranu livadu oko obnovljenog dečjeg odmarališta na Ivanovim koritima, u podnožju Lovćena, koje je zimi i posebno tokom letnjih meseci prepuno mladih iz raznih krajeva.U sredini gomile zarđala metalna šipka. Gotovo niko ne obraća pažnju na prosuto kamenje, koje je ovde stiglo daleko pre nego što su rođeni devojčice i dečaci, koji na Ivanova korita dolaze na odmor tokom cele godine. Pa i ovoga jula.

NATPROSEČAN

Zapremina moždanog dela Njegoševe lobanje, a osobito masa(težina) njegovog mozga, zadivljujuća je. Ispitivanja su pokazala natprosečne vrednosti, koje daleko prevazilaze sve do sada poznate i u literaturi opisane srednje, grupne i populacione, pa čak i individualne vrednosti.

Malo je njih koji znaju da je gomila neobeleženih tesanika – Njegoševa. Ona je, u stvari, deo kapele, zavetne crkve Pustinjaka cetinjskog, koja je porušena u leto 1972. godine dekretom tadašnje crnogorske vlasti, kako bi ustupila mesto faraonskom mauzoleju, koji je uradio veliki hrvatski vajar Ivan Meštrović. A metalna šipka je gromobran, koji je crkvu i Njegoša štitio, kada se nebesa „razljute“.

Njegoš ju je sagradio 1846. godine, posvetivši je svom takođe slavnom stricu Petru Prvom, potonjem Svetom Petru Cetinjskom. Pet godina kasnije, vladika i pesnik testamentom je dao amanet da u toj crkvi bude sahranjen, ostavljajući prokletstvo, ako mu želja ne bude ispunjena. Usled nevremena, tog oktobra 1951, kada je zauvek sklopio oči, najveći pesnik slovenskoga juga nije sahranjen na Jezerskom vrhu, želja mu je ispunjena četiri godine kasnije.

Usledio je prvi svetski rat, i avgusta 1916. Njegoševi posmrtni ostaci su krišom preneti u Cetinjski manastir. Artiljerija Austrougarske monarhije, koja je tukla iz Boke, dobrim delom je razorila crkvu-kapelu, koju je septembra 1925. obnovio tadašnji jugoslovenski kralj, unuk Nikole Prvog Petrovića, Aleksandar Karađorđević. I Njegoš je ponovo našao grobni mir u izabranoj večnoj kući. Kapela je porušena u leto 1972, kada je tadašnja crnogorska vlast, na čelu sa Veljkom Milatovićem, a uz podršku vlasti SFRJ, odlučila da je poruši. Dve godine klasnije, kada je otvoren mauzolej, protiv čije izgradnje su bili brojni ugledni jugoslovenski intelektualci, među kojima i Miroslav Krleža, Meša Selimović („ne stavljajte samar na Lovćen“), Njegoševe kosti su po šesti put sahranjene, ali ovoga puta protivno njegovoj volji.

Kamen sa kapele, obležen brojevima, koji je vreme uglavnom izbrisalo na vetrometini Ivanovih korita, posložen je na ledinu podno Lovćena. Bilo je rečeno da će Njegoševa zavetna crkva biti podignuta od istog materijala „negde drugo“. Pominjala su se, baš, i Ivanova korita. No, to se nije dogodilo. I ta gomila se smanjila, tesani kamen je sigurno zapao za oko današnjim graditeljima, koji i ne znaju o čemu se radi, pa uzmu pokoji lepi tesanik. Takav odnos prema Njegošu se ne može ni razumeti, niti opravdati.

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/preporucujemo/2014/lovcen-mala.jpg

Odluku da na Lovćenu kapela ustupi mesto mauzoleju donela je Vlada NR Crne Gore još 1952. Opština Cetinje, pak, decembra 1968. donosi odluku o preuzimanju obaveze Vlade, a pošto je već „viđeno“ rušenje crkve, Mitropolija crnogorsko-primorska se žali sudu. Ustavni sud Jugoslavije se, međutim, proglašava nenadležnim, vraćajući predmet u Crnu Goru. No nađen je „modus“, pa se crkva proglašava „arhitektonskim, kulturno istorijskim objektom“ i rušenje je moglo da počne.

Pripreme za gradnju mauzoleja počele su još 1970. Izvođeni su pripremni radovi, ali kada rušenje crkve, oko čega je bilo dosta sporenja, više nije bilo moguće odlagati, upravnik gradilišta na Lovćenu, Mirko Živković, okupio je radnike da bi im saopštio šta im je zadatak. Iz gomile je istupio musliman iz Bijelog Polja, Iso Mahmutović, i kazao:

– Ja neću da rušim crkvu!

Bio je to skandal, ali odvažni Iso se nije pokolebao. Ni po cenu otkaza, koji je sam dao. Poslušalo ga je još nekoliko ljudi njegove vere. No, ubrzo je Rade Radoman, direktor cetinjske „Gradnje“, našao „domaći kadar“. Kamenje s kapele, koje će završiti neslavno na Ivanovim koritima, numerisano je na licu mesta. Da bi negde drugde stara crkva „vaskrsla“. Bilo je to u leto 1972.

Manje je poznato da su na Lovćen prvo „pretresene“ Njegoševe kosti, pa se onda pristupilo rušenju kapele. Učinjeno je to u „naučne svrhe“, Njegoševe kosti su temeljno premerene. Komisija, koju je formirao odbor za izgradnju mauzoleja, kako u svojoj knjizi piše dr Božina Ivanović, „10. jula 1974. prenela je i smestila Njegoševe posmrtne ostatke u kriptu novoizgrađenog mauzoleja“. Nauka nije dobila neke značajnije podatke, osim onih da je najveća dužina Njegoševe lobanje 190 mm, visina 114 mm, a zapremina (primena Manuvrierove metode) 2.010 cm kubnih! Nije precizno utvrđena ni Njegoševa visina od 185 do 225 santimetara.

Zvanična Crna Gora obnovila je lane, na 200. godišnjicu rođenja Njegoša, Mauzolej na Lovćenu. Građevinu je vreme podosta oštetilo, pa je morala biti urađena temeljna obnova.

KAPELE NEMA

I dok Mauzolej, koji je protivno volji SPC, ali i brojnih intelektualaca iz ondašnje cele Jugoslavije, već četiri decenije stoji na vrhu Lovćena, Njegoševe crkve nema. Njenu obnovu je od crnogorskih vlasti još lane zatražio mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, ali to je i dalje samo ideja, zahtev.

– Mislim da niko nije za rušenje Mauzoleja na Lovćenu. Mitropolit Amfilohije je čovek koji zastupa osnovne civilizacijske vrednosti – ne ponoviti greške i grehove rušitelja, nego vratiti ono što je srušeno. I to ne mora da bude na istom mestu. Obnova Njegoševe kapele je obaveza koju imaju Crnogorci, koji se toliko kunu u Njegoša i Crnu Goru – kaže poznati pisac Budimir Dubak.

Pišu: Savo GREGOVIĆ i Veliša KADIĆ

Izvor: Večernje Novosti

Vezane vijesti:

Da nije bio naučnik, Tesla bi bio književnik

U čast „Nevesinjske puške“

Okupiranom Srbijom haralo 12 vojski




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top