arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Седам деценија прикривања истине о крвавом стратишту

7. септембар 2023.

Не памтим оца, немам ниjедну његову фотографиjу. Зато сам увек волела да ми они коjи су га познавали причаjу какав jе био… И да налазе детаље по коjима подсећам на њега. То ми jе помагало да у машти замишљам његов лик, дрхтавим гласом прича Мара Гркинић, родом из Доњих Гата у Цазинскоj Краjини, чиjи су отац, два стрица и деда, иначе инвалид без ноге, jула 1941. страдали од усташа на месту званом Гаравица, на путу од Бихаћа према Личком Петровом Селу. – Одвели су их на дан када jе рођена моjа сестра. Заjедно са хиљадама недужних цивила на наjсвирепиjи начин убиjени су и бачени у масовне гробнице на Гаравици. Имала

Јама Голубинка у Шурманцима

Дечји плач из бездана херцеговачких јама

5. септембар 2023.

Једно од највећих и најзначајнијих католичких светилишта у 20. веку никло је у Међугорју у близини јаме Голубинка, у коју су усташе само у једном дану у августу 1941. бациле 237 деце из Пребиловаца. На свега два километра од страшног стратишта где су свирепо убијена српска деца наводно се указала Госпа. Пише: Никола Тркља Брдо указања у протеклих 40 година посетило је више од 40 милиона католика из целог света али изгледа да нико од њих никада није чуо плач невине деце која и данас вриште из понора оближње јаме у Шурманцима Званична историја после Другог светског рата деценијама нас је учила да је устанак у Југославији почео 7. јула

ЖИВОТ ЧОВЕК НА БАЛКАНУ: СЛУЧАЈ ДР НИКОЛЕ НИКОЛИЋА

31. август 2023.

Ових дана се, по ко зна који пут, креће у акцију смањивања броја жртава у Јасеновцу. Челник Музеја жртава геноцида у Београду, Дејан Ристић, никако да пређе цифру од сто хиљада, која му је одекуд октроисана ( ваљда Срби не могу да имају „превише“ жртава, јер су они „геноцидлије из Сребренице“, како је одлучио газда звани Нови светски поредак ). Пише: ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ СМЕЈУ ЛИ СРБИ БИТИ ЖРТВЕ ГЕНОЦИДА? Ко год има мало логике, и ко, бар мало, познаје историјске чињенице, не може тек тако да се помири са таквим ревизионизмом. Довољно је, рецимо, сетити се колико је људи са Козаре одведено у смрт, па да све буде јасније. Немачка

Душан Крцуновић и Часлав Копривица: Поновним „бројањем“ до поновног погубљења

30. август 2023.

Инсистирање на акрибичности приликом утврђивања броја страдалих Срба у Јасеновцу, логору анихилације сваке акрибичности, довело је до (по)грешних бројева, супротно намјери ревносних истраживача, али сасвим у складу са намјером усташких зликоваца и савремених ревизионистчких (пост)усташких агитроповаца, свих трију вјерозакона. Тако се у “акрибичности” пописивача јасеновачке некрополе “поткрао” још један заборав. Обнављањем заборава у “акрибичним” бројевима, јасеновачке жртве двоструко су погубљене. Првим погубљењем наношена је патња жртвама, док се њиховим другим погубљењем, губљењем у умањеним бројевима, наноси патња живим ем-па(м)тиоцима Јасеновца – садашњим и свим будућим, иживљавањем над њиховим памћењем и њиховим осјећањима. Тако се тобоже научно савјесна матемaтика злочина – ни најмање случајно – преокреће у злочиначку „математику“, којом се

Душан Басташић, предсједник Удружења “Јадовно 1941.”: Потомци жртава Јасеновца не могу да ћуте

29. август 2023.

Логором Јасеновац, бројем жртава и сјећањем на овај страшни злочин, поред историчара, требало би да се баве и социолози, психолози, демографи, али и сами потомци жртава, зато што је овај концентрациони логор једна од најзначајнијих карика у српском идентитету. Разговор водио: Вељко Зељковић Каже ово у интервјуу за “Глас Српске” предсједник Удружења “Јадовно 1941.” Душан Басташић, наводећи како то потомцима жртава нико не може да забрани, ма како се он звао и у којој фотељи сједио. Како каже, интервју који је недавно дао директор Музеја жртава геноцида у Београду Дејан Ристић, у ком је истакао да дилетанти не би требало да се баве Јасеновцем, јесте иритантан и увредљив за све потомке жртава

Спот „Tеци реко“ о Jасеновцу видјело око милион и по људи (VIDEO)

29. август 2023.

Чињеница да је спот “Теци реко” о страхотама Јасеновца, у извођењу “Београдског синдиката” и Павлине Радовановић, од 1. јула када је премијерно приказан има око милион и по прегледа охрабрује да ће истина о страшним злочинима у том логору и у Независној Држави Хрватској (НДХ) бити сачувана и отета од ревизиониста, рекао је предсједник Удружења “Јадовно 1941.” Београд Момчило Мирић. Нисмо ни сањали да ће такав број досећи, а што је нама најважније њихова публика су млади. Управо они треба то да чују, да сазнају и препознају и да се са тим поистовете – рекао је Мирић, чије је Удружење помогло реализацију спота. Он је нагласио да је свака српска

Недостојна лицитација броја жртава у Јасеновцу

28. август 2023.

Последњих година у српској јавности све се чешће и систематичније умањује број српских жртава у логору Јасеновац. То се повремено претвара у праве медијске кампање. Расправе иза којих не стоје нова темељна истраживања, него игре моћи, политички интереси и људске сујете, претвориле су се у ружне свађе и недостојне лицитације. Све је део ширег тренда који прати обнову моћи и самосвести Немачке и њених савезника из два светска рата. У време обележавања стогодишњице од избијања Првог светског рата, када је било јасно да је у току ревизија владајућег наратива о том пресудном историјском догађају, на овом месту сам упозоравао да ће на ред доћи и Други светски рат. Заиста, данас

Немања Зивлак: Метастазирани аутизам елита

26. август 2023.

Као што су након Другог свјетског рата освијешћени родољуби бивали заковани на крст срама и разапети своје идеје брусили на Голом отоку и у разним казаматима „творевине над творевинама“, тако се и данас на исте или сличне обрушава погрда и хула уколико и помену једну једину ријеч – српство. Пишем ове редове са жељом да исти буду исправно и разумно схваћени и прихваћени. Својевремено је швајцарски психијатар Карл Густав Јунг оставио неколико записа о аутизму гдје је напоменуо – парафразирам – да је аутизам болест током које обољели ствара имагинарну слику свијета.Не желим да се бавим психологијом, нисам за то квалификован и мој текст је посвећен једној другој области. Желим,

Драгана Томашевић: Јасеновцем не смију да се баве дилетанти (2)

25. август 2023.

Госпођа Драгана Томашевић из Лондона, како сама за себе каже „потомак преживјелих усташког геноцида у Шарговцу, Дракулићу, Мотикама и руднику Раковцу“, односно „члан политичке партије оних чија је ћутња вјечна“, одлучила је да реагује на ревизионистичке тежње за смањењем броја српских жртава логора смрти Јасеновац. “Парадржавни наратив… веома опасне групе појединаца…. та група је на вријеме уочена, идентификована и временом потпуно маргинализована…” Горе наведени изрази неодољиво подсјећају на британске или америчке акционе игране филмове, попут Џејмс Бонда, али ове ријечи смо имали недавно прилике читати у интервјуу г. Дејана Ристића, директора Музеја Жртава Геноцида за Глас Српске, 21.08.2023. г. У овом интервјуу јавност је сазнала  да: “Активним деловањем председника Управног

Председник УГ "Јадовно 1941" Душан Ј. Басташић Фото М. Филиповић

Басташић: Ко нам и зашто препоручује оне који поричу Покољ

24. август 2023.

Како се протеклих дана у јавном простору (опет) развила полемика везана за ревизионистичке изјаве челника домаћих институција у чијој компетенцији је развијање и очување културе памћења на Покољ, злочин Геноцида почињен над Србима од стране НДХ, сматрамо актуелним и вриједним да подсјетимо на прилог објављен на нашем порталу октобра мјесеца 2020. године На званичној фејсбук страници Музеја жртава геноцида из Београда, јавности је, не први пут, препоручен интервју контроверзне хрватске историчарке Наташе Матаушић. Иста препорука је објављена и на званичној фејсбук страници Одбора за Јасеновац САС СПЦ. Ријеч је о интервјуу под насловом „Матаушић: Очекујем дезавуирање истине о Јасеновцу и Диани Будисављевић“ који је за Радио слободна Европа урадио новинар

Гидеон Грајф први пут за српске медије: Како сам дошао до броја страдалих у Јасеновцу

23. август 2023.

Истина о тачном броју убијених у Јасеновцу вероватно никада неће бити позната, али бих волео да српски историчари постигну консензус о овом питању, каже за РТ Балкан познати израелски стручњак за Холокауст. Чини ми се да постоји национална завера државе Хрватске да смањи број убијених у Јасеновцу, каже у интервјуу за РТ Балкан Гидеон Грајф, водећи израелски историчар, стручњак за Холокауст и аутор великог броја научих радова на ту тему, међу којима се налази и капитално дело „Јасеновац, Аушвиц Балкана“. У разговору за наш портал он говори о Јасеновцу, геноциду над Србима, Ромима и Јеврејима у Независној Држави Хрватској, својим искуствима у истраживању Холокауста, али и о све заступљенијем тренду

ПРОФ. ДР ГИДЕОН ГРАЈФ: Не могу да разумијем Србе који нападају сопствене интересе!

21. август 2023.

Ни Немци нису имали логор за децу какав је постојао у систему усташких логора НДХ! То је чисто зло, и много екстремније од немачког зла, каже за ПЕЧАТ проф. др Гидеон Грајф, светски признати стручњак за злочине нациста у Аушвицу и аутор капиталне трилогије чији први том носи наслов „Јасеновац – Аушвиц Балкана – усташка империја окрутности“ Проф. др Гидеон Грајф, светски признати експерт за злочине нациста у Аушвицу и аутор капиталне трилогије чији први том носи наслов „Јасеновац – Аушвиц Балкана – усташка империја окрутности“ ових је дана поново боравио у Београду. Говорио је на промоцији прве студије у светској историографији о страдању Рома проф. др Драгољуба Ацковића под називом

Ђурђица Драгаш: БРЕЗА ДИВОСЕЉАЧКА

19. август 2023.

Пружи ми руке, рођена, утеха ми буди… Грлим те брезо, мила моја.Милујем ти распуклу кору и сићано лишће. Шапни ми, рођена,ко прође пољем нашим,ко замути воду са бунара.Причај ми, сестрице,о кући нашој,о јабуци с прозора,о јутру што на хлеб мирише. Одај ми тајну коју ти пролетос донесе бура с Велебита.Станују ли душе њихове у облацима што кишу носе.Чује ли се тужбалица девојачка,носи ли је ветар к мору,крије ли је у утроби земља. Јесу ли им руке у корењу твоме,Растеш ли из снаге њихове,Јел’ ти лишће шапат дечји. Причај ми, мила моја.Саме смо под овим небом нашим,саме међ’ гробовима њиховим. Пружи ми руке, рођена,Утеха ми буди… Од истог аутора: Ђурђица Драгаш –

Ефраим Зуроф и епископ Јован Ћулибрк (Фото: Танјуг)

„ЛИЈЕВЧАНСКЕ ЗАЂЕВИЦЕ“ ПРЕКО ЈАСЕНОВАЧКИХ ВЕЛИКОМУЧЕНИКА

18. август 2023.

Владика Јован Ћулибрк има потребу да често истиче како још нико на српским универзитетима није докторирао на теми Јасеновца, а ми се питамо зашто он за све своје године проведене у Јад Вашему као упосленик, па потом сарадник и „врховни ауторитет у Срба“, није на тој теми чак ни магистрирао? ’Ајде да се више не лажемо. Српска Православна Црква је у озбиљном проблему. Данас је јасно као дан да је владика Јован недостојан места на којем се налази. То потврђује његово најновије појављивање у Јутарњем програму „Прве“ ТВ. Да кренемо редом. Владика није први који је почео да истиче десетковани број убијених у Јасеновцу, али јесте први који је то

Ђурђица Драгаш: Сетиш се и не знаш шта би са собом!

14. август 2023.

Седнеш овако испред куће у којој си такорећи одрастао, у којој су живели људи који су те волели више од живота па се сетиш…. Како ти је баба кувала гриз у свеже закуваној вареници, како си јој спавала “ у крилу“, како те је учила да плетеш и како си јој помагала да „тка“ биљце. Сетиш се и дједа, питомог и вредног човека који је својим рукама направио све ово око тебе што сада пропада и нестаје… и ону кацу у подруму што још пркоси. Дједа, којег си, мала и прехлађена, молила – ђидо, ложи ватру, гота (готова сам) па сте то препричавали годинама… Сетиш се и не знаш шта

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

КОМЕНТАР: Лозо

ИЗВЕСНИ Стјепан Лозо, „стручњак“ монтипајтоновсог профила и „историчар“, после 15 година „истраживања“,

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА