КРСТ РАЗДОРА Ексклузивна исповест Србина о којем бруји Хрватска: “Не дамо да се забораве српске жртве”

Обнова православног крста изнад увале Малин на хрватском острву Пагу, подигнутог у знак сећања на Србе страдале током Другог светског рата, изазвала је полемике у Хрватској, а случај је доспео и у Хрватски сабор.

Пише: Никола Илић

Др Душан Басташић, председник Удружења грађана “Јадовно 1941” из Бањалуке и инжењер Момчило Мирић, председник истог удружења са седиштем у Београду, подигли су овај крст у знак сећања на све жртве система логора Госпић-Јадовно-Паг који је био под управом усташког режима Независне државе Хрватске.

Екипа портала Telegraf.rs овом приликом разговарала  др Душаном Басташићем. Разговарали смо о самој акцији обнове крста, страдању Срба у НДХ, као и о односу званичне Хрватске према злочинима који су почињени за време Другог светског рата.

Фото: Youtube/Jadovno1941

Обнова крста и напади у Хрватском Сабору

Дрвени православни крст изнад увале Малин на Пагу, на месту које сведочи о страдању током Другог светског рата, поново је у средишту пажње јавности.

Оно што је за Душана Басташића и његове сараднике била акција обнове спомен-обележја и наставак борбе да се стратишта не препусте забораву, прерасло је у политичку полемику која је стигла и до Хрватског сабора.

Др Басташић, председник Удружења грађана “Јадовно 1941” из Бањалуке, заједно са инжењером Момчилом Мирићем из Београда, обновио је дрвени крст који је временом оштећен услед изложености морској соли и снажној бури.

Њих двојица снимили су акцију и објавили је на друштвеним мрежама, уз позив грађанима да помогну рад удружења и активности усмерене на одржавање постојећих и постављање нових обележја на местима страдања.

Међутим, иницијатива је изазвала реакцију хрватске националистичке странке “Домовинског покрета”.

Посланик те странке Предраг Мишић говорио је о случају у Хрватском сабору, проблематизујући постављање крстова и доводећи у питање мотиве др Басташића и његових сарадника.

“Домовински покрет” (ДП) потом је поднео пријаву задарској полицији и комуналном редарству Града Новаље, тражећи да надлежне институције испитају околности постављања обележја.

Градоначелник Новаље Иван Дабо изјавио је да је обновљени православни крст изнад увале Малин постављен без сагласности градских власти, најављујући правне кораке ради његовог уклањања. Дабо је оштро критиковао др Душана Басташића и његове сараднике.

У разговору за наш портал, др Басташић је одбацио оптужбе које му се стављају на терет и оценио да је начин на који се о њему говори у хрватском парламенту срамотан.

“Оптужбе које је изнео посланик Предраг Мишић су срамотне. Он редовно испољава мржњу према Србима, а сада се и моје активности, које су усмерене на очување сећања на невине жртве, представљају као нешто спорно. Жалосно је што се иде толико далеко да се позива да се мени и Момчилу забрани улазак у Хрватску”, поручио је др Басташић.

Он је посебно одбацио тврдње које му се приписују у вези са ратом деведесетих година, истичући да његове речи не треба представљати другачије од онога што је заиста рекао.

“Ја никада нисам рекао да су војници хрватске војске 90- тих усташе и кољачи”, нагласио је др Басташић.

Др Басташић осврнуо се и на изјаву градоначелника Новаље Ивана Даба.

“Чуди нас изјава Ивана Даба, градоначелника Новаље, иначе посланика у Хрватском сабору, везано за постављање крстова 2015 и 2018. Господин Дабо врло добро зна да смо све крстове поставили уз сагласност и пратњу хрватске полиције. Исто као и литија коју смо организовали у Метајни до места једне од зграда некадашњег логора за жене и децу”.

Фото: Јадовно 1941.

Крст као знак сећања на страдале

Да би се разумела тежина читаве приче, потребно је вратити се у 1941. годину, када су у оквиру усташког логорског система Госпић-Јадовно-Паг почињени масовни злочини над Србима, Јеврејима и другим жртвама усташког режима.

На острву Пагу налазили су се логори Слана и Метајна, у којима су заточеници били изложени мучењу, насиљу и убијању. Међу жртвама су били мушкарци, жене и деца.

Због историје овог подручја, обележавање места страдања и очување сећања на жртве представљају важан део активности којима се бави Удружење “Јадовно 1941”. Обновљени крст изнад увале Малин део је те иницијативе.

Др Басташић рекао нам је да је на месту где је подигнут крст  број жртава 791. Према подацима које је објавио Институт друштвених наука Иво Пилар, на овом месту страдало је 91 дете, 293 жене и 407  мушкараца.

Он и његови сарадници наводе да су на подручју Пага до сада поставили десет крстова и да намеравају да наставе обилазак терена, потрагу за другим местима страдања и одржавање постојећих обележја.

У разговору за наш портал Др Душан Басташић испричао нам је и причу о томе шта се десилом почетком септембра 1941. 

“Када је италијанска војска спалила лешеве страдалих Срба, становници града Пага испричали су да је велики облак црног дима са неизгореним честицама прекрио цео град. Становници су се тада позатаврали у своје домове”

Ово сведочанство објављено је у Зборнику радова “СЛАНА И МЕТАЈНА. Логори на Пагу и култура сећања” објављен је 2026. године у издању Института друштвених знаности Иво Пилар из Загреба, а уредио га је др. сц. Жељко Хољевац.

Фото: Јадовно 1941.

Однос хрватских институција према страдању НДХ

Др Басташић је истакао да се притисци не завршавају на политичким иступима, већ да су након избијања полемике у Хрватском уследиле и увредљиве реакције и претње, док су се у коментарима испод текстова хрватских медија појавиле бројне поруке усмерене против њега и његовог сарадника.

Како наводи, посебно забрињава то што се активности посвећене обележавању места страдања и очувању сећања на жртве представљају као провокација, а њих двојица излажу јавној осуди.

Он сматра да таква атмосфера додатно продубљује нетрпељивост према Србима и скреће пажњу са суштине њихове иницијативе, да се страдали не забораве и да места на којима су убијани буду достојно обележена.

Говорећи о односу према обележјима посвећеним српским жртвама, Басташић је подсетио и на спомен-плоче које су постављане у знак сећања на страдале, а које су касније срушене.

“Постављали смо спомен-плоче како бисмо обележили места страдања и сачували успомену на невине жртве, али су оне рушене. То показује колико је важно да наставимо да говоримо о ономе што се догодило и да не дозволимо да места на којима су људи убијани буду препуштена забораву”, рекао је Басташић, истичући да их такви догађаји нису одвратили од намере да наставе са обележавањем стратишта и очувањем историјског сећања.

Фото: Јадовно 1941.

Чиме се бави Удружење “Јадовно 1941”?

Удружење грађана “Јадовно 1941” основано је 2010. године у Бањалуци. Реч је о невладиној и непрофитној организацији чије су активности усмерене на истраживање, документовање и очување сећања на страдање Срба током Другог светског рата, са посебним нагласком на комплекс логора Госпић-Јадовно-Паг.

Рад удружења обухвата прикупљање историјске документације, истраживање места страдања, организовање комеморација и обележавање локација на којима су људи убијани. Један од циљева је да се сачувају подаци о жртвама и да се будућим генерацијама омогући да се упознају са догађајима који су обележили историју овог подручја.

Фото: Јадовно 1941.

Обнова крста на Пагу део је тих активности, а Басташић и његови сарадници позвали су грађане да добровољним прилозима помогну одржавање постојећих обележја, теренска истраживања и постављање нових крстова.

Др Басташић нам је рекао да активности спроводе волонтерски и у великој мери сами сносе трошкове. Захвалио се и свим људима који су донирали новац за рад Удружења и истакао како им то “пуно”значи.

Полемика која превазилази један крст

Случај са Пага отворио је и шире питање односа према обележавању стратишта из Другог светског рата, али и начина на који се о таквим иницијативама говори у јавности.

Док Басташић и његови сарадници истичу да је њихов циљ сећање на жртве, представници Домовинског покрета траже да надлежне институције провере околности постављања крстова и поруке које се уз њих шаљу.

Тако су се у истој причи нашли историјско сећање, питање процедуре и политичке оптужбе.

Ипак, за Басташића је суштина његове иницијативе јасна: обележја су намењена сећању на страдале, а не изазивању сукоба.

Његово искуство у раду на обележавању стратишта, како поручује, не може се одвојити од потребе да се о жртвама говори и да се њихова страдања документују. Због тога сматра да би пажња јавности требало да буде усмерена на историјски контекст и на значај очувања места страдања.

Прича о крсту изнад увале Малин тако је прерасла локалну акцију обнове једног дрвеног обележја. Постала је повод за расправу о прошлости, начину на који се она памти и граници између политичког спора и права да се жртве достојно обележе.

За Басташића, порука коју крст носи остаје иста без обзира на политичке реакције: сећање на страдале не сме да буде препуштено забораву.

---

Извор: TELEGRAF

---