Ж | Ž

Подијелите вијест (кликните на + за више опција):

Колаборационистичка штампа: Априлска шала против лажног писања (3)

Припадницима јеврејске и ромске националности или лицима која су у браку с њима било је забрањено издавање и штампање пропагандних књига и списа

Александар Стојановић
Александар Стојановић

Александар Стојановић

Молбе за издавање штампаних материјала требало је подносити Пропагандном одељењу „С” и уз њих приложити: име и адресу аутора, члански број код Новинарског удружења, име и адресу издавача, име и адресу штампарије. Припадницима јеврејске и ромске националности или лицима која су у браку са њима, било је забрањено издавање и штампање пропагандних књига и списа.

„Службене новине” биле су званично гласило власти Савета комесара, а потом и Недићеве владе. Право уређивања и издавања овог листа имало је Министарство просвете. Првенствена функција „Службених новина” састојала се у правном регулисању управљања земљом путем објављивања одређених законских прописа. Ове новине по званичној дужности објављивале су све уредбе домаћих власти, као и све одлуке и решења по службеним питањима државних платежника. Први број током окупације објављен је 11. јуна 1941. године, а излазиле су у континуитету до септембра 1944. године. Управа и уредништво листа налазили су се у Београду, у Бранковој улици број 20. Уредник је био Милан Степановић, а потом др Сава Поповић.

„Службене новине” у почетку су из­ лазиле средом и петком, а потом сваког уторка и петка. Прве рубрике биле су испуњене уредбама, наредбама, објашњењима, позивима и другим документима. У устаљеним рубрикама објављивани су: декрети, конкурси, службене објаве, технички радови, продаје, судски огласи, неважеће исправе, подаци о друштвима и зборовима, одлуке градских и општинских органа власти, струковних удружења и друго. Све уредбе које су доношене и потом објављиване у „Службеним новинама” од краја августа 1941. године потписивао је председник Владе народног спаса и његови министри. Није познато колики је био тираж листа, али је извесно да се радило о великом броју примерака, с обзиром на чињеницу да су све институције и власници приватних предузећа били дужни да се придржавају уредаба објављених у листу, а самим тим и да га купују.

Службени орган Градског поглаварства града Београда биле су „Општинске новине”, чији су први бројеви изашли још крајем 19. века.

„Општинске новине” објављиване су и током априла 1941. године и у краћем периоду биле су практично једини дневни лист који је излазио у Београду. Као и већина потоњих листова који су излазили у окупираној Србији, биле су подвргаване строгој цензури и обавезне да на првим страницама преносе писање немачке штампе и агенцијске вести о стању на фронтовима. Редакција листа, који је штампала штампарија „Грегорић”, налазила се у Улици кнегиње Олге бр. 21.

„Општинске новине” углавном су преносиле објаве за народ и наређења окупационих власти, али су имале и сопствене информативне

„општинске новине”, насловна страна првог окупационог броја
„општинске новине”, насловна страна
првог окупационог броја

рубрике, у којима је писано о животу у српској престоници. На тај начин, оне су, по форми, представљале комбинацију службеног и дневног информативног гласила. Управо су текстови из рубрике „Београдска хроника” половином јуна 1941. године допринели да окупатор забрани излажење овог листа: у више наставака писано је о немогућности власти да се избори са црноберзијанском трговином и манипулацијама, као и о лошој снабдевености београдских пијаца. Један од текстова, „Априлска шала”, писан критички и изузетно оштрим стилом, био је директно уперен против лажног писања „Новог времена” о тобоже пуним тезгама београдских пијаца и сигурно је привукао пажњу – како окупатора, тако и колаборационистичке цензуре. Последњи број „Општинских новина” у форми дневног информативног листа изашао је 19. јуна 1941. године и био је заплењен од стране немачке цензуре, након чега је и забрањено излажење листа. Обновљено је тек у децембру, али је лист, на захтев окупатора и председника беградске општине Драгомира Драгог Јовановића, наставио да публикује искључиво службени материјал Београдске општине „од општег интереса намењен јавности”.

Први дневни лист који је био покренут према окупаторским правилима о издаваштву и дистрибуиран на територији целе окупиране Србије било је београдско „Ново време”, чије је прво издање објављено 16. маја 1941. године. Власник и издавач листа било је „Српско издавачко предузеће” а. д., док је директор био Драгомир Драги Стојадиновић, брат др Милана Стојадиновића, бившег председника владе. Редакција је била смештена у Дечанској улици бр. 31 у Београду, а извршно штампање листа обављала је новооснована штампарија „Ново време”. Уредништво листа било је састављено од уредника и новинара предратних београдских листова „Политика”, „Време” и „Правда”, а недуго по његовом покретању на територији окупиране Србије с Банатом организована је и мрежа дописника, заснована на предратним дописништвима поменутих листова.

(Наставиће се)

Извор: ПОЛИТИКА, субота 18 јун 2016., стр. 22

 

Везане вијести:

Колаборационистичка штампа: Убити све голубове писмоноше (1)

Колаборационистичка штампа: Списак режимских новинара (2)

Колаборационистичка штампа: Преношење порука окупатора (4)

Колаборационистичка штампа: Манипулације информацијама (5)

 

Подијелите вијест (кликните на + за више опција):

Помозите рад удружења Јадовно 1941. уплатом преко PayPal-a:

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Пратите нас на друштвеним мрежама: