Коме смета православни крст на стратишту на Пагу

Пише: Dušan Bastašić

Означени смо као терористи и паравојна група, а обележја смо постављали уз дозволе локалних власти и пратњу хрватске полиције, каже за „Политику” др Душан Басташић, председник Удружења „Јадовно 1941.”

Чланови Удружења „Јадовно 1941” код крста постављеног на Пагу (Фото Удружење „Јадовно 1941.”)

Пише: Специјално за „Политику”- Милан Пилиповић

Бањалука – Масовна хистерија у јавном, медијском и политичком простору Хрватске завладала је због православног крста којег је Удружење „Јадовно 1941” поставило на острву Паг, где су усташе у Другом светском рату ликвидирале хиљаде Срба, наводе у овом удружењу са седиштем у Бањалуци. Православним крстовима, на местима масовног страдања Срба, у Хрватској се придаје политичка позадина, а прећуткују стварни историјски разлози, казао је за „Политику” Душан Басташић, председник Удружења „Јадовно 1941”. Он даље појашњава ову ситуацију:

„Kрстове које смо поставили 2015. и 2018. године на местима страдања Срба, сада су у Хрватској постали спорни. То је, у смислу проблематизовања, отишло веома далеко. Сви су се устремили на крстове и против боје и четке. Недавно смо, префарбали крстове на Пагу, који су почели пропадати, што је такође, у суседној држави, неприхватљиво”, каже Басташић за „Политику”.

У комплексу усташких логора Госпић–Јадовно–Паг, током четири и по месеца, у лето 1941. године, убијено је 38.000 Срба, а међу њима 73 свештеника Српске православне цркве. Према више историјских извора, у логорима Слана и Метајна, на Пагу, ликвидирано је више од 8.000 заточеника. Само у једној ноћи, између 14. и 15. августа 1941, усташе су, уочи доласка Италијана, нових окупационих власти на том подручју, убиле приближно 800 заточеника. Ове податке, не оспорава ни хрватска историографија, наводи др Басташић. Он каже да су објављена многа сведочења о ликвидацијама логораша.

Ликвидације на Пагу, а посебно средином јула, када је у ували Малин, плитко закопано 800 Срба, створиле су проблем локалном католичком становништву које се пожалило Италијанима. У рибарским мрежама било је све више људских лешева, који су усмрћени и бачени у море. У плићацима, видели су се делови људског тела, везане руке. Ширио се неподношљив задах, а становништво уплашило за питку воду.

Ликвидације су извршене на камењару, изнад увале Малин, на рту Слана, два и по километра од логора, где су претходно ископане гробнице. Италијани су, према наводима Басташића, ексхумирали 793 плитко закопана леша, међу којима 91 дете до 15 година. Због тога су Италијани, после ексхумације, током које су формирали посебан предмет, лешеве спалили на дрвеним палетама а пепео вратили у гробницу.

– Небо изнад Пага било је црно од дима спаљених српских жртва. Дим је носио честице и расипао их свуда по острву и мору. Становништво, због тога, данима није излазило из кућа. Ти догађаји забележени су у Зборнику радова „Логори Слана и Метајна, култура сећања и памћења” у издању града Новаља и хрватског Института за историју – прича Басташић.

Да би сачували сећање на ове трагичне догађаје, Удружење „Јадовно 1941” је 2015. године поставило крст у ували Малин. Претходни покушаји обележавања места трагичног догађаја, подизањем споменика, нису били дугог века зато што су оскрнављени или уништени. Логор Метајна је, према наводима Удружења „Јадовно 1941.” био први у НДХ-а за децу и жене.

Против Душана Басташића и Момчила Мирића, хрватска политичка партија Домовински покрет поднела је пријаву Полицијској управи Задар и Kомуналној полицији града Новаља, зато што су поставили а недавно обновили православни крст, на месту где су страдали њихови сународници. Иван Дабо, начелник Новаље изјавио је медијима у Хрватској, који увелико извештавају о овом догађају, да је обновљени православни крст изнад увале Малин постављен без сагласности градских власти. Најавио је правне поступке ради његовог уклањања.

Удружење „Јадовно 1941” почело је 2012. године постављати крстове у Хрватској на местима масовних страдања Срба, прво у Јадовну, на Велебиту и другим местима. У разговору за „Политику” др Душан Басташић тврди да су крстове постављали у сагласности са властима у овој земљи.

– Радили смо то сасвим легално, уз дозволе, сагласности и асистенцију локалних и државних власти. Сада је то, наједном, постало спорно. Нису то моји крстови, нити Удружења „Јадовно 1941”, него православна обележја српским жртвама, на десет места на Пагу и Велебиту, поред крашких јама и масовних гробница, где су убијани Срби. Нисмо ништа зидали, бетонирали, јер то у Хрватској нама није дозвољено, него се крстови третирају као монтажни објекти – објашњава др Басташић.

КРСТ РАЗДОРА Ексклузивна исповест Србина о којем бруји Хрватска: “Не дамо да се забораве српске жртве”

Он наводи да је то обичан дрвени крст, без слова и бројева, само са тролистом на врховима.

„Због тога смо означени смо као терористи и паравојна група. А крстове смо постављали уз најаву хрватској полицији, са њиховом пратњом”, наглашава др Басташић и детаљно објашњава: „Приликом постављања крста на Пагу, контактирали смо Полицијску станицу у Новаљи. Зато ме чуди реакција начелника овог града, који све оспорава, а када смо крст на Пагу постављали, пратили су нас полицијски чамци, глисери, из Новаље. У нашој групи која је крст поставила била су 22 члана. За све крстове, који припадају парохији госпићко-смиљанској, добили смо благослов владике горњекарловачког Герасима.”

Брисање трагова српског постојања

Процес расрбљивања и уништавања трагова о постојању Срба у Хрватској, сматра др Душан Басташић, почео је након рата деведесетих година прошлог века, када су највећа сеоска гробља, као у Пољанима код Грубишиног поља, где су сви његови преци сахрањени. „Православна гробља укњижена су у државно власништво. По законима Хрватске, ко не плаћа месечну накнаду, о чему се позиви и обавештења шаљу на предратне адресе, обележја, крстови и споменици се уклањају, гробови прекопавају а сахрањују мештани, углавном католици”, каже Басташић.

Извор: ПОЛИТИКА ; ФОТО и прилози: Јадовно 1941.

Везане вијести: