
Седам деценија прикривања истине о крвавом стратишту
Не памтим оца, немам ниjедну његову фотографиjу. Зато сам увек волела да ми они коjи су га познавали причаjу какав jе био… И да налазе детаље по коjима подсећам на њега. То ми jе помагало да у машти замишљам његов лик, дрхтавим гласом прича Мара Гркинић, родом из Доњих Гата у Цазинскоj Краjини, чиjи су отац, два стрица и деда, иначе инвалид без ноге, jула 1941. страдали од усташа на месту званом Гаравица, на путу од Бихаћа према Личком Петровом Селу. – Одвели су их на дан када jе рођена моjа сестра. Заjедно са хиљадама недужних цивила на наjсвирепиjи начин убиjени су и бачени у масовне гробнице на Гаравици. Имала













