Kladovo: Neuspele diverzije na Đerdapu, jednu je osujetio sam knez Pavle

Pred širenje plamena rata na jugoistok Evrope, engleska obaveštajna služba vrbovala je dvadesetak dunavskih sprovodnika brodova u Đerdapu, uglavnom iz Tekije i Kladova, da napuste svoj posao i time onemoguće ili znatno otežaju đerdapsku plovidbu.

Ipak, ni napuštanjem rada na poslovima sprovođenja brodova kroz đerdapski tesnac, niti oštećenjem plovidbenog kanala Tahtalija, reon Donjeg Milanovca 1939. godine, uz potapanje dva tankera natovarena petrolejom, plovidba Đerdapom nemačkih brodova koji su iz Rumunije prevozili naftu nije ozbiljnije ugrožena a saradnici Engleza skupo su platili svoj dogovor.

Nemci su ih uhapsili, deportovali u logor na Banjici, a potom u logor Korgen u Norveškoj. Preostala angažovana lica bezuspešno su pokušala da zapreče Dunav potapanjem par holandskih brodova. Njima su Englezi isplaćivali obećane nagrade posredstvom Feri Ekštajna.

Drugi plan Britanske mornaričke obaveštajne službe, čiji je autor bio Jan Fleming, potiče iz oktobra 1939.g, a jedan od vodećih operativaca akcije u regiji Gvozdena vrata bio je Merlin Minšel. Među akterima poduhvata nalazilo se mnoštvo Australijanaca, a kada je plan aktiviranja u Kazanu na Đerdapu 100 tona eksploziva razornog dejstva bio sprečen usled dejstva rumunske tajne policije, 30.marta 1940.g. Merlin Minšel uspeo je, na gotovo filmski način, poput Džejmsa Bonda za čiji je prototip poslužio J.Flemingu, uništiti ogromnu lokomotivu koja je u tom reonu služila za prevlačenje nemačkih brodova kroz dunavski tesnac.

Iz 1940. godine datira plan izvođenja velike diverzije survavanjem u Dunav 600 metara visokog stenovitog masiva Mali Štrbac. Već je dopremljeno pet vagona eksploziva i započeto bušenje stena kada je, na intervenciju nemačke strane, jugoslovenska vlada sprečila ostvarenje engleskog plana. Koleginica nemačkih agenata Aleksandra Lanina i Leonida Čudnovskog, Vera Pešić prenela je Nemcima poverljive informacije o delovanju engleske obaveštajne grupe Hanau u reonu Kladovo- Donji Milanovac (129). Tako je propao angažman inženjera Mate Lončarića- Brušije, izvršioca istražnih radova na Đerdapu u sklopu kosovskomitrovačke firme “Brušija i sin“- filijale Intelidžens servisa u Srbiji, na miniranju Đerdapa.

Prema izveštaju Vladine komisije od 13. maja 1940. godine, u vezi nemačkog protesta knezu Pavlu Karađorđeviću, i njegovog naloga za preduzimanje mera na sprečavanju miniranja Đerdapa, saznajemo da je komandant Timočke divizijske oblasti poslao jednog činovnika- rukovaoca ubojnog slagališta- sa dva kamiona “za prijem eksploziva preduzimača Brušlije /Mate Lončarić/… Preduzimač Brušlija javio se istog dana i stavio na raspolaganje svoju deregliju za prenos eksploziva“.

Posebna državna komisija 11. maja 1940.g. analizirala je stanje bezbednosti u reonu Kladova i Sipskog kanala. Posebno je ukazano da usled velike brzine matice- do 18 km na sat, kod velikih i jakih brodskih konvoja žičana užad remorkera izložena je opasnosti kidanja, kao i bitve prvog objekta konvoja, na koje su stavljena užad lokomotive za vuču brodova i remorkera. Tom prilikom zaključeno je da bi potapanje nekog plovila u kanalu izazvalo potpuni prekid u saobraćaju mnoštva teretnih objekata, i to pri vodostajima nižim od 450 cm na Oršavskom vodomeru, iz čega sledi da bi “teretni saobraćaj bio potpuno kompromitovan obzirom da vodostaji viši od 450 cm traju vrlo kratko vreme, s proleća“ (131). Predloženo je da se izrade skloništa za osoblje vuče i rezervni koloseci za sklanjanje lokomotiva u slučaju napada iz vazduha.

Od zamisli za diverzije na Đerdapu nije se odustalo ni tokom narednih godina, na šta je ukazivao i obaveštajni rad Aleksandra Lanina, ali i okolnosti vezane za pitanje sudbine broda “Darien II“ decembra 1940.g, za koji su predstavnici Mosada- odeljenja za organizovanje ilegalnih useljavanja Hagane- vojne organizacije palestinskih Jevreja za vreme britanskog mandata /1920-1948./, Jehuda Azari i David Hacohen “smatrali da pripada Britancima i da ga treba odmah vratiti radi sprovođenja novih sabotaža na Dunavu“.

Kako to zapaža Dalija Ofer, u sukobu interesa između tajnih useljeničkih operacija na jednoj, i partnerskih akcija na drugoj strani, u ovom slučaju prevagnula je odluka da se “Darien“ iskoristi za potrebe partnerskih akcija.

Iz decembra 1940.g. potiče i plan za čiju je realizaciju zaduženje imao engleski agent Josip Rezler- trebalo je da u kanalu Juc potopi šlepove sa cementom. No zakasnila je isporuka eksploziva za dizanje konvoja u vazduh na 2,5 km od Donjeg Milanovca. Tako je tegljač sa pet šlepova ostao nepotopljen.

Sreski načelnik Čudnovski do detalja je bio upoznat sa stanjem na terenu i aktivno je učestvovao u pripremanju odbrane Sipskog kanala i Kladova od eventualnog nemačkog napada. Tim povodom održan je sastanak 11. maja 1940.g. u Kapetaniji pristaništa Kladovo kojom prilikom je konstatovano da sreski načelnik za vršenje službe bezbednosti u Kladovu ima 15 žandarma i 1 policijskog agenta, sa kojima vrši pored redovnih dužnosti i obezbeđenje pristaništa i pristanišne zone.

Na sastanku je L. Čudnovski izneo mišljenje i predlog da “ se dodeljeni mu agenti /jedan u Kladovu i jedna u Tekiji/ ne mogu korisno upotrebiti usled toga što se nalaze u malim mestima te su odmah po dolasku uočeni od građanstva; zahteva pojačanje poverljivog kredita za obaveštajnu službu pošto je prinuđen da radi ove službe bar dva puta nedeljno odlazi u Turn Severin gde ima svoje poverenike, za šta mu je sadašnji kredit od 300 dinara nedovoljan“.

Izuzev u planovima inostranih obaveštajnih službi, aktivnosti na sprečavanju plovidbe Đerdapom ozbiljno su razmatrane i od strane Komande rečne ratne flotile Vojske Kraljevine Jugoslavije. Za svrhe zatvaranja kanala Juc i Sipskog kanala u slučaju objave rata Jugoslaviji, određeni su remorkeri “Vitez“ sa vojnom oznakom “R 27“ i “Kumanovo“ sa vojnom oznakom “R 24“, koji bi dva šlepa natovarena cementom i gvožđem potopili u plovidbenim dunavskim kanalima. Takođe je bilo predviđeno da se dve lokomotive, korišćene za vuču brodova, izmeštanjem dela pruge survaju u Dunav.

Prema zapažanjima Milana Banića, Srbi u saradnji sa Englezima bili su spremni da preduzmu mere na potpunom miniranju Đerdapa u cilju sprečavanja nemačke ofanzive, po cenu da od regije Gvozdenih vrata načine pustoš.

Saglasno namerama jugoslovenskog vojnog vrha, u Banićevoj interpretaciji, glavni posao sastojao se u odstranjivanju Italijana iz Albanije, zaposedanju čitave istočno-jadranske i jonske obale i stavljanju svih luka na raspolaganje Englezima. Za slučaj da nemački pritisak sa severa, severozapada i severoistoka bude neizdrživ, sledilo bi odstupanje uz borbu u planinske predele, a da Panonska nizija ne padne u ruke neprijatelja izazvalo bi se razlivanje Dunava zaprečavanjem rečnog toka u đerdapskom tesnacu: “Na Đerdapu smo već prokopali 36 galerija i miniranjem će se na dati znak, srušiti čitava brda u Dunav“.

Navodno se glavni problem ogledao u okolnosti što je zaprečavanje Dunava moglo biti ostvareno tek pod uslovom da Nemci ne izvrše invaziju na Jugoslaviju pre 10- 11. aprila 1941.g. O značaju poduhvata obaveštava nas pismo koje je 28. marta 1941. godine šef operacije SOE u Jugoslaviji Hju Dalton uputio Vinstonu Čerčilu, nakon što je engleska služba posredstvom operativaca Beneta, Hanaua i Mastersona odlučujuće doprinela izvršenju puča generala Simovića: “Januara ove godine odlučio sam da pošaljem majora Džona Tejlora na Balkan.

Evo Tejlorovih instrukcija po redosledu važnosti: 1. Prevrnuti i nebo i zemlju da naši prijatelji u jugoslovenskom generalštabu sprovedu u delo plan o blokadi Dunava… Sećate se da vaš apel knezu Pavlu za miniranje stene u Đerdapu nije urodio plodom zbog neodlučnosti tog ljigavca. Znači plan u vezi s Đerdapom ne može da se ostvari na vreme zahvaljujući knezu Pavlu. Taj plan će ipak uskoro moći da se ostvari. Tako je bar rečeno Tejloru u jugoslovenskom generalštabu. Puč je bio uspešan. Nadajmo se da će i krajnji udarac biti isti“.

Nemačko sagledavanje situacije, iz ugla posmatranja Gleze fon Horstenaua, “opunomoćenog generala u Hrvatskoj“, sažeto je u konstataciji da je propust nemačkog ministarstva spoljnih poslova doveo do distanciranja od Jugoslavije u ključnim trenucima, kada je “Simović bio spreman u potpunosti prihvatiti ugovor o pristupanju paktu od 25. marta 1941.g, samo da mu je nemačka strana dala nekoliko dana vremena.

Autor : RANKO JAKOVLjEVIĆ

Izvor: TK MAGAZIN