arrow up

Подијелите вијест:

Коме смета „Србска читаоница др Јован Рашковић“?

У Србији живим од 1974. године. По завршетку гимназије у Книну, дошао сам овде да студирам и ту сам и данас. Никада нисам делио српски народ по регионалној припадности, напротив. Настанком поднације „другосрбијанци“, сада морам то да урадим. Но, питање је колико српског има у тим назови европејцима и космополитама. Питање је и ко им је ментор. 

Здравко Јокић
Здравко Јокић

Дакле, другосрбијанци у ДСС су се, одмах након смењивања Др Санде Рашковић Ивић са места председнице Странке, окомили и на институцију културе која носи име њеног часног оца.

„Србска читаоница др Јован Рашковић“ је основана пре тачно годину дана са циљем да баштини и промовише историју, науку, културу, традицију и обичаје заграничних Срба. Циљ нам је био да сакуплјајући књиге, правећи научне скупове и округле столове, говоримо истину о Србима ван Србије и сакупљамо чињенице о нашем битисању на подручјима где вековима живимо. У беспарици која нас све прати и без ичије новчане помоћи, у овој години успели смо да издамо књигу: „Др Јован Рашковић у времену и сећању“, да будемо суиздавачи књиге генерала Мирка Бјелановића: „Разбијање СФРЈ и грађански рат у Хрватској“, зборника радова са научног скупа: „Грађански рат у Хрватској 91-95“ те монографије: „Крајишки црквено-народни свесрпски сабор Крушедолска звона 2016“, да организујемо два научна скупа, да одржимо десетак промоција у Србији, да сакупимо око 700 књига везаних за живот заграничних Срба или написаних од стране заграничних Срба, да угостимо неколико делегација заграничних Срба где посебно издвајам посету „Српског националног савјета“ из Црне горе са председником др Момчилом Вуксановићем на челу.

Активност Читаонице је опредељена активностима човека чије име носи, бити истински патриота и поштовати права других. Српском народу није потребно прекрајање историјских чињеница, само је потребно сабрати чињенице јер је истина и правда на нашој страни. Идући за тим циљем, за следећу годину припремамо и обележавање седам векова Манастира Крупа у Далмацији, где нам је план да кроз организовање Научног скупа о седам векова Манастира, сакупимо чињенице о животу Срба на тим просторима.

Све до сада обављене активности вршили смо у канцеларијама у улици Змаја од Ноћаја 12. Мислили смо да ћемо у том простору обављати и будуће планиране активности. Простор нам је, уз благонаклоност и разумевање за национално корисне активности којима се бавимо од стране Санде Рашковић Ивић, уступио ДСС.

Истеривањем Санде из Странке, новосрбијанци у ДСС сада истерују и Читаоницу из уступљеног простора. Није их брига што немамо где да радимо национално користан посао, што не знамо где ћемо са преко 1400 књига што сакупљених што из наших издања, што не знамо где ћемо са документацијом коју још од 1992. године сакупља Удружење Срба из Хрватске.

Осећамо да никога у овој нашој Србији не интересује живот заграничних Срба, битно је да се страначки апарат смести и удоми.

Да ли нам прети још један прогон?

Здравко Јокић, председник Управног одбора Читаонице

Извор: Банија Онлине

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Резиме

Без обзира на евентуална реаговања на ову књигу, аутор констатује једну трагичну чи­ње­ницу

Василије Каран

Бања Лука Казује: Корачао сам у колони која је водила у Јасе­но­вац. Колона

Бранко Граонић

Рођен 23. новембра 1939. године у селу Велика Жуљевица, Босански Нови Казује: Рођен

Даница Праштало

Рођена 14. марта 1933. године у селу Агинци, Босанска Дубица Свједочи: Давне 1933.

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја сјећања

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Светозар Рубин

Рођен 20. јула 1940. године у селу Горња Омарска, Приједор Свједочи: Мој отац

Јово Шаровић

Приједор, Аеродромско насеље Свједочи: Рођен сам 7. јануара 1937. године у околини Фоче.

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​