Стратишта НДХ Архиве - Страница 48 од 354 - Јадовно 1941.

Парастос и помен жртвама у Доњој Градини 23. априла (ВИДЕО)

20. април 2023.

Централна манифестација обиљежавања помена жртвама злочина-геноцида Независне Државе Хрватске у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту Доњој Градини биће одржана у недјељу, 23. априла, уз масовно учешће грађана и ученика из свих основних и средњих школа у Републици Српској и присуство највиших званичника Републике Српске и Србије. Дан раније у Дому културе у Козарској Дубици биће одржана Меморијална академија „Завјет сјећању“. Републичким одбором за обиљежавања Дана сјећања на жртве усташког злочина – геноцида НДХ у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту у Доњој Градини предсједава предсједник Републике Српске Милорад Додик, а програмом комеморације окупљање учесника 23. априла у Доњој Градини планирано је од 9.30 до 10.00 часова. Вијенци

Булштајн за РТРС: Моја одговорност – пренијети истину о страдању у Доњој Градини (ВИДЕО)

19. април 2023.

Новинар телавивског листа „Израел данас“, Ариел Булштајн објавио је текст о страдању Срба и Јевреја у злогласном концентрационом логору Јасеновац. Он је за РТРС рекао да су у том страдању највеће жртве били Срби и Јевреји. – Злочини су почели са нацистичком Њемачком, а наставили се усташким режимом у Хрватској који је, уз подршку муслимана, блиско сарађивао са нацистима. Њихове највеће жртве били су Срби и Јевреји. У Јасеновцу је убијено пола милиона Срба и десетине хиљада Јевреја, само због националне припадности. Моја је одговорност да народу Израела пренесем истину да у пољима Доње Градине леже остаци наше браће и сестара, жртава нацистичког и усташког режима – рекао је Булштајн

Нека га, нека умре од глади

17. април 2023.

Млађи усташа видjевши да оваj други има намjеру заклати моjу маjку, рекао му jе: “Пусти ту жену, куда ће ово диjете без ње”, нашто му jе он одговорио: “Нека га, нека умре од глади.” “У магловито jануарско jутро 1943. године у мом засеоку Подседло изненадиле су нас усташе. Налазио сам се у кући с маjком. Било ми jе тада 5 година. Отац Илиjа Малешевић, брат Бошко и сестра Мила налазили су се у партизанима негдjе на Кордуну. Стариjи брат Раде и сестра Станка побjегли су од куће и склонили се у сусjедне грмове. Био jе висок сниjег. Пред нашом кућом поjавила су се двоjица усташа. Ушли су бахато у кућу. Рекли

Александар Ружић: Јасеновац – препрека или истина

17. април 2023.

Милиони жртава које су донели светски и грађански ратови у двадесетом веку су допринели утемељењу националних идентитета или креирању нових на један или други начин. До креирања нових националних идентитета у двадесетом веку се долазило на неколико начина, али најдоминантнија су два: први је негација туђе нације као главна идентитеска црта што на крају производи политичку кризу на одређеном простору, други је деколонизација тј. у највећем броју случајева ослободилачки рат покореног народа против колонизатора и добијање сопствене државе. Ако причамо о двадесетом веку из перспективе српске националне свести, то време је било испуњено српским страдањем, а под страдањем у овом смислу подразумевамо и физичку екстреминацију и културолошко посрнуће. Шест ратова,

На местима велике патње и распећа приметимо, готово голим оком, како је силно васкрсење

16. април 2023.

Често се на тужном и патњама ишараном лицу у најмањем добру најлепши осмех види. Из муке и шибања изроди се искуство и чврстина, отпорност на све ударце и захвалност за сваки мали дар. Из сиромаштва, уз рад и труд, изроди се и израста богата, широка душа. У кући сиромаха некада је најбоље видљива љубав – и колико је за истинску срећу мало потребно. А на местима велике патње и распећа приметимо, готово голим оком, како је силно васкрсење. Мени је Бог дао да видим многа таква страдална места: у Херцеговини, у Лици, на Косову и Метохији… где се наш народ нашао пред истребљењем, па ипак упорно на свом камену или

Василије Крестић: Јасеновац ‒парадигма страдалништва

15. април 2023.

Бесједа академика проф. др Василија Крестића на свечаној академији одржаној у САНУ 21. априла 2021. поводом 80 година од успостављања усташких логора смрти. Поштоване госпође и господо, уважени пријатељи, Згрожен стравичним злочинима који су се дешавaли у Независној држави Хрватској над Србима, Јеврејима и Ромима, наш уважени писац и дипломата Јован Дучић је на измаку свог живота поручио Србима да су дужни на све стране, urbi et orbi, да шире вести о геноциду које су починили Хрвати. Он није без разлога тврдио да се о злочинима тих размера, који су се десили у усташкој хрватској држави, не може и несме ћутати. Сматрао је да све генерације Срба, не само

ГЕНОЦИД НАД СРБИМА: Најмлађе жртве из Врбашке код Градишке

13. април 2023.

Село Врбашка налази се у близини Градишке (Босанска Градишка). Током Другог свјетског рата на простору Градишке страдало је преко 10.000 Срба. Поред Срба страдало је и скоро сво ромско становништво овог среза. Током геноцидa на подручју Градишке ликвидирано је неколико хиљада дјеце. У овом тексту вам доносимо поименичан попис страдале српске дјеце до 15 година старости. Податке смо извукли из пописа Жртава фашистичког терора који је урадио СУБНОР. Укупно је из Врбашке страдало 517 српских цивила у геноциду Независне државе Хрватске над Србима. Од тог броја, дјеце до 15 година било је 248, дјевојчица 129, дјечака 119. ВРБАШКА Бабић М. Љубица, 1930.-1942. Стара Градишка Бабић М. Љубомир, 1933.-1942. Стара Градишка

ОПЕТ УСТАШЛУК У СПЛИТУ: Црнокошуљаши славили дан НДХ

11. април 2023.

Сплитски црнокошуљаши обележили „дан Независне државе Хрватске“, на ускрсни понедељак у друштву око 200 Сплићана. Покрај споменика погинулим припадницима ХОС-а обележили су и оснивање бојне „Рафаел витез Бобан“, уз узвикивање усташког поздрава „За дом спремни“. Поручили су да га се неће одрећи иако су најављене драконске казне од чак 4.000 евра. Пензионисани бојник Миће Ћук казао је да поздрав За дом спремни смета непријатељима Хрватске и љубитељима црвене звезде петокраке. – Када смо бранили Хрватску од српског агресора није сметао никоме, Ми ћемо бити за дом спремни увек – рекли су. ХОС-овци су прозивали све и свакога, Милорада Пуповца, НАТО, Брисел, Сороша, а говоре су припадници ХОС-а завршавали „Бог и Хрвати,

Годишњица атентата Благоја Јововића на усташког поглавника Анту Павелића

10. април 2023.

На данашњи дан, 10. априла 1957. године легендарни Четник Благоје Јововић извршио је атентат на усташког поглавника Анта Павелића. На дан прославе проглашења усташке творевине „НДХ“ у Буенос Ајресу пала је одлука да се ликвидира највећи злочинац у историји човечанства, а тај терет на себе је преузео Благоје. Од последица рањавања усташки крвник је умро две године касније у најтежим мукама. Ово јуначко дело Благоја Јововића је један од највећих подвига у нашој славној историји и светао пример за будуће генерације. Слава Српском Витезу! Из књиге: ДВА МЕТКА ЗА ПАВЕЛИЋА Догађаји из његовог угла у улици Авијадор Мермоз у насељу Ломас Де Паламор предграђу Буенос Ајреса. „Кренем за њим. Брзим

ЖИОФРЕ БИ ДА СЕ ОГРАДИ ОД СТЕПИНЦА И НДХ: Конференција нема везе са ЕУ и ЕП

8. април 2023.

Након што је преживели логораш из времена усташке НДХ Гојко Рончевић Мраовић, поводом организовања конференције о Алојзију Степинцу у Европском парламенту, упутио протест Европској унији, шеф делегације ЕУ у Београду Емануел Жиофре је одговорио да „нити ЕП, нити руководство тог тела, нису били организатори тог догађаја“. Жиофре је тим поводом нагласио да се ради о индивидуалном чину једног посланика и изнео став и позицију ЕУ да се „жртве морају поштовати и да лидери у региону треба да се суоче са прошлошћу у циљу помирења и добросуседства“, саопштено је из Института „Диана Будисављевић“ за истраживање дечјих логора смрти у Независној Држави Хрватској (НДХ), а пренео је Танјуг. Директор овог института Гојко

Миладин Вујиновић: Први хрватски масовни злочин – крвава Беловарска крајина

6. април 2023.

На очиглед југословенских власти, Хрвати су још 1938, а нарочито од 1939. разоружавали Србе, писао је Миладин Вујиновић априла 1970. у листу СНО у Аустралији „Да је небо лист књиге бијеле, Сиње море дивит од мастила,не би се наши јади описали…“Народна О хрватским злочинима писано је доста у српској слободној штампи, а и књиге су о томе издаване на српском и страним језицима. Но, нико ни до данас нигде не осуди, већ, шта више, данас су у најприснијој сарадњи: усташе, комунисти и Хрватска сељачка странка

ЈЕЗИВ ЗЛОЧИН УСТАША АВГУСТА 1944: Трудну Ану и њено четворо деце бацили у Саву

28. март 2023.

Неким причама залеђеним у времену, време не може ништа. Неке ране залеђене у незамисливом страдању, крваре и данас. Пише: Ј. ИЛИЋ Над многима се од тих рана још ћути, многе се отварају као дуг према жртвама. Таква је и ова из ратне 1944. године о жени по имену Ана Вила. Имала је 29 година када је, једног касног августовског дана у Независној држави Хрватској, са петоро своје деце, једним нерођеним, скончала у Сави. Над том водом знамења нема, али зато има живих који не ћуте, сећају се и бележе да се не заборави. Страхоте страдања становништва села Стрмен, Црквени Бок и Ивањски Бок описане су у књигама, а једна од

Јован Мирић: О спаљивању живих српских жртава у НДХ

27. март 2023.

Снаха Томе Кунића родила је двојке један сат пре него што су и живи и мртви Кунићи изгорели у кући. То двоје деце, Стана и Тома, живели само један сат, добили су имена 1964. године, приликом пописа жртава Југославије Усташки злочин у Глини (Извор: Музеј жртава геноцида) У књизи Јасеновац. Аушвиц Балкана израелски историчар Гидеон Грајф побројао је 57 различитих начина мучења и убијања јасеновачких логораша. Само их је побројао и класификовао у категорије, ни за један није навео пример или неки детаљнији опис. Ти начини заиста много говоре о природи геноцидне политике која је спровођена, али су још речитији примери за сваки од тих 57 начина. Поред масовног спаљивања жртава

А Дрина пуна лешева, међу њима само видиш – заплове девојачке косе: Годишњица злочина у Старом Броду

23. март 2023.

У кишним мартовским ноћима, око Младенаца, кад брда над Старим Бродом испод Вишеграда притисне помрчина, тешка и болна, доле над Дрином проломи се врисак, онда га стигне други, па за њим још један, крик скамењене мајке, врисак окамењеног оца који окамењеним рукама покушава да заштити своју окамењену децу. Поцепа небеса тај врисак, стане река, стегне се срце, сабије се помрчина у кањон и врисак постане вапај. За истином, за правдом, за незаборавом. Овде је легенда истина На Старом Броду испод Вишеграда из Дрине вире окамењене руке окамењене деце. Овде је легенда истина. Кад су их пред реком сустигли Францетићеве усташе, 326 девојака ухватиле су се за руке, и на Младенце, 1942.

Злочин у Старом Броду – Покољ 6000 Срба на Дрини 1942.

22. март 2023.

Злочин над 6.000 Срба у Милошевићима и Старом Броду на Дрини у пролеће 1942. године, децениjама jе вешто прикриван „у интересу братства и jединства“. Други светски рат обележили су стравични злочини, за коjе се сматрало да су углавном обелодањени и истражени. Но, било jе злочина коjи су се из различитих разлога, укључуjући и „очување братства и jединства”, минимизирани и напросто скривани од шире jавности. Драстичан случаj „заборава и скривања” су масовни злочини над 6.000 недужних српских цивила, пре свега жена и деце, коjе су починиле усташе, у чиjим редовима jе био знатан броj муслимана, с пролећа 1942. године у кањону реке Дрине, у селима Милошевићи и Стари Брод, подручjу коjе