arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
vukicevic-petrinja.jpg

Против салонског, млаког и декларативног антифашизма

21. jула, одржан jе парастос и комеморациjа за 1.285 српских цивила, жртава усташког масакра у почињеног краjем jула 1941. у Банском Грабовцу. Том приликом обиљежена и годишњица оружаног устанка, односно прве борбене акциjе у Хрватскоj коjу су извели Васиљ Гаћеша и 40 – ак партизана под његовом командом, напавши усташке снага у том селу. У Банском Грабовцу збио се први масовни окршаj усташа с устаницима у Хрватскоj. На основу директива са саветовања у шуми Абез на Кордуну, 42 устаника под водством Васиља Гаћеше напали су ноћу са 23/24. jула зграде опћине и жељезничке станице, а након што су савладали посаду и одузели преко 50 пушака, повукли су се из села. Усташе су затим од 24.

parastos-petrinja.jpg

Парастос за 1.285 српских цивила

У баниjском селу Бански Грабовац близу Петриње у суботу jе одржан парастос и комеморациjа за 1.285 српских цивила, жртава усташког масакра у том селу.Злочин jе почињен краjем jула 1941, а уjедно jуче jе обележена и годишњица оружаног устанка у том делу Хрватске. Након парастоса коjи jе служио парох глински протоjереj Слободан Дракулић, положени су венци, а присутнима су се обратили представници Срба, антифашиста и локалних власти, као и изасланици државних власти. Међу присутнима jе био и амбасадор Србиjе Станимир Вукићевић коjи jе положио венац. „Недопустиво jе да догађаjе као што су масакр у Банском Грабовцу, формирање логора у Јадовном или скору годишњица устанка у Србу обележаваjу само жртве или учесници

Glina-Hrvatski-dom.jpg

Српске жртве у Хрватском дому

Зграда настала у знак сећања на злочин усташа над Србима 1941. у Глини не треба да носи хрватско име, сматра професор др Дамир Агичић са загребачког Филозофског факултета .Када се на jедном месту сретну Срби, Хрвати и Други светски рат, готово по правилу престаjу приче о добросуседским односима, да и не помињемо формулу „братства и jединства”. Недавни скуп у Загребу садржао jе сва три елемента, па ипак ниjе се завршио новим свађама и отварањем старих рана, већ инициjативом усмереном на поштовање жртава усташког злочина. Организатори научног симпозиjума, загребачки Филозофски факултет, Хрватски државни архив, Центар за суочавање с прошлошћу „Документа” и Српско национално веће, изабрали су за тему jедан од наjкрвавиjих

prebilovci-hram_slika.jpg

АПЕЛ ЗА ОБНОВУ ХРАМА СРПСКИХ МУЧЕНИКА У ПРЕБИЛОВЦИМА

Позивамо све наше земљаке потомке, сроднике и поштоваоце мученика страдалих у геноциду 1941- 45, и све људе добре воље да према своjим могућностима и осjећанима даjу прилог за обнову Храма Пребиловачких и других мученика у селу Пребиловцима. Првобитни храм, са криптом jе грађен 1991. а његове темеље jе осветио блажено почивши патриjарх Павле 4. августа 1991. Тога дана, на 50- ту годишњицу страдања, у крипту храма су положене мошти хиљада српских мученика, жртава хрватскг терора у 1941. години. Оваj недовршени храм, са криптом и костима жртава уништиле су хрватске снаге постављеним експлозивом и великим бомбама, да би затим терен поравнали и на њему направили сметлиште. Потомке и сроднике жртава, чиjе

lika-3.jpg

Лазар Лукајић: Лички завет

      Лички завет Кажу да је Лиkа земља вукова: опора, непријатна, сива. Зими северни ветар са снегом брише траг људи и животиња, разноси у магли границу брда и долова – лети, под ужареним небом, пукотином, зева црвена земља, врви камењар змијама, јетко мирише оштра и ретка трава. Бранили смо ми своју Лику, слободу и понос, не само у „Балван револуцији“, већ вековима. А, онда су нас 1995. године светски моћници оте- рали с наших огњишта. Али, она личка цеста, којој је Ли- чанин млад и плећат често одлазио у свет и којом се се и погрбљен враћао у завичај, у земљу предака својих, че- каће нас до судњег

prnjavor_panorama.jpg

СЈЕЋАЊЕ НА ДАН ОСЛОБОЂЕЊА ОПШТИНЕ

ПРЊАВОР,  (СРНА) – Делегациjа Општинског одбора СУБНОР-а положила jе jуче виjенце у Спомен парку гдjе се налазе бисте четири народна хероjа као знак сjећања на Дан ослобођења Прњавора у Другом свjетском рату. Предсjедник општинског СУБНОР-а Новак Богићевић подсjетио jе да jе Прњавор ослобођен 10. jула 1943. године и да jе након тога, као ниjедан други град у бившоj Југославиjи, био слободан 696 дана. Богићевић jе истакао да се Дан побjеде у овоj општини обиљежавао пуних 45 година и упутио замjерку локалним властима коjе су оваj датум, након посљедњег рата, избрисале из календара важних годишњих општинских догађаjа. Замjеник начелника општине Прњавор Срећко Аулић, коjи jе присуствовао полагању виjенаца, рекао jе да не зна да ли ће Скупштина општине доћи

glinska-crkva-foto.jpg

Знанствени колоквиј о догађањима у глинској цркви 1941. године

На Филозофском факултету у Загребу 28. и 29. липња одржан jе знанствени колоквиj „Што се уистину догодило у глинскоj српскоправославноj цркви између 29/30. српња и 4/5. коловоза 1941. године? Свjедочанства и култура сjећања“ у организациjи Одсjека за повиjест и Завода за хрватску повиjест Филозофског факултета Свеучилишта у Загребу, у сурадњи са Српским народним виjећем и Центром за суочавање с прошлошћу – Доцумента и Хрватским државним архивом. На питање о трагичним догађаjима у Глини и околици у љето 1941. године у своjим jе излагањима говорило тридесетак угледних знанственика и публициста из Хрватске, Србиjе, Њемачке и Канаде. Они су на скупу изниjели радове у коjима се баве социо-политичком сликом глинског краjа 30-тих година прошлог стољећа, демографским,

Добој

ОБИЉЕЖЕН ДАН БОРЦА

ДОБОЈ, /СРНА/ – Делегациjе Удружења антифашиста и бораца Народноослободилачког рата /НОР/, поводом 4. jула – Дана борца, положиле су виjенце и одале почаст погинулим борцима и цивилима у Другом свjетском рату код Спомен-костурнице у градском парку „Хероjа“ у Добоjу. У мемориjалном комплексу градског парка „Хероjа“ налази се Спомен – костурница у чиjоj се крипти налазе посмртни остаци 186 погинулих бораца НОР-а, пет народних хероjа и 111 устаника коjе jе усташки приjеки суд у Добоjу 1941. године осудио на смрт и стрељао. Обиљежавању Дана борца и полагању виjенаца код Спомен-костурнице погинулим борцима НОР-а у присуствовали су преживjели борци и потомци погинулих бораца, делегациjе организациjа и удружења грађана коjи његуjу традициjу народноослободилачке и антифашистичке борбе.

jasenovac_mjesto_logora.jpg

Пуховски: Хрватска химна у Јасеновцу је неприкладна

Професор Филозофског факултета у Загребу Жарко Пуховски изазвао jе бурне реакциjе на скупу посвећеном Блаjбургу када jе рекао да у Јасеновцу не би смjела да се изводи хрватска химна. Округли сто одржан jе у Удружењу воjних инвалида Домовинског рата, коjи су испунили салу до последњег мjеста. Пуховски jе рекао да jе Блаjбург био добро организован злочин и да Хрватска треба да га обиљежава. „Не мислим, међутим, да мjесто сjећања треба да буде Блаjбург, jер jе њиме манипулисано, па се говори да су у наjвећем броjу страдали Хрвати, али jе истина да jе тамо био велики броj жртава Срба, Словенаца, Руса и Черкеза”, рекао jе Пуховски. Он сматра да би мjесто

Dodik-na-Mrakovici.jpg

НАРОД КОЗАРЕ ПОКАЗАО НЕСАЛОМИВОСТ

МРАКОВИЦА, 3. ЈУЛА (СРНА)- Предсjедник Републике Српске Милорад Додик рекао jе да jе Битка на Козари приjе 70. година показала несаломивост народа овога краjа у настоjању да живи у слободи и да jе Српска настала као закашњели одраз српског националног опредjељења из Другог свjетског рата. „Историjске чињенице говоре да су у партизанскоj Народноослободичкоj воjсци наjвећи дио бораца су били Срби. Припадници других народа тек када су видjели како ће завршити Други свjетски рат и ушли су у партизански покрет када се знало ко ће побиjедити“, рекао jе Додик. Он jе навео да то треба рећи због оних коjи сада покушаваjу фалсификовати историjу и себи бесправно прибавити заслуге или опредjељења њихових

Mrakovica.jpg

Обиљежавање 70 година од Битке на Козари

На Мраковици ће данас бити обиљежено 70 година од Битке на Козари у организациjи Одбора Владе Републике Српске за његовање традициjа одлободилачких ратова. Помоћник министра за борачко-инвалидску заштиту РС Душко Милуновић подсjетио jе да су у прољеће 1942. године партизанске снаге ослободиле териториjу од риjеке Саве на jугу до планина Козаре и Грмеча, jер су били угрожени Бањалука и рудник жељезне руде у Љубиjи, коjи jе био стратешки важан за Ниjемце. Офанзива у коjоj jе учествовало 11.000 њемачких воjника и 20.000 усташа почела jе 10. jуна 1942. стезањем обуча на Козари, из коjег jе у ноћи 3. на 4.jул 1942. године пробоj извшила мања група партизана и народа, рекао jе

Dodik-na-Mrakovici.jpg

Додик: Срби поднели највеће жртве

Београд — Председник РС Милорад Додик изjавио jе на обележавању 70. годишњице од битке на Козари да jе српски народ поднео наjвеће жртве у борби против фашизма. Он jе истакао да данас има оних коjи желе да умање његову улогу у Другом светском рату. На свечаноj академиjи у Народном позоришту у Београду поводом 70. годишњице од битке на Козари, Додик jе рекао да jе на простору Босне и Херцеговине устанак против нацизма и фашизма у Другом светском рату подигнут искључиво у краjевима у коjима су живели Срби, а не, како jе навео, у Сараjеву. „Срби су у огромноj већини били припадници народноослободилачких jединица и наjвише jе српски народ настрадао у

Српско национално друштов Пребиловци Београд

ПОКЛОНИЧКО ПУТОВАЊЕ У ПРЕБИЛОВЦЕ

Српско национално друштво Пребиловци из Београда, и ове године организуjе поклоничко путовање из Београда у Пребиловце, поводом обиљежавања годишњице страдања Пребиловачких и других мученика. Удаљеност у jедном смjеру 500 км. 3. август – полазак аутобуса из Београда око 12 часова. Путуjе се преко Руме, Шапца, Лознице, Зворника, Хан Пиjеска, Сараjева, Коњица и Мостара до Пребиловаца. Долазак у Пребиловце око 23 часа. За прелазак границе довољна jе и важећа лична карта Србиjе, или БиХ. 4..август – Пребиловци, у 8 часова Литургиjа и Помен (вjероватно, могуће су измjене што се тиче времена па и дана богослужења). Потом, помен код остатка мученичких моштиjу, , потом ручак. Истог дана после подне, посета Клепцима, родном мjесту Светог

Srboljub-Zivanovic.jpg

Саопштење Међународне комисије за истину о Јасеновцу поводом посете патријарха Загребу

Поводом посете патриjарха СПЦ г. Иринеjа и чланова Синода СПЦ Хрватскоj огласила се хрватска штампа и медиjи као и Римокатоличка црква и Ватикан, те бискупска конференциjа Хрватске. Огласио се и председник Републике Хрватске Иво Јосиповић. Наглашава се да приликом сусрета српског патриjарха и чланова Синода СПЦ са хрватским кардиналом Бозанићем и са председником Јосиповићем ниjе било речи о Јасеновцу.  Иако jе изостала посета патриjарха г. Иринеjа и Синода СПЦ, заjедно са кардиналом Бозанићем и хрватским бискупима, стратишту у Јасеновцу, из заjедничких саопштења стиче се утисак да би Римокатоличка црква и држава Хрватска биле срећне уколико би се „преиспитале“ чињенице у вези са геноцидом против православних Срба, Јевреjа и Рома у

Tjentiste.jpg

Тјентиште: Обиљежена 69.годишњица Битке на Сутјесци

Обиљежавање 69. година Битке на Сутjесци у Националном парку Сутjеска на Тjентишту данас jе почело полагањем виjенаца. Виjенце и цвиjеће положиле су, између осталих, делегациjе СУБНОР-а РС, Србиjе и Црне Горе, министар рада и борачко инвалидске заштите у Влади РС, амабасаде Србиjе у БиХ, Борачке организациjе РС, НП „Сутjеска“ и општине Србиње. Предсjедник СУБНОР-а РС, Благоjе Гаjић изразио jе задовољство организациjом обиљежавања И броjем поштовалаца НОБ-а, коjи су дошли на Тjентиште. – Посебно ми jе драго што jе данас на Сутjесци доста омладине. Битно jе да су дjеца са нама док смо живи. Такође jе важно да омладина схвати за шта смо се И како смо се борили И да

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.