arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Ђурђица Драгаш: Kако нам је корона „вратила“ славу

Родила сам се и одрасла у крају у којем се није ишло у цркву, нису се славили верски празници, а деца нису крштавана. Додуше, то је важило готово искључиво за нас, Србе. Било је једноставно такво време и такве околности. Ипак, два датума су се у мојој породици увек обележавала. Покров – сеоска слава у селу у којем је рођена моја мама и Свети Јован – крсна слава њених родитеља. Признајем да нисам баш много знала о томе шта тачно славимо, али та два дана имала су посебно место у нашим животима. Покров сам „везивала“ за неку врсту вашара. Много скромнијег него овде, у Србији, али ипак довољно занимљивог сваком

Владимир Умељић

Владимир Умељић: КАКО ПОМОЋИ ЗАБЛУДЕЛИМ СРПСКИМ ПОРИЦАТЕЉИМА СРБОЦИДА ХРВАТСКЕ ДРЖАВЕ 1941-1945?

Хришћански је помоћи залуталима да се ослободе својих заблуда, да пронађу и усвоје истину. Исто тако, не узвраћати увредама на увреде, дисквалификацијама на дисквалификације,  клеветама на клевете, отровом на отров.  Једини прави противотров је понудити им знање и, истовремено, упутити их на морал и етику, на искреност, поштење и – пристојност. Јер са жаљењем се мора констатовати, да им све те вредности, неке у већој а неке у мањој мери, недостају. Основна област, којом се (у оквиру историографије) бавим деценијама, је Србоцид хрватске државе 1941-1945, закључно са његовом основном парадигмом, логором смрти Јасеновац. Истовремено, често тематизујем континуитет историје тј. третирања Срба од стране Запада и анализирам паралеле између догађања у

Академик Василије Крестић iизјава новинарима у Академији наука и умјетности Републике Српске /АНУРС/, гдје је представљена његова студија чији је издавач Удружење за одбрану ћирилице "Добрица Ерић" из Београда.

Василије Ђ. Крестић: ШТА СЕ ТО ДЕШАВА У СРБИЈИ КАД ЈЕ РЕЧ О ГЕНОЦИДУ НАД СРБИМА У НДХ?

Већ дуже време, нарочито у двема последњим годинама, једна група српских историчарa залаже се за ревизију прошлости, посебно за ревизију почињеног геноцида над Србима у Независној Држави Хрватској. Ова група историчара настоји драстично да смањи број српских жртава у читавој НДХ и у Јасеновцу. Она пориче досадашње процене да је у НДХ убијено око 700.000 људи и тврди да је убијено „свега” стотинак хиљада. Такве процене изричу се без доказа, игнорисањем многих прворазредних изворних података о броју жртава, као што су они хрватске комисије из 1945, или оних извора нацистичких генерала и високих политичких часника послатих Хитлеру 1942. и 1943. године. Занемарујући постојеће доказе, историчари ревизионисти се у својим проценама

Оспоравање страшних злочина у Јасеновцу слави се, а не кажњава

У Хрватској се објављује све више књига које негирају усташка недела и врше срамотну ревизију историје, а тамошња власт то прећутно одобрава. Јасеновац није био логор смрти, већ радни логор. Срби су починили геноцид над Хрватима, а онда своје жртве оптужили за злочин над њима. У Јасеновцу нису убијана деца. Тамо нико није доведен зато што је био Србин, Јеврејин или Ром. У Јасеновцу се умирало од болести, понајвише од тифуса који су доносили партизани. Овакви садржаји, који негирају нацистичке злочине и Холокауст, у уређеним демократским државама третирају се као кривично дело, у Хрватској, где се свакодневно објављује књиге са оваквим тврдњама – није одговарао нико. Напротив, хрватско издаваштво непрестано

ПРЕЖИВЕО УСТАШКУ КАМУ И БОЈ ЗА СРПСКУ: Исповест Лазара Косановића, пуковника ЈНА, председника Удружења ратних добровољаца 1912-1918.

Култура сећања на славне претке и страшну судбину нашег народа у свим бившим државама најмање је што нове генерације Срба треба да баштине. Ако се забораве Први и Други светски рат и ако пристанемо на историју 90-их коју нам пишу непријатељи, ускоро нас неће бити. Пише: Драган Вујичић Овако ратовања у „свом веку“ описује Лазар Косановић (84), потомак лозе Николе Тесле, која води порекло од најмлађе Николине сестре Марице. Лазар је од 2017. председник Удружења ратних добровољаца 1912-1918, њихових потомака и поштовалаца. Пуковник је ЈНА у пензији, добровољац у ВРС од 1993. и оснивач Центра војних школа у Бањалуци. – Теслиних рођака у Другом светском рату убијено је 91, а

episkop-porfirije.jpg

Патријарх Порфирије: Историјском истином о НДХ разобличити ревизионизам

Ревизионизам на Балкану, али и широм Европе, има једноставан циљ – аболирање нацистичких и фашистичких злочинаца, рекао патријарх. Његова светост патријарх српски Порфирије изјавио је да ће Српска православна црква наставити да подстиче и афирмише историчаре и друге научнике да раде на утврђивању историјске истине о томе шта се дешавало у Независној Држави Хрватској, а што је потребно ради разобличавања ревизионизма. То је потребно ради разобличавања ревизионизма који и овдје на Балкану, али и широм Европе, има једноставан циљ – аболирање нацистичких и фашистичких злочинаца, а тада не би требало искључити могућност да се поново покрене та спирала зла – рекао је патријарх Порфирије за часопис Министарства спољних послова Русије

Парастос

Обиљежено 80 година од усташког злочина у Драксенићу

У Драксенићу код Козарске Дубице јуче је обиљежено 80 година од страшног страдања невиног становништва, гдје су на Мали Божић 1942. године у цркви усташе убиле 208 Срба. Од 13. до 15. јануара на звјерски начин масакрирано је укупно 360 Срба – људи, жена и дјеце. Сјећање на страдале уприличено је у цркви Светог апостола Марка, поред које се виде остаци темеља храма у којој је почињен злочина. Суграђанин Живко Губић и данас се јасно сјећа прича и детаља злочина који је преживјела његова бака Мара Благојевић, а видјела је каже страшна звјерства. – Моја бака и Анка Павковић са кћерком Радојком једина су преживјеле тај стравични догађај. Видјела је

„Смиљина резолуција“ громобран пред новом „Олујом“

РЕЗОЛУЦИЈА О УСТАШКОМ ГЕНОЦИДУ И ДАЉЕ ЈЕ У СКУПШТИНСКОЈ ПРОЦЕДУРИ Пише: Невенка Стојчевић Ни после трећег покушаја у парламенту који се зове српским, у дневни ред скупштинског заседања није могао да уђе Предлог Резолуције о усташком геноциду НДХ над Србима, Јеврејима и Ромима од 1941. до 1945. зато што за њега није гласало довољно посланика. Србима се, очигледно, историја понавља јер ништа од ње нису научили. У историјском незнању, по свему судећи, предњаче такозвани народни посланици актуелног сазива Народне скупштине Републике Србије, и многи пре њих који образ и част уместо савести заложише партијској дисциплини зарад позамашних плата и привилегија, па заборавом „оверавају“ страдање свога рода и остављају отвореном могућност

Ето Боже преко воде…

(или- Божић дође, а ми о’ђе…) Тешко jе данас дочарати осjећаj радости, весеља, узвишеног полета и љепоте прослављања Божића у Пребиловцима приjе и послиjе Другог свjетског рата. Mного тога се промjенило, усљед рата и других догађања коjи су нас отргли од села. Промjене, можда за ову причу и битниjе наступиле су раниjе, када се мало ко надао посљедњем рату и егзодусу. Оне су биле у начину живота коjи jе постаjао лакши и удобниjи, али са другим обавезама, коjе су допринjеле губитку многих дотадашњих вриjедности. Што jе било више плата, пензиjа, диплома, телевизора, машина, возила, зараде на пиjаци- било jе и мање времена за себе и друге, за рођаке и комшиjе, село

НАКОН ВИШЕ ОД 30 ГОДИНА ЗАЖИВJЕЛА ТЕСЛИНА ЦРКВА: Огромна част и одговорност за оца Драгана који служи у родном мjесту научника

Црквена звона у Храму Светих апостола Петра и Павла у Смиљану оглашавају се и током ових божићних дана, славећи рођење Христово. Тако је већ шест година, од када је за парохијског свештеника постављен отац Драган Михајловић, који је око цркве сабрао оно мало преосталих православаца овог краја. На Божић се у Смиљану присећају Николе Тесле, који је у овом селу рођен, а умро је 7. јануара 1943. Данас у Смиљану словом и бројем живи двоје времешних Срба, у оближњем Госпићу има осам православних кућа иако су некада Срби чинили половину становништва тог краја. ПОМЕШАНА ОСЕЋАЊА Како је за Српски телеграф испричао отац Драган, он је први православни свештеник који је

„МНОГО ВАС ЈЕ ОСТАЛО!“: Отварање споменика у Јасеновцу и чувено обраћање Србима од Титове десне руке

Рано ујутру сви смо се окупили у сали Културног дома у Јасеновцу, сећа се Раја Недељковић, тада први човек СУБНОР Србије. Уочи почетка свечаности приметили смо да нема ни Владимира Бакарића, ни Стеве Крајачића. Иван Стево Крајичић је иначе био комуниста и члан АВНОЈ-А, својевремено председник Сабора Народне Републике Хрватске и Титова десна рука. Иначе је проглашен за почасног грађанина Загреба и одликован је од Тита народним херојем. Свечаност је каснила пола сата јер је председник Новске отишао на аутопут да сачека Стеву Крајачића, рекли су нам да званичници не могу да се пробију до Јасеновца. Када смо питали народ који је пролазио где је закрчен пут. Они нас зачуђено

Епископ бачки Иринеј: Лицитирање бројем јасеновачких жртава – наставак послератне апологије усташтва

Да ли Јевреји могу да наведу имена свих шест милиона жртава? Наравно да не могу! Да ли то значи да је и цифра од шест милиона „напухана”? Наравно да не значи! У Божићном интервјуу Епископа бачког др Иринеја за магазин „Печат”, тема је била и лицитирање бројем јасеновачких жртава. Како објаснити то да број јасеновачких жртава, односно број Срба, као и других народа страдалих у логору Јасеновац, не само да до данас није тачно утврђен већ да се у нашем времену догађа снажно и продубљено „лицитирање” бројевима, уз несумњиву колико и нечовечну манипулацију овим трагичним чињеницама? Какав ум управља тиме, и који су циљеви иза антицивилизацијске, а могло би се

Ђурђица Драгаш: Београд сузама не верује

Мрак је прекрио окићене београдске булеваре. Мрак, тежак, тужан, мемљив… Крај децембра! Београд трепти, гуши се у бескрајним колонама аутомобила и нервози скривеној испод празничних осмеха. Кафане су препуне, једе се, пије, пева… као да сутра не постоји! Београд… пун живота, а опет тако суров и хладан. У том сјајном, бљештавом, празничном Београду једна жена је узалуд, вероватно и последњи пут, тражила правду, саосећање, сузу и братски загрљај. Онај загрљај  којем се предајете, у чију снагу безрезервно верујете. Ону сузу која боли, али лечи и прочишћава. Оно саосећање које храбри. Ону правду која даје снагу. Није их добила! Београд сузама не верује!!! Није ни српски парламент „поверовао“ Смиљи Тишми! Нису

Ђурђица Драгаш: Како су расељени Личани оживели своје локално гробље

Пре неколико месеци одлучила сам да направим Фејсбук групу која би окупила моје земљаке, Личане, Дивосељане расуте по свету. Првобитно ми је жеља била да их подстакнем да се укључе у акцију чишћења гробља у родним селу мојих Драгаша, Дивоселу. Да, то је оно гробље о којем сам писала летос, а које су полако, али сигурно гутали шума и заборав. И успели смо у ономе што је изгледало као немогућа мисија. Очистили смо га! Гробови наших предака угледали су светлост дана и сада можемо, као сав нормалан свет, да их посетимо и запалимо свећу за њихове душе. Иако често и сама критикујем друштво у којем реалност обликују интернет и друштвене

Смиља Тишма: Немојмо по други пут да убијамо жртве одбијањем Резолуције о осуди геноцида у НДХ

Као дете сам била логораш само зато што сам Српкиња, и ја и цела моја фамилија. Од 1941. до 1945. страдало је око милион људи, жена и деце само зато што су били Срби, то је геноцид. Излагање народног посланика Смиље Тишме (92) на седници Скупштине Србије 23. 12. 2021. Ја сам Смиља Тишма, преживело дете логораш Јасеновца, оснивач удружења логораша Јасеновца, најстарији посланик овог сазива Народне скупштине Републике Србије. Молим председавајућег за допуну дневног реда тачком коју смо сачекали и чекали 80 година, а то је: Предлог резолуције о усташком геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима у Другом светском рату од 1941. до 1945. Имам морално право да кажем да

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.