arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Страдање Срба у Старом Броду

У Старом Броду, петнаестак километара кањоном Дрине испод Вишеграда, 17. јуна 2011. године одржан је помен за 6.000 невино убијених Срба с прољећа 1942. године, од стране злогласне усташке «црне легије», у чијим редовима је био знатан број муслимана. Чин освећења темеља, крста и звона мале капеле, чија је градња почела у мају прошле године, обавио је архијерејски замјеник Митрополита дабробосанског Николаја, Милорад Љубинац, уз саслужење пет свештеника и једног монаха Епархије дабробосанске. Подсјећајући на овај стравични и масовни злочин предсједник Предсједништва БОРС-а, Дражен Перендија је додао да су у исто вријеме низводно према Братунцу усташе звјерски побиле 3.000 Срба. У краткој бесједи Милорад Љубинац је рекао да нас наша

Пјесник Матија Бећковић у Старом Броду код Вишеграда гдје се обиљежава 76 година од усташког покоља 6.000 Срба из источног дијела БиХ.

Бећковић: Стари Брод је „Титаник“ за који нико не зна

Стари Брод код Вишеграда /гдје су прије 76 година усташе звјерски убиле 6.000 Срба из источног дијела БиХ/ „Титаник“ је за који нико не зна, иако је у Дрини подављено више људи, него у Атлантском океану на том броду за који зна цео свет, изјавио је академик Матија Бећковић на помену страдања Срба на овом светом мјесту. „Али, када би Дрина умела говорити, рекла би више него што ја знам и умем рећи. После 70 година, из мора просуте невине крви изронио је овај храм да посведочи о злочину о којем се дуго није смело говорити“, навео је Бећковић. Према његовим ријечима, због братства и јединства скривано је злочинство, и

Изасланик предсједника Републике Српске Миладин Драгичевић положио је вијенац у Спомен-комплексу Стари Брод код Вишеграда гдје су прије 76 година усташе "Црне легије" Јуре Францетића звјерски убиле 6.000 Срба из источног дијела БиХ.

Драгичевић: Срби никад не смију заборавити усташке злочине

Изасланик предсједника Републике Српске Миладин Драгичевић изјавио је данас у Старом Броду код Вишеграда да српски народ никада не смије да заборави стравичне злочине усташких кољача који су у смрт отјерали 6.000 Срба из источног дијела БиХ. „Ово је друга година како обиљежавамо страдање Срба у Броду и Милошевићима. То је био системски план Независне Државе Хрватске да уништи Србе лијево од Дрине и да постави границу на Дрини“, рекао је Драгичевић Срни. Према његовим ријечима, злогласни командант усташке легије, када је дошао на Брод на Дрини и када су усташе побиле невине људе, жене и дјецу, насуо је у своју чутурицу мутне и крваве Дрине и послао је усташком

Парастосом у Спомен-комплексу Стари Брод код Вишеграда, који служи Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом са свештенством, почело је обиљежавање 76 година од када су усташе "Црне легије" Јуре Францетића звјерски убиле 6.000 Срба из источног дијела БиХ.

Митрополит Хризостом: Стари Брод је наше свето мјесто

Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом рекао је данас у Старом Броду код Вишеграда, гдје је обиљежено 76 година од када су усташе „Црне легије“ Јуре Францетића звјерски убиле 6.000 Срба из источног дијела БиХ, да мјесто гдје су Срби страдали треба назвати светим јер су ту мученици пролили крв и окончали земаљски живот. Митрополит Хризостом је истакао да су се данас окупили у Старом Броду да се сјете страдалника који су у најтежем тренутку историје српског народа пали због истине и правде, не покоравајући се непријатељима. „Треба да се подсјетимо да је њихово страдање само једно у низу страдања српског народа“, нагласио је митрополит Хризостом. Он је подсјетио и на

У Старом Броду код Вишеграда данас је обиљежено 76 година од усташког покоља 6.000 Срба из источног дијела БиХ

Положен вијенац и бачене руже у знак сјећања на убијене

Изасланик предсједника Републике Српске Миладин Драгичевић положио је вијенац у Спомен-комплексу Стари Брод код Вишеграда гдје су прије 76 година усташе „Црне легије“ Јуре Францетића звјерски убиле 6.000 Срба из источног дијела БиХ. У знак сјећања на убијене Србе, руже у ријеку Дрину бацили су пјесник Матија Бећковић, предсједник Пододбора Владе Републике Српске за обиљежавање значајних историјских догађаја Велимир Дуњић, потпредсједник Одбора Владе за његовање традиције ослободилачких ратова Душко Милуновић, народни посланик Вукота Говедарица, начелници општина Подриња, Херцеговине и Сарајевско-романијске регије, као и представници удружења проистеклих из одбрамбено-отаџбинског рата и грађани са подручја ових општина. Претходно је Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом са свештенством служио парастос у Спомен-комплексу Стари Брод

У Старом Броду код Вишеграда данас је обиљежено 76 година од усташког покоља 6.000 Срба из источног дијела БиХ.

Почео парастос за жртве усташа у Старом Броду

Парастосом у Спомен-комплексу Стари Брод код Вишеграда, који служи Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом са свештенством, почело је обиљежавање 76 година од када су усташе „Црне легије“ Јуре Францетића звјерски убиле 6.000 Срба из источног дијела БиХ. Парастосу присуствују пјесник Матија Бећковић, предсједник Пододбора Владе Републике Српске за обиљежавање значајних историјских догађаја Велимир Дуњић, потпредсједник Одбора Владе за његовање традиције ослободилачких ратова Душко Милуновић, народни посланик Вукота Говедарица, начелници општина Фоча, Ново Горажде, Вишеград, Рогатица, Соколац, као и велики број представника удружења проистеклих из одбрамбено-отаџбинског рата и грађана са подручја ових општина. Послије парастоса биће освештан темељ Спомен-музеја у Старом Броду, након чега ће бити положени вијенци на спомен-плочу, те

Свијећа Фото: РТРС

У Старом Броду обиљежавање 76 година од усташког покоља

У Старом Броду, код Вишеграда, данас ће бити обиљежено 76 година од усташког покоља над више од шест хиљада српских цивила, углавном жена и дјеце. Усташке јединице, предвођене Јуром Францетићем, покренуле су офанзиву у прољеће 1942. године, у намјери да протјерају и побију српско становништво. Злочин је деценијама прикриван, под изговором братства и јединства. Извор: Радио Телевизија Републике Српске Везане вијести: Злочин у Старом Броду – Покољ 6000 Срба на Дрини 1942 … Војин Никитовић – заборављени јунак са пруге Стари Брод: Небо је плакало над зеленом гробницом | Јадовно … Страдање какво се не памти, догодило се у Подрињу на … Сакрили масакр 6.000 Срба због братства и јединства Страдање породице

Обиљежавање 76 година од усташког покоља 6.000 Срба у Старом Броду

У Старом Броду код Вишеграда данас ће бити обиљежено 76 година од усташког покоља 6.000 Срба из источног дијела БиХ, најавио је министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић. Свештеник Драган Вукотић подсјетио је да је у прољеће 1942. године из Сарајева кренуло 10.000 усташа са намјером да протјерају и побију српско становништво, а српски народ са подручја Сарајева, Олова, Кладња, Романије, Сокоца, Хан Пијеска и Рогатице у збјеговима је кренуо према Вишеграду да пређе Дрину и спас потражи у Србији. „У Вишеграду италијанска војска није дозволила народу да пређе преко ћуприје и збјегови су кренули низ Дрину према селима Милошевићи и Стари Брод гдје се налазила скела“,

Војин Никитовић

Војин Никитовић – заборављени јунак са пруге (ВИДЕО)

Данас се навршава 76 година од усташког злочина у Старом Броду, код Вишеграда, када је у кањону Дрине убијено око 6.000 српских избеглица. Месецима раније, Вишеград је био крцат људима, који су, после припајања Босне и Херцеговине Независној Држави Хрватској, покушавали да се спасу, бежећи ка Србији. Граница је, међутим, за њих била затворена, али се, захваљујући једном ужичком машиновођи, који је у Вишеграду, отео воз, барем 500 српске нејачи спасило и пребегло до ужичких села. Била је то крађа за понос. Бекство из окупираног Вишеграда, са око 500 избеглица које је тајно сместио у вагоне, и јурњава пругом ка Србији. Машиновођа Војин Никитовић, је одабрао погодно вече, отео локомотиву,

svijece-pomen.jpg

У мјесту Вршани код Бијељине 16. марта 1944. припадници злогласне Ханџар дивизије убили 82 мјештана

Припадници 13. Ханџар дивизије на данашњи дан 1944. године на звјерски начин побили су 82 Срба, мјештана Вршана, међу којима је било и 16 дјеце. Ханџар дивизијa je била продужена рука хитлеровске солдатеске, која је починила страшне злочине не само у Вршанима, него и у другим околним насељима и шире. Она је била формирана у највећем броју од муслимана, који су на овим просторима починили страшне злочине и остали некажњени. Мјештани Вршана кажу да је 16. марта 1944. побијено десет чланова породице Аћимовић, која данас нема ниједног потомка, као и свештеник Лјубомир Свитлић, његове двије кћерке, супруга и син у дворишту цркве, у близини које је подигнут споменик свим жртвама

Историчар Предраг Остојић на историјском часу о теми "Српски антифашистички покрети у Другом свјетском рату".

Остојић: Срби су губили јер су се од национализма других бранили интернационализмом

Историчар Предраг Остојић сматра да је побједа комуниста 1945. године највећи пораз српског народа у историји и да су Срби губили јер су се од национализма других бранили интернационализмом. „Период од 1941. до 1945. године још боли, посебно Србе, с обзиром на то да се посљедице побједе интернационализма осјећају као погубне по српски народ. Изнио сам тезу да је побједа комуниста 1945. године највећи српски пораз у историји“, рекао је Остојић вечерас у Вишеграду на историјском часу о теми „Српски антифашистички покрети у Другом свјетском рату“. Он је навео да су Вишеград ослободили припадници Југословенске војске у отаџбини 5. октобра 1943. године у операцији коју је водио Драгољуб Дража Михаиловић

Братунац о злочинима над Србима Фото: РТРС

Ускоро истраживање злочина почињених над Србима у Другом свјетском рату

Након објављивања Зборника радова „Преиспитивање Сребренице“, Музеј жртава геноцида из Београда, у сарадњи са општинама Средњег Подриња, покренуће истраживање злочина почињених над Србима у Другом свјетском рату на подручју општина Братунац, Сребреница, Милићи али и других сусједних општина у долини Дрине. Идеја је да се на основу овог истраживања сними документарни филм који ће свједочити о страдању српског народа. „Да истражимо све те јаме које нису отворене на овом простору и да идемо у иницијативу снимања документарног филма о злочинима који су се десили на простору од Вишеграда до Дрињаче у вријеме продора Францетић Легије на ријеку Дрину и злочина над српским становништвом у том дјелу“, нагласио је потпредсједник СО

Београд: Књижевно вече Момира Крсмановића Фото: СРНА

Одржано књижевно вече Момира Крсмановића

У Београду је вечерас одржано књижевно вече Момира Крсмановића који је као деветогодишњак преживио усташки покољ у Другом свјетском рату и аутор је више књига и романа које се баве тематиком страдања Срба у БиХ. Током књижевне вечери аутора, који је поријеклом из Вишеграда, приказан је и кратки филм Радио-телевизије Србије о страдању Срба на Дрини код Вишеграда у Другом свјетском рату. Српски академик Матија Бећковић рекао је Срни да се Момир Крсмановић усудио да напише „оно што се шапутало и о чему се ћутало“. „Од рата до данас, не да се о томе није писало, него се није смjело ни говорити“, рекао је Бећковић, који је присуствовао књижевној вечери.

Стари Брод на Дрини Фото: РТРС

Стари Брод на Дрини: Камен-темељац за музеј посвећен српском страдању (ВИДЕО)

У спомен-комплексу у Старом Броду на Дрини положен је камен-темељац за музеј. Биће посвећен страдању српског народа 1942, када је усташка Црна легија под командом Јуре Францетиће, звјерски убила више од 6.000 Срба Подриња и Романијског платоа. Након подизања крста 2008. и освећења Спомен капеле 2014, јавила се потреба за изградњу музеја који ће подсјећати на голготу и усташки злочин над српском нејачи, на празник Младенце ’42. Музејска поставка је спремна. – На поставци смо радили осам година. Завршена је прошле године, и у њој ће бити приказани документи, слике са стратишта од Сарајева до Старог Брода које смо могли да документујемо, каже свештеник, Драган Вукотић. – Спомен-комплекс треба да свејдочи

Добрила Кукољ

Кукољ: Отргнути од заборава убиство 6.000 Срба у Старом Броду

Предсједник бањалучког Удружења логораша Другог свјетског рата Добрила Кукољ изјавила је да се никада не смије заборавити страшни злочин над 6.000 Срба у Старом Броду на Дрини 1942. године и да младе генерације морају његовати истину о страдању Срба у том рату. „На овом мјесту око 300 српских дјевојака бацило се са лиците у ријеку Дрину да не би пале у руке усташа“, рекла је Кукољева Срни. Она је навела да ће чланови овог удружења у петак, 29. септембра, први пут обићи овај спомен-комплекс. У прољеће 1942. године усташе „Црне легије“ Јуре Францетића, међу којима су предњачили муслимани из подрињског краја, звјерски су убиле 6.000 Срба из источног дијела БиХ.

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.