arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Јован Мирић: Усташка тактика на локалу

Кад би повели групу Срба да их покољу и баце у јаму, усташе су држале већину на растојању од око 100 метара од јаме, а спроводили једног по једног до гротла, где би га кољач усмртио и стровалио у дубину. Мићо Момчиловић, дечак од 11 година, нађе се почетком августа 1941. године  у збегу. Протеклих неколико дана усташе су имале масовну акцију сакупљања Срба из села и заселака косињских, да би једне побијене бацили у крашке јаме, друге запалили у кући Миле Јаворине, треће побили и закопали. Неки од Срба утекоше из колоне, други из запаљене куће, Миле се затече код оваца. Од малих групица по шумама и вртачама скупи

Љиљана Раковић: Зашто страдају професори историје

„Historia magistra vitae est!“ – Порука за „оне“ из моје струке који најмрачнију трагедију и злочине злоупотребљавају да шире своје добро познате идеје. Чињенице 1. Током ратова 90-тих година 20. века, насиље, криминал, енормна количина оружја, декаденција, општи пад морала и урушавање система вредности били су присутни свуда око нас. И поред тога, и других проблема са којима је морала да се носи (оскудица због нехуманих санкција, малих плата, повећаног броја деце у одељењима – преко 40 након избегличких колона, штрајкова, протеста итд.) школа је током те страшне деценије и даље била безбедно место, а наставни кадар угледан и поштован. Иако су на улицама царевали криминалци, а ситнији међу њима

Kултуром сјећања против заборава

У БИЈЕЉИНИ ОДРЖАНА ЈАВНА ТРИБИНА УДРУЖЕЊА ХЕРЦЕГОВАЦА “ ЈОВАН ДУЧИЋ” НА ТЕМУ „СЈЕЋАЊЕМ И ПАМЋЕЊЕМ ПРОТИВ ЗАБОРАВА“ Двадесети вијек је био вијек страдања и у том вијеку настрадало је око 170 милиона људи, од чега је око десет милиона људи било жртва геноцида, изјавила је професор др Сања Савић, предавач на Правном факултету Универзитета Источно Сарајево на синоћњој трибини “ Сјећањем и памћењем против заборава”, којом су Удружење Херцеговаца “Јован Дучић” и Правни факултет Универзитета Источно Сарајево жељели да расвијетле страдање Срба током Другог свјетског рата на територији Павелићеве Независне државе Хрватске, али и страдање Срба Херцеговине и Семберије у комплексу логора и у јамама Јадовна и острва Паг. Говорећи

У Земуну одржано молитвено сабрање за Србе побијене у логору Земун 1942-1944. године

У суботу 13. маја 2023. на 81 годину од почетка страдања Срба у логору Земун, у ери Покоља, Геноцида почињеног над Србима од стране НДХ, на гробљу у Земуну код споменика над масовном гробницом, потомци и поштоваоци жртава, у организацији Удружења Јадовно 1941. из Београда, одржали су молитвени скуп. Парастос су заједно служили Протопрезвитер Лука Верић, парох цркве Свете Тројице, О. Петар Бакајлић, парох храма Св. Оца Николаја, О. Саша Пајковић и О. Игор Батес из Цркве Св. Димитрија са самог земунског гробља. Удружење Јадовно 1941. је приложило жито, вино и погачу за службу, а потом председник Удружења г. Момчило Мирић и члан УО г. Вељко Ђиновић су свечано положили

Стеван Костић

Погледајте ФИЛМ – НДХ: Страх, понор, мук

ENGLISH Како је настала Независна држава Хрватска, какав је био њен карактер и ко је одлучивао о животу и смрти? Зашто су логор Слана на Пагу прозвали „пакао у каменој пустињи“, за шта су у лето 1941. служиле бројне крашке јаме на планини Велебит, зашто на планини Козари годинама после Другог светског рата није било деце и има ли најјачег утиска из „планине мртвих у славонској равници“, како су неки звали Јасеновац? Тим питањима бави се троделни документарни филм РТС-а НДХ – Страх, НДХ – Понор и НДХ – Мук. Екипа РТС-а посетила је место некадашњег логора Јадовно на Велебиту, логора Слана на Пагу, спомен подручје Јасеновац у Хрватској и

ПОЗИВ: У Земуну организујемо молитвено сабрање за Србе побијене у логору Земун 1942-1944. године

У суботу 13. маја 2023. на 81 годину од почетка Покоља, на гробљу у Земуну код споменика над масовном гробницом, са почетком у 11.00 часова, скуп грађана Земуна, потомци и поштоваоци жртава логора Земун организују молитвени скуп и кратак историјски час посвећен Србима убијеним у логору Земун 1942-1944. У концентрационом логору Земун, смештеном од 1941-1944. године на некадашњем београдском сајмишту, тада територији Независне Државе Хрватске, од почетка маја 1942. године, у другој фази његовог рада, убијено је, према досадашњим истраживањима, више од 10.000 Срба. Од тог броја, најмање 6.500 жртава су биле већином жене и деца са Козаре, из Дубице, Међеђе и других поткозарских села. Жртве су на то место довожене

Ђурђица Драгаш: Прича о Деси из Дивосела

Дошла си ми ноћас у сну… први пут. Дошла си ми ноћас у сну…први пут… У шуштавој белој хаљиници, с дечјим рукама, с очима пуним неба. Смешиле смо се једна другој јер… ми смо иста крв! Причала си ми о том дану, о јутарњој роси и пожутелом, усталасаном класју. Мирисале смо заједно свеже скувано млеко и јеле тврди хлеб. Шапутала си ми о мајчином скуту и дедином брку, о руменом дечаку Јовану. Јуриле смо за шареним телетом, миловале звезду на коњском челу, слушале птице и шуму… Препознавале смо једна другу, без додира и погледа јер… ми смо иста крв! Причала си ми о страху, о очевој бори на челу, о

Ђурђевдански устанак

Ђурђевдански устанак је назив за оружани отпор Срба у Кијеву код Санског Моста који је избио је 6. маја 1941. године. То је био први оружани отпор властима Независне Државе Хрватске, али и уопште први оружани отпор на територији окупиране Краљевине Југославије током Другог свијетског рата. До оружаног отпора дошло када су усташе у једној од акција под изговором „одузимања оружја“ од Срба, дошле на Ђурђевдан, 6. маја 1941. године у српски дио села Кијево, у којем је неколико породица прослављало крсну славу. У кућама ових домаћина усташе су се понашале веома бахато, малтретирајући госте и понижавајући домаћине превртањем славских трпеза и ломљењем славских свијећа. Чак су и запалили кућу

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 04-05. мај 1945. Годишњица страдања Срба у логору Сисак

Сисак, Теслићева стаклана и бараке даље према риjеци Сави, мучилишта српског народа 1941. до 1945. У ноћи 17/18. априла 1945. године у логору Суњи усташе су измасакрирале 108 Срба и у логору Сисак 4/5. маjа 1945. мучиле и усмртиле 450 Срба. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005. Позивамо све оне коjи имаjу додатне информациjе, документе и сл. везано за оваj догађаj,  да нас контактираjу путем e-maila: [email protected] .

„УМАЊЕЊЕ БРОЈА ЈАСЕНОВАЧКИХ ЖРТАВА ВОДИ ПОРИЦАЊУ ЗЛОЧИНА“ Режисер Момчило Мрдаковић упозорио на прекрајање историје

Српски режисер и архитекта Момчило Мрдаковић, аутор црнохуморне комедије „Мамарош“, рекао је да припрема два нова филма која ће се бавити темом злочина над Србима и Јеврејима у Другом свјетском рату, те указује на опасност од ревизије, порицања и умањења српских жртава у усташком логору Јасеновцу. Мрдаковић, чија ужа и шира породица страдала у Јасеновцу, истиче у интервју Срни да умањење броја јасеновачких жртава води порицању тог злочина, па се појављују историчари из Хрватске који не говоре о побијеним Србима у Јасеновцу, него да су побијени „устаници комунисти“. Он је навео да ће један филм бити о његовој мајци Вукосави Мрдаковић, рођеној Глигић, која је преживјела усташки логор Стару Градишку

Ђорђе Брујић: ЈАСЕНОВАЦ У ДВИЈЕ СЛИКЕ

Покушао сам да ти затворим очи, да сањамо скупа.. Кожара Ноћ из другог просијањаДонесе зрнце свјетлоносне клице,Облаком се мјесец увио у сушу,А овдје у пепелишту истог постојањаТвоје је чело хладно, и руке, и лице,И не могу више дотаћи ти душу,Ни угријати прамен њеног нестајања. Није у овој соби једини мирис студи,Нити мравља грудва једина тишина:Босе су наше стопе и голе су нам груди,На временском трену у ком је сламнат одарСамо је привид трупла и његова бјелина;Разапете коже живот су других људи,И плави, ријечни вртлог што у даху нам је модар, Као јесење море које под длановима кријем;Покушао сам да ти затворим очи, да сањамо скупаОнај повез вјетра на коме те

О вечитој деци Јасеновца

Сви медији на српском језику у протеклих неколико дана, баш уочи дана сећања на Јасеновац (немамо празник који се овако зове, већ се ради о обележавању пробоја последњих логораша 22. априла 1945) пренели су вест која би била нека врста сатисфакције жртвама: Музеј жртава геноцида у Београду дошао је у посед спискова деце спасене у мисији Диане Будисављевић. Пише: Немања Девић Речено је да се ради о оригиналним списковима са именима 5.800 деце, углавном српских сирочића са Козаре, за који се мислило да је изгубљен, или уништен, а који прецизно говори о њиховом идентитету и судбини. Зашто су ти спискови данас важни? Смелом акцијом Диане Будисављевић око 12.000 дечака и

Противсрпски плакат о Јасеновцу

Овај плакат плаћен нашим пореским новцем је противсрпски! Видите ли овдје Србе? Дакле, у питању је геноцид над неким (неименованим) народом, у некаквом логору који су држали (неименовани) џелати. Прво, овај плакат је лош у стручном, ликовном и пропагандном смислу. Направио га је неко са никаквим смислом за промоцију и пристало. Бодљикава жица у облику хоризонтално постављене Тополе ужаса, не да се коментарисати са нивоа ликовног, чак ни у вријеме социјалистичког реализма. Са разине 21. вијека, овдје готово нико не би препознао ни Тополу. Из огромног новца слупаног у овакве промашаје, нити би неко дијете могло, нити ће у недељу нешто научити. Са нивоа популаризације, ово је потпуно дилетантски. И

У Београду одржана Међународна научна конференција о Јасеновцу

У Београду је 22.и 23. априла одржана Међународна научна конференција „Одјеци Јасеновца – Сагласни и несагласни наративи“. Била је то 21. по реду годишња конференција коју Институт за истраживање Јасеновца из Њујорка организује у знак сећања на жртве троструког геноцида почињеног над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ. Ове комеморативне конференције су двадесет  година одржаване у Њујорку, и ово је први пут да су се учесници окупили у главном граду Србије. О различитим аспектима историје страдања стотина хиљада недужних људи у НДХ и култури сећања на њих, говорили су доајени међу историчарима из Србије, академик др Василије Крестић и војни историчар магистар Антун Милетић, као и истакнути стручњаци из иностранства

НАЈАВА: У Београду Међународна научна конференција посвећена Јасеновцу

„Одјеци Јасеновца: Сагласни и сукобљени наративи„ Спонзор конференције је „Институт за истраживање Јасеновца“, невладина и непрофитна организација, основана у САД 1998. године, посвећена образовању света о фашистичко – нацистичким Геноцидима против Срба, Рома и Јевреја на Балкану. Место и време одржавања конференције: Хотел М Булевар ослобођења 56 a Београд, Србија 22. и 23. април 2023. Конференцију можете пратити у директном преносу путем ZOOM аликације: Позивни линк / Invite Link:  https://us06web.zoom.us/j/84784290702?pwd=TDlMT2J6VVc0a0hUTTcvZStrRnJwdz09Приступни код / Passcode (for smartphone participants): 074050 Програм: Субота, 22. април 2023. – Први дан Конференције 10:00  Уводне речи и обраћања учесницима Конференције 1. Поздравна реч и уводне напомене професора Барија Литучија, Извршног директора Института за истраживање Јасеновца и председника

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.