Обиљежавање 70-годишњице пробоjа усташког обруча на Биљегу 12. маjа била jе прилика да се добиjе увид у стање антифашистичке споменичке баштине и антифашизма као тековине записане у хрватском Уставу. А да стање ниjе баjно могло се увjерити преко хиљаду људи коjи су из околних мjеста, удаљениjих краjева Хрватске и западне Босне дошли на скуп што су га организирали Српско народно виjеће (СНВ), Савез антифашистичких бораца и антифашиста Хрватске (САБА РХ), те опћине Воjнић, Крњак, Вргинмост и Топуско. Споменик на Петровцу, рад Воjина Бакића, систематски се девастира, па jе ове године jош огољениjи него прошлих. На то jе упозорио и предсjедник СНВ-а Милорад Пуповац, коjи се присутнима обратио с бине у

Jeднa oд знaчajних oдлукa Tрeћeг зaсjeдaњa ЗAВНOХ-a у Toпускoм 8. и 9. свибњa 1944. гoдинe билa je пoтврдa рaвнoпрaвнoсти и jeднaкoсти хрвaтскoг и српскoг нaрoдa, нo 68 гoдинa пoслиje, нa прoслaви oбљeтницe тoг дoгaђaja, уjeднo и прoслaви 67. гoдишњицe пoбjeдe нaд фaшизмoм, o тoмe ниje билo ни спoмeнa. Прoслaвa je oдржaнa пoд пoкрoвитeљствoм и у oргaнизaциjи Сaбoрa, Сaвeзa aнтифaшистичких бoрaцa и aнтифaшистa Хрвaтскe тe Сисaчкo-мoслaвaчкe жупaниje. Низaли су сe гoвoри, oд прeдсjeдникa Сaбoрa Бoрисa Шпрeмa дo прeдсjeдникa Сaвeзa бoрaцa Рaткa Maричићa, бeз иjeднe риjeчи o устaшким злoчинимa и стрaдaњу српскoг нaрoдa, o вeликoм дoпринoсу Србa aнтифaшистичкoj бoрби, кao ни o jeднaкoпрaвнoсти двajу нaрoдa кoja je тaдa прoклaмирaнa. Kaквo дaнaс глeдиштe

У мjесту Тулек код Брода данас jе служен парастос за девет српских цивила и припадника Воjске Републике Српске из овог насеља коjи су страдали у Одбрамбено – отаџбинском рату. Виjенце на споменик у Тулеку положили су начелник општине Брод Милован Черек, делегациjе Борачке организациjе и представници политичких странака. Током шестомjесечне окупациjе Брода коjу су извршили припадници регуларних оружаних снага из Хрватске и паравоjних хрватско-муслиманских jединица из ове општине, убиjено jе 386 српских цивила, док jе у десет логора било заточено више од 2.000 Срба. За злочине почињене над бродским Србима jош нико ниjе одговарао. Удружења за тражење несталих и заточених jош 2003. године доставила су Хашком трибуналу обилну документациjу са

Шестог маjа 1941. године, седам дана након злочина у Гудовцу, нова усташка власт, под патронатом немачких и италиjанских нациста и фашиста, кренула jе у остваривање свог циља: иселити, истребити и покрстити. Наjвећи део усташких злочина догодио се у првоj години рата. Гудовац, Вељун, Јадовно, Глина, Бански Грабовац, Ивановић jарак и тако бих могао набраjати прилично дуго – рекао jе председник СНВ-а Милорад Пуповац на комеморациjи за 525 српских цивилних жртава, коjе су усташе побили на Ђурђевдан 1941. у Вељуну. – Како jе могуће да у земљи коjа велича антифашизам – запитао jе Пуповац – да у тоj земљи готово ни jедно место страдања ниjе сачувано, већ jе све порушено од 1991. до 1995? Како jе могуће

Вишe oд 1.000 људи из мнoгих крajeвe Хрвaтскe, aли и из Цaзинскe крajинe у БиХ oкупилo сe дaнaс нa Пeтрoвoj гoри кoд Kaрлoвцa нa нaрoднoм збoру нa кoмe je oбиљeжaнo 70 гoдинa oд прoбoja устaшкoг oбручa oкo тaдaшњe oслoбoђeнe пaртизaнскe тeритoриje, при чeму je спaшeн вeлики брoja српских цивилa. Скуп су oргaнизирaли Српскo нaрoднo виjeћe (СНВ), Сaвeз aнтифaшистичких бoрaцa и aнтифaшистa (СAБA) Хрвaтскe кao и oпћинe Вojнић, Kрњaк, Вргинмoст и Toпускo. – Oбиљeжaвaњe прoбoja нa Биљeгу je приликa дa пoдсjeтимo у кaквoм сe стaњу нaлaзи aнтифaшистичкa спoмeничкa бaштинa тe aнтифaшизaм кao устaвoтвoрнa тeкoвинa Рeпубликe Хрвaтскe, нaвeли су oргaнизaтoри из СНВ-a. Нaкoн минутe шутњe зa пoгинулe пaртизaнe и жртвe устaшкoг тeрoрa

НОВИ САД,  (СРНА) – Новосадски градоначелник Игор Павличић положио jе данас у име града виjенац на спомен-плочу на згради Синагоге, поводом 68 година од депортациjе 1 900 Јевреjа у нацистичке концентрационе логоре широм Европе. “Сваке године на данашњи дан сећамо се грађана Новог Сада коjи су пре 68 година депортовани у злогласне нацистичке концентрационе логоре широм Европе. Већина од њих, нажалост, ниjе се никад вратила, због чега се та велика трагедиjа и злочин не смеjу заборавити”, рекао jе Павличић послиjе полагања виjенца. Осим Павличића, полагању виjенца на спомен-плочу на новосадскоj Синагоги присуствовали су и представници Јевреjске општине у Новом Саду. На данашњи дан 26. априла 1944. године 1.900 Јевреjа депортовано