Можда су усташе ’41. биле заведене ко зна чим, па побише људе, жене и децу на правди Бога. Али, шта „заведе“ ове Бобеткове „хероје“ па минираше 1992. године мртве људе? Пребиловци. Усташе побише Србе 1941. На стотине. Не било како. Бацили их у јаму. Ко је погинуо одмах, ни по јада. Добро је прошао. Ко је преживео пад, доживео је прави пакао на земљи. Или боље рећи – испод земље. Умирао полако, данима, од глади, жеђи и болова, окружен лешевима који се распадају и смрде. Међу умирућима, највише је било деце. Јама у Пребиловцима није била једина. Много их је било. На десетине. У свакој од њих на стотине људи.

Светска премијера документарног филма “ПРЕБИЛОВЦИ – тамо и камен има ожиљак” (Србија / 2022. / 82’), ауторке Сање Драгићевић Бабић, биће одржана на 69. Мартовском фестивалу 30. марта од 19 часова у Великој сали Дома омладине Београда. Овај документарац настао је у продукцији Радио-телевизије Србије, сниматељи су Драгослав Бојковић и Никола Ђуровић, а продуцент Милица Дабић. Знате ли за село у Херцеговини, где свака кућа, сваки камен и сваки човек имају ожиљак? За село у којем је два пута заустављан живот, а оно изнова оживљавало? Где су једном убијени, опет убијани? Где, упркос свему, живот и даље говори? Знате ли како је у том селу дошло до преображаја од мржње