Католички свеци – 11 тачака против Алојзија Степинца (1): Нацисти прогањали хероје вере

„Вести“ доносе истраживање др Дарија Видојковића, историчара и портпарола Међународне експертске групе ГХ7-Стоп ревизионизму о томе зашто кардинал НДХ никако не може постати светац.

После успеха српско-јеврејског академског пројекта Јасеновац-право на незаборав у Њујорку и Џерсију на Дан холокауста и Светог Саве 27. јануара 2017, а поводом најновијих инцидената у Републици Хрватској, лепљења плаката „Српско породично стабло“ и марша уз усташки поздрав „За дом спремни“ у центру Загреба, као и протурања тезе да је канонизација Алојзија Степинца за „праве домољубе неминован чин“, огласила се Међународна експертска група ГХ7-Стоп ревизионизму са седиштем у Израелу на Институту за холокауст – Шем Олам. Групу историчара из САД, Израела, Немачке, Италије, Норвешке, Републике Српске и Србије предводи професор др Гидеон Грајф, главни историчар холокауста и експерт за Аушвиц.

Свештеник у логору

Портпарол групе, др Дарио Видојковић, историчар Универзитета у Регензбургу у Немачкој огласио се у „случају Степинац“ у име ГХ7 и обелоданио разлоге због којих Степинац, кардинал у Независној држави Хрватској, не може бити канонизован. „Вести“ преносе његово истраживање.

Сведоци смо све отворенијег јачања нео-усташтва у Републици Хрватској, земље чланице Европске уније, што се огледа подизањем срамне усташке табле у Јасеновцу са усташким покличем „За дом спремни“ на њој (што је истоветно нацистичком „Зиг хајл!“), али и подизањем споменика надбискупу и војном викару оружаних снага НДХ, па тиме и усташких формација, Алојзију Степинцу. Због оваквог понашања српска, јеврејска, ромска заједница и антифашистичке организације у Хрватској бојкотовале су хрватске државне церемоније обележавања пробоја Јасеновца 22. априла 2016. и Дана холокауста, 27. јануара 2017.

Међународна експертска група историчара ГХ7 најоштрије осуђује све покушаје ревизије историје са крајњим циљем рехабилитације усташких злочинаца и тиме уједно и усташког геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима. У таква акта ревизије спада и намера хрватске Католичке цркве да се надбискуп Алојзије Степинац прогласи за свеца Католичке цркве.

Али, Католичка црква познаје већ свеце и блажене из редова свог клера, који су били савременици Степинцу, као што су, на пример, Света Тереза Бенедикта од Крста односно Едит Штајн, или Патер Руперт Мајер.

Немачки католички свештеник Руперт Мајер је врло рано препознао опасности које вребају од нацистичког покрета и јавно је указивао на то. У јануару 1937. године, нацисти га први пут хапсе и захтевају од њега да престане јавно да напада нацисте у својим проповедима, што Мајер одбија. Због тог храброг чина, бива осуђен на шест месеци затвора. У 1938. години, поново га нацисти хапсе, пошто није хтео да ода ко му се све као свештенику поверио. Због наводних „конспиративних контаката“ бива у новембру 1939. године поново хапшен, више пута осуђен и спроведен у концентрациони логор у Саксенхаузену, у којем остаје заточен седам месеци, кад га у августу 1940. године отпуштају из тог логора, након што му се у том логору погоршало здравље.

Будно око Гестапоа

Све до краја рата 1945. године, Руперт Мајер проводи интерниран у самостану у Еталу, све време будно чуван од стране Гестапоа. Након рата, Мајер се враћа у Минхен, где поново преузима дужности. Међутим, због крхког здравља умире већ првог новембра 1945. године, током мисе коју је држао у једној Минхенској цркви. Зато што је остао непоколебљив у својој вери и што се храбро одупирао нацистима, проглашен је блаженим 1987. године.

Од присталице до Хитлеровог противника

Пример блаженог католичког бискупа Клеменса Августа грофа Фон Галена говори да су у Немачкој, у средишту нацизма, постојали припадници католичког клера који су подизали глас против нацистичког нехуманог спровођења плана убијања тзв. „невредног живља“, а да не буду ухапшени или депортовани у концентрационе логоре. Овај бискуп је у почетку поздрављао Хитлеров улазак у тада Рајнску демилитаризовану област 1936. године, али убрзо после тога постаће љути противник Хитлеру и нацистима. Тако 1937. године бискуп Гален шири Папину енциклику у којој се оштро осуђују нацистичка расна и антицрквена политика Хитлеровог режима. Године 1941. бискуп Гален држи више, надалеко чувених јавних проповеди у којима најоштрије осуђује нацистички план еутаназије, убијања тзв. невредног живља. На крају своје проповеди ће узвикнути: „Радије умрети него грешити!“, чиме ће ући у историју. Упокојен је 1946, а од 2005. године проглашен је блаженим.

Спремали обрачун с Галеном

Због храбрих проповеди бискупа Клеменса Августа, грофа Фон Галена, нацисти су једно време заиста престали са такозваном (расном) еутаназијом, пошто је немачки народ почео да се буни против тога. Министар за пропаганду Јозеф Гебелс је нотирао у свом дневнику да ће нацисти после добијеног рата да се коначно обрачунају са бискупом Галеном, кога за време рата нису смели да дирну, јер су се бојали да ће изгубити лојалност католика краја над којим је бискуп Гален био надлежан.

Аутор: М. Ђорђевић

Извор: Вести онлине

Везане вијести:

Католички свеци – 11 тачака против Алојзија Степинца (2): Хрватски кардинал пао на свим 

Католички свеци – 11 тачака против Алојзија Степинца (3): Ода поглавнику у Хрватском сабору