U po­le­mi­ci sa Bo­ri­sa­vom Jo­vi­ćem o Osmoj sed­ni­ci CK SK Sr­bi­je, advo­kat Ra­do­je Ste­va­no­vić je kao po­gub­ne po­sle­di­ce re­zul­ta­ta te sed­ni­ce na­veo i „za­stra­ši­va­nje mu­sli­ma­na i Hr­va­ta ot­ko­pa­va­njem i no­še­njem srp­skih ko­sti­ju po­red nji­ho­vih ku­ća”. Te­za da je eks­hu­ma­ci­ja po­smrt­nih osta­ta­ka žr­ta­va usta­ških zlo­či­na iz ma­sov­nih grob­ni­ca u kra­škim ja­ma­ma i nji­ho­vo sa­hra­nji­va­nje po pra­vo­slav­nom ob­re­du bi­lo opa­sna sub­ver­ziv­na ra­bo­ta usme­re­na na pod­ri­va­nje mi­ra u biv­šoj Ju­go­sla­vi­ji ni­je no­va.  Po­što kao advo­kat si­gur­no zna da ne­ki za­klju­čak vre­di sa­mo ako je za­sno­van na či­nje­ni­ca­ma, za­i­sta je upit­no na ko­jim či­nje­ni­ca­ma Ra­do­je Ste­va­no­vić za­sni­va svo­ju tvrd­nju o za­stra­ši­va­nju mu­sli­ma­na i Hr­va­ta. Pre­ma pre­su­di Okru­žnog su­da u Mo­sta­ru, iz ok­to­bra 1957. go­di­ne,

Kada se iščita i čuje priča o Prebilovcima, čovjek ostane zatečen, zapanjen, zbunjen svim onim šta je, kako je i zašto je učinjen zločin, koji kroz  prošli vijek  traje i ponavlja se, iznova isti, u mržnji i zlu. Prebilovci ni danas nemaju tablu, odredište i putokaz gdje su. Ali oni imaju božiji putokaz, i događaje koji su ih uz vječno pamćenje i pomen  na nebu, na zemlji, i prvi puta opijelom održanim u jami pod zemljom stavili i na nebeski tron. Vaskrsli Prebilovci dočekli su ovog avgustovskog jutra, na jugu, kraj Hutova, Neretve, Bregave na brijegu u Prebilovcima, na novo hodočasno mjesto, Vaskrsenje hrama, koji kao da je sa neba

U avgustu 1941. godine, u vrijeme velikog genocidnog pokolja Srba u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, ubijeno je  826  od ukupno 1000 srpskih žitelja Prebilovaca. Među stradilima su skoro sve žene i djeca iz sela.  Najviše ih je ubijeno u Šurmanačkoj jami kod Međugorja. Žrtve rata Prebilovaca do kraja rata dostigle su cifru od 850, što je 85 odsto  srpskih stanovnika sela. Prema istraživanju japanskog dnevnog lista „Asahi šimbun“,  Prebilovci su među četiri najstradalnije sela u svijetu u Drugom svjetskom ratu. Za isti list genocid Hrvata nad Srbima u Drugom svjetskom ratu je jedno od obeležja globalne istorije 20. veka. Preživjeli očevi i braća žrtava odlučili su još u toku rata da ponovo zasnivaju porodice i da sačuvaju selo.

Poslije pokolja više od 50 Prebilovčana u Morinom otoku 14/15 avgusta 1941., u Prebilovce je došla hrvatska žandarmerija koja je trebalo da spriječava dalje zločine. Spremala se italijanska reokupacija ovog područja, koju je Pavelić grozničavo nastojao da izbjegne . Prebilovčani su počeli da izlaze iz Hutova blata i dolaze svojim opustjelim kućama. U mnogima od njih su još bili hrvatski naseljenici- kolonisti. Videći da ima živih Prebilovčana, vlasnika dodjeljnih im kuća, ovi kolonisti počinju da napuštaju selo. Ostrvljeni zločinci iz Čapljine i okolnih sela upali su putem u Prebilovce, na pravoslavnu Veliku Gospojinu, 28. avgusta 1941. Predvodili su ih krvoloci srpskog naroda Franjo Vego, Niko Filipović, Kasim Kudra- Ćoso, Mato

Kad su vezani Srbi tražili da im vrate kape koje su im pale s glava, ustaše su se rugale: „Šta će vam kape, kada vam idu glave!“ NIKOLA N. ŽIVKOVIĆ Kad su vezani Srbi tražili da im vrate kape koje su im pale s glava, ustaše su se rugale: „Šta će vam kape, kada vam idu glave!“ Hrvatski monstrumi prikupljaju žene sa decom i zatvaraju ih u učionicu seoske škole. Oko 11 časova dotle prikupljene u koloni po četvoro, uz batinjane, sprovode nadomak mosta na reci Bregavi. Prethodno su ispred škole kundacima poubijali starice koje nisu mogle da pešače. One koji su stigli do mosta potrpali su u četiri kamiona

Da pripadaju nekom drugom narodu, Prebilovci bi bili poznati i poštovani u celom svetu, poput Aušvica, Hirošime, Lidica… NIKOLA N. ŽIVKOVIĆ Da pripadaju nekom drugom narodu, Prebilovci bi bili poznati i poštovani u celom svetu, poput Aušvica, Hirošime, Lidica… Četvrtak, 6. avgust 2017. Veoma topao, bezoblačan, pravi letnji dan, a vremenska prognoza glasi da će biti čak do 39 stepeni. U jedan iza podne krenuli smo na put. Vozio je Sava, sin Peđe Ristića. Časlav i ja sedeli smo pozadi. Odmah sam primetio da je Sava iskusan i pouzdan vozač, tako da sam od Beograda do Sremske Mitrovice dremuckao. Granicu smo prešli kod Sremske Rače. Čim smo se našli u