arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Мирослав Лазански (Фото: Sputnik/Александар Милачић)

ГОВОР КОЈИ ЈЕ ОДЈЕКНУО МОСКВОМ: Лазански испричао сурову истину о хрватским злочинима над Србима (ВИДЕО)

Амбасадор Србије у Руској федерацији, Мирослав Лазански говорио је на мултимедијалној изложби Јасеновац – највећи усташки логор смрти Миленка Ђорђевића, у оквиру Међународног пројекта Трагедија. Превазилажење. Подвиг. 1418 корака до Победе у Измајловском Кремљу у Москви. – У логору Јасеновац су убијени, заклани мој деда Михајло Мијо Лазански и мој стриц Мирослав Лазански, по којем сам ја добио име. Они су били антифашисти, помагали су устанак против немачког окупатора. Ухваћени су од стране усташа и послати у логор Јасеновац. Можда ви у Русији не знате, али Јасеновац је, по начину убијања људи, најстрашнији логор на територији Европе. Немци су у Аушвицу спаљивали људе у крематоријуму, претходно из убијајући гасом. Прво их

Дијана Будисављевић

Реакција на текст у „Инзбрук информише“ поводом именовања вртића Диане Будисављевић у Инзбруку

Шест година након шо је усвојена одлука, у Инзбруку ће коначно бити именован дечији вртић по Диани Будисављевић, Тиролки по девојачком презимену Обексер, која је током Другог светског рата спасила преко 10.000 претежно српске деце од геноцида. Лепа вест је и у томе што овај вртић више неће носити име по нацистичком лекару Бургхарду Брајтнеру. Званичницима града Инзбрука за ову одлуку припада велика похвала и поштовање. Но, ипак постоји једна болна тачка у целој причи: У званичном гласилу града Инзбрука „Инзбрук информише“ се не спомиње порекло спашене деце. Тиме се овде пропушта кључна ствар, јер су фашистички починиоци децу стрпавали у логоре смрти само због њихове етничке припадности. Зато смо

Др Ђуро Затезало: СТИЈЕНА ЧУKУР – KРЊАK

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање СВЈЕДОЧАНСТВА KОРДУН СТИЈЕНА ЧУKУР – KРЊАK Боривој Михајловић, Kрњак: Окренули су нас лицем према стијени и пуцали нам у леђа „Око хиљаду талијанских фашистичких војника и једна усташка јединица кренули су 1. децембра 1941. из правца Kарловца у правцу Kрњака и Војнића. Већ од села Церовца и Тушиловића почели су пљачкати и палити српска насеља. Становници су углавном избјегли у околне шуме. Непријатељ се дан касније сукобио и с нашим партизанима. Имао је и више рањених и погинулих својих војника. Тим је био још огорченији и искаљивао се на затеченим

Умро Душан Кривокућа – свједок стравичног злочина на Кордуну на православни Божић 1942. године

Заувијек нас је напустио Душан Кривокућа (92 године) који је био свједок стравичног злочина на Кордуну на српски Божић 1942. године. Усташе су на Бадњак и Божић, 6. и 7. јануара 1942. поклали и убили на друге начине 217 дjеце, жена и стараца – Срба и Рома из Скакавца, Поповић Брда, Липја, Kлипиног Брда, Мањеровића, Тушиловића, Доње и Горње Требиње, Слуњских Мораваца и Удбиње. Људи су похватани и одведени у храстовим шумама покупске долине. Тамо су њихова тијела бачена у већ припремљене и ископане четири јаме. Душан Кривокућа је као 13-годишњи дјечак, сакривен на удаљености 300 метара, видио злочин. Међу страдалима су била 134 Србина, 70 Рома и један Рус,

Милош Ковић: Протеривање неподобних са Филозофског факултета

У кратком чланку под насловом „Историчари против историчара“, објављеном у Данасу 4. 11. 2020, изнесено је много неистина. Ту је тачно готово само то да су судске тужбе „за повреду угледа и части“ против мене (нисам доцент него ванредни професор) поднели Дубравка Стојановић, Радош Љушић, Никола Самарџић и Влада Станковић. Није, међутим, истина да они од мене траже по 450.000 динара, затим некаквих 1.000.000 динара, као и плаћање судских трошкова. Њих четворо траже по 1.000.000 динара, што укупно износи 4.000.000, и исплату трошкова суда. Разлика, очигледно, није безначајна. Поднели су чак осам тужби против мене, свако по једну кривичну и једну парничну. Када се томе дода да су текстови осам

Сјећање на страдање: Музеј РС учествовао у конференцији поводом изложбе о Јасеновцу у Москви

Музеј Републике Српске учествовао је на конференцији за новинаре уочи отварања мултимедијалне изложбе „Јасеновац – највећи усташки логор смрти“ у Московском Кремљу у Измајлову 13. новембра. Аутор изложбе је виши кустос историчар Миленко Ђорђевић. Изложба ће бити представљена у оквиру Међународног пројекта „Трагедија. Превазилажење. Подвиг. 1418 корака до Побједе“ у Измајловском Кремљу у Москви. Конференција је одржана онлајн, у организацији новинске агенције ТАСС. Учесници на конференцији из Музеја Републике Српске били су Миладин Савић, директор Музеја Републике Српске, Миленко Ђорђевић и виши кустос историчар Музеја Републике Српске. Испред руског центра „Руски Мир“ учествовала је  Натаља Милаковић, директор. На конференцији су учествовали и Могилевски Константин Иљич – предсједник Управног Одбора Руског историјског друштва, члан

Зашто баш сад први роман о Јасеновцу – злочину који је неупоредив /видео/

Недавно објављени роман „Остаци света“ Игора Маројевића први је „српски роману о Јасеновцу као доминантној теми“, у коме „аутор приповеда о трагичној судбини човека од Шпанског грађанског рата до НАТО бомбардовања Југославије“. Осим о Јасеновцу, у „Остацима света“ Маројевић приповеда и о злочинима обе стране у Шпанском грађанском рату, затим о Блајбургу, Сребреници, а све то се дешава за време НАТО агресије на Југославију. Готово сва поменута непочинства су приказана из угла и жртви, и џелата. Јасеновац: Место где се смрт навали на плећа Јасеновац је другачији од свих стратишта у роману, јер тамо није било прилике за конфликт, каже Маројевић за „Орбиту културе“ и додаје да је у Јасеновцу

Промоција књиге „Јасеновац – Аушвиц Балкана – усташка империја окрутности“ проф. др Гидеона Грајфа

Српска заједница Перта је под окриљем Савета српских заједница Западне Аустралије, а посебно огромним залагањем Наташе и Ненада Млађеновића, те чланова одбора Косте Мијатовића, Илије Илића и Нене Самац, у среду, 28. октобра 2020. године имала посебну привилегију да присуствује  промоцији монументалне монографије, обимно документованог и богато илустрованог дела „Јасеновац – Аушвиц Балкана – усташка империја окрутности“  израелског историчара и истраживача Института за холокауст проф. др Гидеона Грајфа. Након помена ове књиге у августу месецу и најаве о широј презентацији, књига је представљена у Државној библиотеци Западне Аустралије најширем аудиторијуму – свим заинтересованим заједницама и грађанима Перта. Промоцији су присуствовали представници српских заједница, православних црквених општина, јеврејске заједнице – представник Јеврејског института

Геноцид над Србима у Хрватској почео „Откосом“ новембра 1991.

Др Милан Басташић, властитом судбином и бројним доказима усташког геноцида над Србима, сведочи о злочинима који никад нису кажњени „Пази и добро се чувај да не заборавиш догађаје што си их својим очима видео; нека ти не ишчезну из срца ни једног дана твога живота. Напротив, поучи о њима своју децу и децу њихове деце.“ (Пета књига Мојсијева, 4:9). Правда | 19. – 22. децембар 2009. | Аутор: Данка Којадиновић English Преживео сам Јасеновац 1941. и „Откос“ на Билогори 1991. Пуковник у пензији, хуманиста по опредељењу, доктор Милан Басташић, епидемиолог, доктор медицинских наука, један је од, сада већ малог броја, преживеле деце логораша Другог светског рата. До почетка последњег рата

САЊА ДРАГИЋЕВИЋ БАБИЋ: Знате ли ви гдје су Пребиловци

Не делим невине жртве по националности, али имам право да ове отргнем од заборава. Чувам од корова. Да не зарасте. Знате ли ви где су Пребиловци? Тачније, знате ли судбину породица, које је њихова националност, избрисала са кућних адреса? Затворила им капије. Зарасла путеве до сведочанства, да су икада постојали. Данас, док стојим у том селу, и гледам куће са крововима и без њих, све спаљене у рату, неке обновљење после њега, питам вас знате ли где су? Шести август, доделио је том селу у Херцеговини, судбину, какву је доживело, у Другом светском рату, још једино село Лидице у Чешкој. На тај датум, потпуно су уништене 52 фамилије. Угашено је

Дејан Микавица: Беспризорно историописање неодговорних појединаца у кругу око Музеја жртава геноцида у Београду

Геноцидна политика хрватске државе и погром Срба у Ендехазији добија у последње време најгору могућу интерпретацију у квази научном, злонамерном и беспризорном историописању несавесних и крајње неодговорних појединаца у кругу око Музеја геноцида у Београду, у сред Србије! Форензичка истраживања српских жртава извршена после Другог светског рата и резултати до којих су дошли истраживачи окупљени у комисији око Србољуба Живановића преко Терзићевих резултата саопштених у Војној енциклопедији, пребројаних хумки и сабраних жртава хрватских зличина до најновијих научно образложених доказа изложених у делу Гидеона Грајфа нису били сметња Душану Никодијевићу да стане својом књигом (Јасеновац – између броја и жртви, Музеј жртава геноцида, Београд 2019) у одбрану хрватске историографије која упорно

Због негирања злочина у Јасеновцу хрватски свештеник напушта жупу у Немачкој

Према писању Јутарњег листа, да би се избегао јавни скандал, Пуљић ће жупу у Немачкој напустити „својевољно”. Свештеник хрватске католичке мисије у немачком граду Готингену Винко Пуљић, који је путем Фејсбука позивао на донације Друштву за истраживање троструког логора Јасеновац, а чији оснивачи негирају усташке злочине за време НДХ, мораће да напусти своју жупу. Католичка црква у Немачкој је изражено антифашистичка и због тога ће Пуљић почетком 2021. напустити своју жупу, пишу хрватски медији. Према писању Јутарњег листа, да би се избегао јавни скандал, Пуљић ће жупу у Немачкој напустити „својевољно”. Одлука је донета прошле седмице на састанку Пуљића и бискупских власти, а о томе постоји и писани доказ. Иначе,

Упокојила се Милица Маљковић, једна од преживелих из јаме Равни Долац

Користимо прилику да обавестимо све чланове и пријатеље Удружења Огњена Марија Ливањска да се упокојила у Господу Милица Маљковић. Сахрана ће се обавити на православном гробљу у Сурчину, у среду 21. октобра у 14 часова. Милица Маљковић, рођена Бошковић, била је родом је из Доњих Рујана код Ливна. Њено мирно детињство прекинула је, као и код многих других, бруталност Другог светског рата. На Огњену Марију, 30. јула 1941. године, усташе из Рујана и околине одвели су Милицу, њену мајку, сестру – укупно 218 српских жена, деце и стараца из овог села и живе их бацили у јаму Равни Долац на Динари. Милица је била међу 14-оро оних који су Божијом

Прота Милош Весин

Прича о праштању Србина коме је усташа побио читаву породицу

Прича о Милану Смољановићу је сигурно нешто што вас неће оставити равнодушним. Ова је једна од најјачих прича о праштању, а говори о Србину коме је усташа побио читаву породицу. Да је више оваквих људи и са једне и са друге стране, не би смо се између себе овако бесмислено мрзели. Причу говори прота Милош Весин. Иначе, приликом снимања филма „Иродови синови“ забележено је обиље материјала којег је, због временске ограничености, било немогуће уврстити у овај документарно-аналитички пројекат. Зато су већину саговорника додатно представљана  појединачним видео записима. Наш блаженопочивши патријарх Павле једном приликом је рекао да је само један грам праксе тежи од тона теорије. И управо ти тако малобројни

Никола Жутић: Кроатизација Бачке и Срема

Великохрватски фалсификати, који су од митологије постали наметнути стереотип истине, најлакше се могу побити демографском статистиком. Трагом агенцијске вијести „Танјуга“ од 15. октобра 2020, у чланку „Хрватски министар два дана у Србији, креће од Суботице“, сазнајемо да ће министар вањских и европских послова Гордан Грлић Радман „назочити“ двама догађајима од повијесног значаја за Хрвате у Војводини: свечаном откривању споменика бискупу Ивану Антуновићу, када ће бити додијељене и захвалнице заслужнима за постављање споменика. Споменик је изливен у бронзи, у природној величини, а аутор је академски кипар из Загреба Бернард Пешорда. У овој агенцијској вијести даље се наводи да ће 16. октобра родна кућа бана Јосипа Јелачића бити свечано предата на коришћење

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.