arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ojgaravice4.jpg

ПРЕНОСИМО: ПОМЕН ЖРТВАМА УСТАШКОГ ГЕНОЦИДА НА ГАРАВИЦАМА

1. фебруар 2011.

Гаравице надомак Бихаћа су стравично мjесто усташког злочина и геноцида над Српским народом Краjине од 1941-1945. године. Према неслужбеним подацима на Гаравицама jе убиjено и заклано између 12-15000 невиних људи, приjе свега срба, рома и jевреja. О Гаравицама се политички “мудро“ ћутало читавих 50 и више година, како би се над невиним жртвама усташког злочина и геноцида експериментисало са братством и jединством. Године 1990/91., а потом и наредне од 1992.- до данас показаше да се љубав, братсво и jединство не могу градити на лажи, превари и гриjеху. Комунисти су пропустили историjску прилику коjу им jе свиjет дао да казне усташке ратне злочинце, да осуде геноцид над Српски, Јевреjским и Ромским

Зоран Чворовић: Зашто је евроатлантизму потребно да Срби забораве Други светски рат

31. јануар 2011.

1. 1. СРПСКА ИСТОРИЈСКА СВЕСТ ИЗМЕЂУ ИНТЕГРАЦИЈЕ У НОВИ СВЕТСКИ ПОРЕДАК И ИСТИНЕ О НОВОМ ПОРЕТКУ ЈУГОИСТОЧНЕ ЕВРОПЕ ИЗ 1941 Седамдесет година после почетка Другог светског рата, у коме су државе чланице Троjног пакта а посебно њихови домаћи jугословенски савезници – Хрвати, муслимани, Мађари и Албанци, убили, према наjновиjим истаживањима и 1,8 милиона Срба, из историjске свести потомака убиjених наjвећим делом jе избрисан и оваj рат и његове жртве. У уџбеницима историjе реформисаног српског образовања своjе место ниjе нашао ни jедан од наjмонструозниjих покоља Срба коjи jе краjем jула и почетком августа извршен у храму Рођења Пресвете Богородице у Глини. За четири дана у цркви у Глини усташе су побиле

DSC09526.jpg

Писмо Исака Данона-Гезе – Јасеновац 1944.

27. јануар 2011.

ПОВОДОМ МЕЂУНАРОДНОГ ДАНА СЈЕЋАЊА НА ХОЛОКАУСТ, 27. ЈАНУАР 2011. Писмо Исака Данона-Гезе – Јасеновац 1944. Много би хтио да кажем, али не знам што би ти казао. Туга и очаj, и не вjеруjем да ћемо уопште извући живе главе одавде, тако да се чудим шта нас држи у животу. Једино што знам да имам тебе и дjецу код куће. Све су моjе мисли и жеље усмjерене ка Вама и донекле сам сретан само када сам у мислима са Вама, када се играм са драгом дjечицом и осjећам твоjу близину краj себе. Сав сам изгубљен, ни сам не знам шта пишем. Знам да би требао писати о себи, али то би били

p_48-mb2.jpg

БАСТАШИЋ: ОДУЗЕЛИ СУ МИ 20 ГОДИНА ЖИВОТА

26. јануар 2011.

Осамдесетогодишњи доктор медицинских наука Милан Басташић послиjе 20 година напокон може да посjети своjе имање и кућу у Грубишном Пољу у Хрватскоj, након што га jе Жупаниjски суд у Бjеловару ослободио оптужби за наводне ратне злочине против цивилног становништва у Великоj Ператовици Милан Басташић, пуковник у пензиjи и jедини преживjели jасеновачки логораш-диjете из западне Славониjе, каже за Срну да jе правда увиjек достижна, а доказ jе и то што jе послиjе 20 година проживљавања срамних оптужби Жупаниjски суд у Бjеловару обуставио поступак против њега. „Био сам под сумњом да сам управо jа основао тзв. Билогорски одред од 3000 људи и затвор у Великоj Ператовици, у тамошњоj школи. Међутим, у то

skipovljaci-za-web.jpg

MY SKIPOVAC 1941 – 1945 – By: Petar, son of Stevan Topalović

2. новембар 2010.

Српски  SKIPOVAC – GENERAL DATA Skipovac is a village on Mount Trebava which was in 1937 divided, both in the https://jadovno.com/wp-content/uploads/2010/02/13-1.jpgistrative and territorial sense, into two villages: Gornji (upper) and Donji (lower) Skipovac. Mount Trebava in a narrow sense consists of around twenty villages – from the River Spreča and Stanić-Rijeka to the Duga Njiva above Modriča (from the northeast side) and from Kostajnica to Modriča from the western side (the Bosna River valley). Trebava is mostly populated by Orthodox Christians. Trebava, just as Mount Ozren, has been populated, throughout the long history of colonisation, by people from all ends of this part of the Balkans: Serbia, Raška, Montenegro, Herzegovina, Bosnian Krajina, and many families also from Ozren moved

КУКУЊЕВАЦ: ЗАБОРАВЉЕНО СТРАТИШТЕ ИЗ ДОБА НДХ

29. октобар 2010.

Ништа од обећане спомен-плоче Мјештани Кукуњевца успјели су осигурати прилаз спомен-подручју, а сада очекују помоћ институција око његовог поновног уврштавања у Регистар заштићених споменика и постављања нове спомен-плоче која је оштећена у посљедњем рату. Око 800 мјештана Кукуњевца страдало је у логорима НДХ. Ни 68. годишњица обиљежавања усташког терора над српским становништвом Кукуњевца у Пожешко-славонској жупанији није одржана уз обећану, нову спомен-плочу на којој би стајала имена страдалих жртава, нити је спомен-подручје највећег стратишта на подручју града Липика уврштено у регистар заштићених споменика РХ. Наиме, 11. октобра 1942. поубијани су невини Кукуњевчани, Козарчани и Словенци који су се као избјеглице затекли у Кукуњевцу. Пред Други свјетски рат село је бројало

Диана Будисављевић

Диана Будисављевић – Отргнута од заборава

13. октобар 2010.

Диана Будисављевић најзад добија место у историји. улице у неколико градова носиће име спаситељке 12.000 српске деце Најава да ће Диана Будисављевић ускоро добити улицу у Београду, али и у Бањалуци, Козарској Дубици, Загребу и Сиску, представља само почетак брисања неправде која је нанета једној од највећих српских добротворки. Херојско дело рођене Аустријанке из Инсбрука, која је за супругом, Србином Јулијем Будисављевићем пошла у Загреб између два светска рата, дуго је било на маргинама званичне историје. О њој се није много писало ни говорило, упркос чињеници да су историчари знали за жену која је, у сталној стрепњи од немилосрдних усташких власти, организовала акцију спасавања деце из логора смрти током крвавог

jasenovac_123x189.jpg

ЧЕМУ ЈОШ ЈЕДНА КЊИГА О ЈАСЕНОВЦУ? – Пише: Владимир Умељић

1. септембар 2010.

Уводна рецензиjа за књигу „Јасеновац“, аутора Србољуба Живановића Докле ће Срби да помињу Косовску битку и Ћеле-кулу, да се баве ђачким таоцима Крагуjевца и, наравно, Јасеновцем (Србоцидом)? Да ли су заиста оне, jош неизброjане стотине хиљада православних Срба и десетине хиљада Јевреjа, Синти и Рома, жртава убилачке оргиjе хрватских клеро-усташа и њихових горљивих босанско-муслиманских помагача 1941-1945 jош увек довољан разлог да се танушни пламичак jасеновачке свеће одржава и брани од зломоћних ветрова? Да ли jе можда натпис изнад улаза у некадашњи нацистички концентрациони логор смрти Дахау „Ко жели да се геноцид заборави, таj жели да се геноцид понови“ довољан разлог да се одржава и продубљуjе сећање на систем концентрационих логора

Srboljub-Zivanovic.jpg

СРБОЉУБ ЖИВАНОВИЋ – Геноцид над Србима још увек траје!

30. август 2010.

„Отворена jе сонда величине 6×2,5 м означена бушењем као гробна jама бр. 112 Б на земљишту ‘Чалинка’, земљиште Вукич (уз насип). Пет радника jе радило на ископавању. У дубини од 20 цм нађени су ситни комадићи креча, а на дубини од 46 цм било jе више већих комада креча. На дубини од 74 цм нашли смо комад стакла, а на дубини од 90 цм нашли смо jедан кључ, перле и дугмад. У североисточном делу сонде, на дубини од 92 цм нађен jе већи броj предмета коjи су припадали жртвама и коjи су били, како смо касниjе утврдили, набацани преко жртава после њиховог бацања у раку… Копаjући даље, броj нађених предмета

Slide1.jpg

VICTIMS OF 1941-1945 WAR FROM GRUBIŠNO POLJE MUNICIPALITY by Jovan Mirković

21. август 2010.

Српски The analysis has been made according to the place of birth and according to the current revision of the “Victims of 1941 – 1945 War” list from 1964. This analysis has been made by the Senior Curator of the Museum of Genocide Victims from Belgrade, Jovan Mirković, and he presented it at the promotion of the book: “Bilogora and Grubišno Polje 1941 – 1911” by Milan Bastašić. The promotion was held in Belgrade on February 10th, 2010 at the Academy for Security and Diplomacy.     Jovan Mirković: A word at the book promotion of: Bilogora and Grubišno Polje 1941 – 1991 by Milan Bastašić (Belgrade, 10th February, 2010,

Прилози – слике

29. јул 2010.

Евица Басташић (ауторова мајка) за таром Народна ношња у западној Славонији Стево Басташић, шегрт на пекарском занату у Старом Бечеју, са пријатељем Николићем (брицом) Слагање жита у гран’це „Машинање“ жита Обиљежавање годишњице пробоја логораша, Градина 26. април 2009. Преживјели свједоче, Милан Басташић на Градини 26. априла 2009.   < „Грубишнопољски лист“, бр. 88, од 30. априла 1991. године                            Садржај                               Поговор >  

Оружани прогон Срба са Билогоре

4. јун 2010.

Напад паравојних формација међународно непризнате Хрватске на Билогору почео је концентричном ватром и наступањем из правца Велике Писанице, Великог Грђевца, Грубишног Поља, Д. Рашенице и Вировитице. Најжешћи окршај одвијао се и збио на ужем подручју источне Билогоре 31. октобра 1991. године на прилазима Зрињској и Горњој Ковачици, на сјеверном врху Грубишног Поља и на прилазима Горњој Рашеници и Лончарици. Нити један обрамбени положај Срба тога дана није пао у руке нападача. У току вечери и ноћи из готово свих села кренуле су колоне трактора са приколицама, приватних камиона, комбија и особних аутомобила. Оне су се од почетка Дапчевачких Брђана слијевале у једну колону која је касније сезала од Мале Ператовице

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА