arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
nikola_zutic.jpg

Никола Жутић: Личко крваво љето 1941.

Рад др Николе Жутићa, са Институтa за савремену историjу, из Београда, представљен на Првоj међународноj конференциjи о комплексу усташких логора Јадовно – Госпић 1941. одржаноj у Бањалуци 24 – 25. jун 2011. English Поред књига књижевника Душана Ђаковића (Јадовничка жмижда, Београд, 2011)  и публицисте Дане Ластавице о геноциду на простору Лике обjављен jе одређен броj истраживања о самом геноциду, извршиоцима, жртвама, а постоjе и броjни мемоарски искази. Нарочито су значаjне књиге историчара Ђуре Затезала о Јадовном и другим стратиштима широм НДХ.[1] О Јадовну jе писао епископ Атанасиjе Јевтић са вjерско-историjског становишта (Од Косова до Јадовна). Међутим, недостаjу радови коjи би истакли узроке геноцидних понашања већег диjела римокатоличке популациjе, обjедињене у нациjи хрватства. Због откривања

Комићи

Скривање истине не убија хероине – Милица Мика Павлица

Августа месеца, када је започела акција “Олуја” , кренуле су колоне избеглица. Бака Мику убише на њеном огњишту, баш као и њеног Васу. Пише: Српска књижевница Гордана Павловић Село Комић смештено је у дивном пределу Лике, удаљено десетак километара од Удбине, а од Госпића 43 км. Некада су ово село красиле две православне светиње: црква Пресвете Богородице, која је  уништена  током Другог светског рата и Храм Светог оца Николаја, који датира још из 1778.године, такође спаљен  у Другом светском рату, а после потпуно порушен. Комић обележава Покров Пресвете Богородице (14. октобар) као своју славу. Село је било насељено претежно српским живљем и по попису из 1991. године, имало је 153

visocica-divoselo.jpg

Др Ђуро Затезало: Покољ на Крушковачама

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање СВЈЕДОЧАНСТВА ГОРСKИ KОТАР И ЛИKА КРУШКОВАЧЕ KРУШKОВАЧЕ Геноцид над српским цивилним становништвом села Дивосела, Читлука и Орница у Лици код Госпића извршиле су усташе 5. и 6. аугуста 1941. године. Нечувени масакр над избјеглицама извела је усташка војска Независне Државе Хрватске, поглавара Анте Павелића, у ували Kрушковаче, јачине једне бојна, личког здруга, под командом Ивана Девичића Пивца. Тог љетног дана 5. аугуста у само свануће српске избјеглице из својих спаљених села кућа, нашле су се изненађене, опкољене звијерима у људској сподоби. Чула се усташка вика, урликање, вриска: „Kољите! Не пуцајте!

nikola_krajnovic.jpg

Никола – заувијек беба

Никола ниjе доживио и прославио своj други рођендан, остао jе беба, дjечак, малишан, у Божjем наручjу за цио живот. Маjка Јелена родила jе Николу негдjе око Никољдана 1939. године у породичноj кући у Читлуку, селу краj Дивосела, котар Госпић. Да ли jе име добио по оцу Николи или по Светом Николи, ниjе ми познато. Маjка му jе умрла десетак дана по породу. Имао jе двиjе стариjе сестре – Наду и Милеву. Након смрти Николине маjке његов отац се оженио – Смиљом. Никола jе као наjмлађе диjете и први рођени мушкарчић након двоjе женске дjеце био мезимац.   Идиличан сеоски живот породице Краjновић и дjетињство малог Николе брутално jе прекинула усташка

Sveti_novomucenici_Prebilovacki.jpg

Тропар и кондак Светим новомученицима пребиловачким

Тропари имаjу своj различити напjев у сваком од гласова. По свом садржаjу тропари могу добити и неке карактеристичне додатке: Васкршњи, Крстовдански, Богородични, Тропар мученика, Троjични… Свети новомученици пребиловачки Тропар jе кратка пjесма – строфа од неколико редова и има велику улогу у црквеном пjесништву jер, из тропара jе састављена наjважниjа врста црквеног пjесништва – канон. Ни друге врсте црквених пjесама нису ништа друго, него тропари са разним особинама и разним именима. Грчка риjеч тропарион има своj кориjен у риjечи тропеа – “трофеj“, “знак побjеде“, а у том случаjу његов смисао jе да прослави побjеду хришћанског мучеништва над незнабоштвом или побjеду Спаситеља над смрћу. Сматра се да jе тропаре увео у

Литургија и парастос у Садиловцу

Дана, 29. јула текуће године Господње, у мјесту Садиловац на Кордуну, у цркви Рођења Пресвете Богородице, на 81 годишњицу страдања, служена је света Литургија и помен за невино пострадале српске жртве усташког терора који се догодио 31. јула 1942. године  у Садиловцу. Том приликом усташе су убиле и спалиле у цркви у Садиловцу 463 српска сељака из Садиловца, Бугара, Черкезовца, Рујнице, Нове Kршље, Липоваче, Боговоље, Кордунског Љесковца, Смољанца и Ваганца. Међу покланим у цркви било је 149. деце млађе од 13 година. Литургијом је началствовао презвитер Саша Кремић, парох плашчански а саслуживали су парох коренички протонамјесник Никола Малобабић . Село Садиловац налази се на ријеци Корани, на Кордуну, на самоj

Свједочење Дивосељанки које су се успјеле живе извући из Јарчје јаме

Пробиjаjући се из обруча у Крушковачама, дио народа се нашао у околним шумама и шипражjу, а наjвећи се упутио падинама Велебита и Височице у намjери да се пробиjе до Почитељске Дулибе. Приликом прочешљавања шуме, усташама jе пало у руке 48 мушкараца, жена и дjеце, коjе су одвели на Аланак, диjелом побили, поклали и полуживе и живе бацили у Јарчjу jаму. ЈАРЧЈА ЈАМА jе jедна од многих крашких поjава у средњем Велебиту изнад села Аланка. Као природна риjеткост могла би бити интересантна из туристичких и спелеолошких разлога. Знаjући за њу, локлани усташе су предложили да се искористи као масовна гробница за народ побуњених села. Јама jе дубока, настала jе протицањем надземних

Бог ме је спасио да свијету причам гдје сам била и што сам видјела

Милица Матић, рођена Почуча из Дивосела записала jе потресну, истиниту причу, казивање своjе маjке Мариjе Почуча, Вуjканове коjа jе са 75 своjих комшиjа Дивосељана бачена у Јарчjу jаму на сjеверном диjелу Велебита 06.08.1941. године у вриjеме покоља српског народа у Дивоселу. Јарчjа jама jе jедна од броjних крашких поjава изнад засеока Аланак  /Аланак  – топоним Оланак/ у засеоку Велики краj – Дивосело. Јама jе доста дубока, а издубиле су jе надземне и подземне воде, коjима jе оваj краj обиловао од риjечних буjица до отапања сниjега са Велебита. Хрватске усташе /у служби политике НДХ/, знале су за ову jаму посредством Хрвата коjи су живjели на Аланку, а и сами су били

Убици своје породице осветио се после рата али правду није добио

ДУШАНОВА ТРАГЕДИЈА ЈЕ ПОЧЕЛА KАД СУ УСТАШЕ УШЛЕ У СЕЛО “Моја несрећа је почела 3. априла 1942. у Беговом Брду, тамо гдје сам, како ми је моја покојна Босиљка говорила, треснуо главом о земљу. Стасао сам у седамнаесту. Сједили смо у својој дрвенари. Сјећам се, мама је рекла: “Ђецо, данас је Велики петак. Идем замијесити погачу и уштипке!” Ми одраслији смо направили козаљке. Играмо се. Ћаћа је непрекидно творизао и лупао вратима. Тимарио је краве. Ођедном бритка пуцњава. Усташе у селу. Нешто ми, у мени рече: Сакриј се, Душане! Бацим се у живицу и гледам шта ће бити. Моји су остали у кући. Мама је окупила око себе четверо дјеце:

На огњишту Николе Тесле

Бијаше Смиљан некад јака и велика парохија. Разлог је у томе што „синови овог села не љубише своје православне вјере и цркве“, као што су дужни, него се изневјерише ђедовском аманету и учењу цркве Божије, одадоше се мјешовитијем браковима. ПИШЕ: Томо Радусин, дипломирани економиста „Некад давно, прије тог времена обавезно се ишло на сајам за Петровдан у Смиљан. Али, времена се промјенише. Крене група из Госпића за Смиљан, иако је ударила врућина. Успут стигоше их два попа у колима. Значи иду и они тамо. Некад их је долазило и по десетак. Сретоше их и затвореници, који су возили воз сијена за неког домаћина, који је то платио затвору. Пут опћинском

Помен на Гаравицама за 12.000 невино убијених Срба

У присуству потомака, на Гаравицама, код Бихаћа служен је парастос жртвама усташког терора у Другом свјетским рату. Крај ријеке Клокот у љето 1941. године усташе су убиле око 12.000 Срба и мањи број Жидова Бихаћког краја, Лике у Кордуна које су у већини случајева одводили од кућа, наводно у радне логоре, а завршавали су на стратишту на Гаравицама. Међу њима био је и велики број жена и дјеце. 1981. године на том мјесту изграђен је спомен парк чији је аутор био вајар Богдан Богдановић који је направио и споменик Камени цвијет у Јасеновцу. На мјесту масовних покоља и гробница био је постављен споменик са обиљежјем али је остећен, а потом

ЈАСЕНОВАЦ МИТ, ЗАТОЧЕНИЦИМА ПУШТАЛИ ОПЕРЕ

Срамни наводи у Хрватској – скандалозне тезе финансирало Министарство бранитеља. Јурица Керблер – Од сталног дописника Новости из Загреба Најагресивнији негатори историје, окупљени у Друштву за истраживање троструког логора Јасеновац, издали су недавно нову књигу извесног Јосипа Печарића о девет година активности, са главним циљем да се „докаже“ да је највеће стратиште из епохе НДХ – мит. Није то прво (не)дело које је објавило ово опскурно удружење. Њихове „научне“ студије у којима се тврди да је Јасеновац био радни логор у којем је владала опуштена атмосфера, а да су комунисти после рата на том месту извршили бројне злочине финансирала је и хрватска држава, упркос бројним негативним реакцијама. Друштво су у

НАЈАВА: Промоција књиге „Народна ношња Срба Ливањског поља“ у Ливну

Промоција књиге у Ливну, биће одржана у недељу 30. јула 2023. године у 12 часова у просторијама Гимназије Ливно, Краљице Катарине 16. У издању Удружења ОМЛ из штампе је изашла књига Народна ношња Срба Ливањског поља, коју је приредила Гордана Достанић као својеврсну компилацију раније објављених радова и текстова разних аутора. У књизи је обрађено формирање народне ношње, називи и опис њених појединачних делова, начин израде, сличности и разлике са ношњом суседних подручја, опис градске и сеоске ношње Срба икаваца и ијекаваца, украшавање и накит. Ауторским текстом Јасна Вујичић је представила свој лични приступ чувању традиције израде ношње. Поред богатих илустрација књига садржи и попис ливањске ношње у збиркама Етнографског музеја Београд

Владимир Бурсаћ: КОРАК КА ИСТИНИ О ГАРАВИЦАМА

Не треба дозволити  било какве даље злоупотребе са бројем жртава и идентитетом страдалих, јер их је до сада било и превише. Не дозволити употребу оваквих стратишта за дневно политичке потребе, потребе изборних кампања и даље заоштравање односа између два ентитета Босне и Херцеговине и између комшија различите националности. На традиционалном помену жртвама Покоља за време Независне Државе Хрватске на Гаравицама сам био 2016.г. Тада сам упознао чланове Завичајног удружења “УНА“ из Бањалуке, који су 2010.г у Бањалуци организовали Први округли сто “Гаравице 1941.г“, издали “Зборник саопштења, свједочења и докумената о Гаравицама“[1] на 300 страна на српском и енглеском језику, обновили и од 2010.г сваке године организовали ово тужно и свечано

Др Ђуро Затезало: Покољ у Глини на Банији

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање СВЈЕДОЧАНСТВА БАНИЈА ГЛИНА Јован Д. Обреновић, јереј, Велики Шушњар Убијање у маси без суда и пресуде        10. априла 1941. године био сам на погребу Стојана Бунчића из Шушњара. Врло ружно, блато и киша са снијегом. Тешка мука на фронтовима гонила ме је да одем у Глину (срез) да чујем за најновије вијести. У 6 сати поподне кренем из Грабовца за Глину. У возу ратно расположење иако је већ два сата прије тога извршен преврат и срамна издаја. Нитко ништа није знао осим слушача радија. У Глини се већ на станици

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.