arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

ЈЕЗИВ ЗЛОЧИН УСТАША АВГУСТА 1944: Трудну Ану и њено четворо деце бацили у Саву

Неким причама залеђеним у времену, време не може ништа. Неке ране залеђене у незамисливом страдању, крваре и данас. Пише: Ј. ИЛИЋ Над многима се од тих рана још ћути, многе се отварају као дуг према жртвама. Таква је и ова из ратне 1944. године о жени по имену Ана Вила. Имала је 29 година када је, једног касног августовског дана у Независној држави Хрватској, са петоро своје деце, једним нерођеним, скончала у Сави. Над том водом знамења нема, али зато има живих који не ћуте, сећају се и бележе да се не заборави. Страхоте страдања становништва села Стрмен, Црквени Бок и Ивањски Бок описане су у књигама, а једна од

Јован Мирић: О спаљивању живих српских жртава у НДХ

Снаха Томе Кунића родила је двојке један сат пре него што су и живи и мртви Кунићи изгорели у кући. То двоје деце, Стана и Тома, живели само један сат, добили су имена 1964. године, приликом пописа жртава Југославије Усташки злочин у Глини (Извор: Музеј жртава геноцида) У књизи Јасеновац. Аушвиц Балкана израелски историчар Гидеон Грајф побројао је 57 различитих начина мучења и убијања јасеновачких логораша. Само их је побројао и класификовао у категорије, ни за један није навео пример или неки детаљнији опис. Ти начини заиста много говоре о природи геноцидне политике која је спровођена, али су још речитији примери за сваки од тих 57 начина. Поред масовног спаљивања жртава

А Дрина пуна лешева, међу њима само видиш – заплове девојачке косе: Годишњица злочина у Старом Броду

У кишним мартовским ноћима, око Младенаца, кад брда над Старим Бродом испод Вишеграда притисне помрчина, тешка и болна, доле над Дрином проломи се врисак, онда га стигне други, па за њим још један, крик скамењене мајке, врисак окамењеног оца који окамењеним рукама покушава да заштити своју окамењену децу. Поцепа небеса тај врисак, стане река, стегне се срце, сабије се помрчина у кањон и врисак постане вапај. За истином, за правдом, за незаборавом. Овде је легенда истина На Старом Броду испод Вишеграда из Дрине вире окамењене руке окамењене деце. Овде је легенда истина. Кад су их пред реком сустигли Францетићеве усташе, 326 девојака ухватиле су се за руке, и на Младенце, 1942.

Злочин у Старом Броду – Покољ 6000 Срба на Дрини 1942.

Злочин над 6.000 Срба у Милошевићима и Старом Броду на Дрини у пролеће 1942. године, децениjама jе вешто прикриван „у интересу братства и jединства“. Други светски рат обележили су стравични злочини, за коjе се сматрало да су углавном обелодањени и истражени. Но, било jе злочина коjи су се из различитих разлога, укључуjући и „очување братства и jединства”, минимизирани и напросто скривани од шире jавности. Драстичан случаj „заборава и скривања” су масовни злочини над 6.000 недужних српских цивила, пре свега жена и деце, коjе су  починиле усташе, у чиjим редовима jе био знатан броj муслимана, с пролећа 1942. године у кањону реке Дрине, у селима Милошевићи и Стари Брод, подручjу коjе

ВЕЛИЧАЊЕ ЗЛОЧИНЦА У СРЦУ ЕУ: Хрватска посланица поносна „потврдом светости“ Степинца

Скандалозна конференција о лику и делу кардинала Алојзија Степинца, у режији европосланице Жељане Зовко одржана је данас у Европском парламенту. Упркос протесном писму коју је дипломатска мисија Србије при ЕУ упутула организаторима, скуп није отказан. Хрватска посланица похвалила се да је догађај успешно завршен и истакла да јој је „част што је њиме успела да допринесе расветљавању истине која потврђује светост блаженог Степинца“. У протесном писму наше дипломатске мисије изражено је дубоко жаљење због „посебног истицања лика и дела Степинца у просторијама ЕП, имајући у виду да је реч о историјској фигури која у „Србији отвара болна поглавља из прошлости“. Иако до његове канонизације није дошло, а ова тема је на неко

Часне сестре су ињекцијама убијале децу

Само захваљујући сплету срећних околности осмогодишњи Славко и једанаестогодишња Бранка Лакобрија, рођени брат и сестра, нису доживели кобну судбину као заточеници усташких логора Јадовно и Стара Градишка. Радмила Ристић (Фото Д. Буквић) О патњама козарачке деце испричаћу вам кроз исповест мојих брата и сестре од стрица, Славка и Бранке Лакобрије, који су 1941. из села Милошево Брдо код Градишке у данашњој БиХ одведени у логорe Јадовно и Стара Градишка. Овим речима, Београђанка Радмила Ристић (88), рођена Лакобрија, почиње разговор за „Политику”, с намером да допринесе бројним сведочанствима о усташким злочинима у Другом светском рату. Уочи тог оружаног сукоба, она је као осмогодишња девојчица живела у Београду, с породицом. Њен отац

Годишњица: Катиновац код Топуског 10. априла 1942.

Село Катиновац, код Топуског. 21. марта и 10. априла 1942. усташе, у злочину Покоља  побиле 375 Срба, а у кући Петра Жигића, Илије Обрадовића, Мане Орлића и Стојана Орешчанина побили и спалили 111 мушкараца, жена и дјеце. Прије злочина мајке и њихове кћери мучене и силоване. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005. Стоп забораву жртава! Ово је једини чланак, од неколико реченица, који се нашао на интернету о том злочину, што довољно говори о нашем националном забораву оних које не смијемо заборавити. Из књиге „Геноцид на Кордуну“, аутора Петра Зинаића доносимо дјелимични списак жртава: Toг тужног 10. априла 1942,

Протесно писмо Института за истраживање Јасеновца (JRI) из Њујорка

Реаговање Бари Литучиja, ( Barry Lituchy ) извршног директора Jasenovac Research Institute (Институт за истраживање Јасеновца) из Њујорка. Писмо упућено Предсједници Европског Парламента под насловом: „Поштована госпођо председнице Метсола – Откажите и поништите Степинчеву конференцију у вашем парламенту“. Поштованој Роберти Метсола Председници Европског парламента                                  17. марта 2023. Поштована госпођо председнице, Наша организација је током претходних 25 година посвећена очувању сећања на Холокауст у Југославији, упознавању света са злочинима који су ту извршили фашистички режими током Другог светског рата  и тражењу правде за жртве. Наш слоган „Нек се истина сазна“ је само први корак ка достизању правде. Пишемо Вам јер смо запрепашћени и дубоко растужени вешћу да је Европски парламент дозволио

Изношење мртве дјеце из вагона допремљених из комплекса Јасеновачких логора у Загреб

Жељезничка постаја у Загребу, љето 1942. Добровољне сестре Црвеног крижа износе мртву дјецу из вагона допремљених из комплекса Јасеновачких логора након Козарачке офанзиве. До сада необјављена фотографија. Удружење Јастребарско 1942. Извор: Бојан Милијашевић – Фесјбук страница Везани прилози:

Саопштење поводом најављене конференције о Алојзију Степинцу у Европском парламенту

Припадници Удружења Херцеговаца „Јован Дучић“ у Бијељини, као потомци преживјелих Геноцида који је спровођен у НДХ, сматрају да имају и људску и сваку другу обавезу да реагују на овакве провокације. У Јеванђељу по Матеји Исус Христос је рекао: „Ето, ја вас шаљем као овце међу вукове. Будите, дакле, мудри као змије и безазлени као голубови!“ Ова порука нам много тога говори – колико кроз историју, толико, а можда још и више, данас. Нисмо случајно почели наше саопштење овим цитатом из Библије, јер је данас тешко препознати ко је прави вук, а ко вук маскиран у овцу. Повод за ово оглашавање је најављена конференција о хрватском кардиналу Алојзију Степинцу која ће

Кирин. Света Недеља

Измјештена прича. Тешки људски мјехур се ваљао по прашини, колским путем, на Велики петак, ка цркви као ка избављењу, гдје ће нестати његова тјелесност, његов сувишак пун течности која му отежава кретање, која му спутава слободу. Из једне од кућа извели су оца и мајку, двојицу дјечака од четрнаест и шест година и двије дјевојчице, једну од дванаест, и млађу, која је прије неки дан напунила два љета… Пише: Ђорђе Брујић Дан је био тих, као и сви дани када спарина додија. Глувоћу је реметио благ и једноличан шум воде која се преко уставе пресипала на воденични точак и даље низ ливаде нестајала иза првих шумарака. Кроз багрење, куда је

ВЕЛИЧАЈУ СТЕПИНЦА У СРЦУ ЕУ: Скандалозна конференција у Европском парламенту о злочиначком хрватском кардиналу

Кардинал из епохе злогласне НДХ Алојзије Степинац поново ће у Европском парламенту бити приказан као светац, на конференцији коју организује хрватска посланица Жељана Зовко из редова ХДЗ. Г. ЧВОРОВИЋ – М. СТАНОЈКОВИЋ Иако до његове канонизације није дошло, а ова тема је на неко време „скинута“ са дневног реда Ватикана, 21. марта о контроверзном надбискупу, који је заслужан за присилно превођење у католичку веру и игнорисање масовних убистава Срба у логорима, биће говора у суперлативу и то у срцу ЕУ. Организаторка је нагласила да ће окупити истакнуте говорнике који ће дати осврт на живот и оставштину „блаженог Алојзија Степинца“, укључујући монсењора Јурја Батељу који ће представити своју књигу о Степинцу,

Четници из Приједора спашавали Србе из логора „ЦИГЛАНА“

Након офанзиве на Козару (10. јун-18. јул 1942.) у усташким логорима нашло се на десетине хиљада српских цивила, највише жена и дјеце. Један од највећих логора био је у Приједору. У кругу фабрике за производњу цигле – Циглана (Прва крајишка творница цријепа и зидне цигле Приједор, подигнута 1926. године), формиран је „логор на Циглани“. Кроз тај логор прошло је око 14.500 Срба. Затвореници су мучени, убијани, и умирали од многих болести. Свако јутро „купили су оне који су умирали од глади и тифуса, стављали их на такозвани „шпрајц“ (плато са точковима) и одвозили у непознатом правцу.“ Какви су монструми стражари били у логору, свједочи један од преживјелих логораша, Дадо Стајковић:

Милка и Цвита, сестра и мајка Данице Бошковић-ЛАЛИЋ, које су као и она, преживјеле пакао јаме Равни Долац

Даница

И Даницу Бошковић, старију Цвитину ћерку, животна лађа је понијела далеко од родних Рујана, од Динаре и Ливањског поља. Обрела се у срцу Шумадије. Дична Херцеговка о чијој се љепоти и данас прича у родном крају, чије се крупне плаве очи и тешке плетенице боје зрелог жита и данас памте, свила је топли дом са Марком Лалићем на периферији Аранђеловца, у насељу Врбица, под гранама огромног вишевјеког храста.Има у томе неке фине симболике: живот је, како то само он умије и може, саставио понос-дрво и понос-човјека. Даница је слична храсту. И она је попут храста истрпјела муње и громове живота, издржала злоћу и безумље људско, отела се из чељусти смрти

Антун Милетић за “Глас Српске”: На сцени није само ревизија броја жртава већ цијеле историје

У посљедње вријеме врши се не само ревизија броја жртава, него и ревизија историје. Сад се више не зна ко је добио, а ко изгубио Други свјетски рат и то је права катастрофа. Пише: Свјетлана Ђуричић Казао је ово у интервјуу за “Глас Српске” историчар и магистар војних наука Антун Милетић из Београда те нагласио да се ревизијом баве и многе државне установе у Србији. ГЛАС: Шта стоји иза тих покушаја ревизије историје и зашто се углавном покушава умањити број српских страдалника у Другом свјетском рату, а највише у Јасеновцу? МИЛЕТИЋ: Зато што је највише Срба убијено у Јасеновцу. Срба је највише било и у партизанима, двије трећине је било

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

СУЗЕ СА НЕБА

Код сваког помињања Стоца и Видова поља, са сузама  изађу  пред очи

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.